Merkel, Minsk i kupovina vremena

Prvi ću da se zahvalim Angeli Merkel što je priznala da je Zapad primirjem u Minsku septembra 2014. hteo da "kupi vreme" Ukrajini za pripremu rata protiv Rusije. Skoro svima je to bilo jasno već odavno, ali kada to otvoreno kaže neko čija strana u ovom sukobu glumi moralnu uzvišenost, onda reči imaju posebnu težinu.

Kako bi malo "glajhšaltovala" svoju politiku prema Rusiji sa sadašnjim rusofobičnim kursom kancelara Šolca, Merkelova je nemačkom listu "Cajt" ove nedenje izjavila kako je primirje u Minsku bilo "pokušaj da se Ukrajini kupi vreme", koje je Kijev iskoristio da ojača svoju vojsku.

"Ukrajina iz 2014-2015 nije Ukrajina koju vidite danas", dodala je Merkel. "Kako se videlo iz bitke kod Debaljceva rane 2015, kada je Putin lako mogao da ih pregazi. Pritom sumnjam da bi NATO mogao tada toliko da pomogne Ukrajini kao što to čini danas."

Kaznena ekspedicija

Ko se ne seća, ukrajinska "kaznena ekspedicija" na Donbas je kod Debaljceva u februaru 2015. pretrpela drugo katastrofalno opkoljavanje (prvo je bilo u avgustu 2014. kod Ilovajska), i njeni ostaci su se povukli u Artemjovsk – od tada preimenovan u Bahmut gde se ovih dana vode žestoke borbe.

Merkel u suštini veli da ni Ukrajina ni Zapad tada nisu bili spremni na sukob sa Rusijom, ali danas eto jesu. Tim povodom su neke ruske tzv. ura-patriote zavapile kako je Kremlj trebalo već 2014. da pošalje vojsku u Ukrajinu i tada "završi posao".

Iz te perspektive, čini se naivnom prozivka Zapada za "mahinacije, manipulacije i sve vrste izvrtanja istine, zakona i prava koja se mogu zamisliti", kako se izrazila potrparol ruskog Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova povodom priznanja Merkelove. 

Pa zar Moskva ne zna da Zapad tako radi već decenijama? Zar nisu obraćali pažnju na iskustvo Srba, od Dejtona i Kumanovskog sporazuma do 2013. i Brisela, pa ne znaju da Zapad redovno krši ne samo obećano već i potpisano?

Neće biti da je Zaharova ta koja je naivna u ovoj situaciji. Moskva je i te kako obraćala pažnju na iskustvo Srba; Vladimir Putin ga je češće pominjao nego vlasti u Beogradu! Teško da im je moglo promaći priznanje "majdanovskog" predsednika Porošenka već avgusta 2015. da je Minsk bio kupovina vremena, ili objava njegovog savetnika Lucenka da bi za Kijev najbolji bio "hrvatski scenario" iz 1995. sa svim što to podrazumeva. Putinov govor na početku operacije u Ukrajini je pokazao da su u Kremlju svega toga bili svesni. 

Imperija laži

Što se tiče odnosa prema Zapadu, dovoljno govori što ga je Putin tom prilikom krstio kao "imperiju laži", a primetićete da od tada u Moskvi više ne koriste sintagmu "naši partneri", koju su godinama ionako rabili polu-sarkastično.

Kad već pamtimo verolomnost Zapada i maštamo šta bi bilo da je Moskva intervenisala "na vreme", valjalo bi se prisetiti da je Rusija isto tako stajala po strani kada je Austro-Ugarska 1908. anektirala Bosnu i Hercegovinu. Tako je morala, zbog katastrofe u ratu sa Japanom tri godine ranije. Ali to nečinjenje je posle bio jezičak na vagi za odluku cara Nikolaja II da ustane protiv bečkog ultimatuma Srbiji, šest godina kasnije.

Američki istoričar David Fromkin ("Poslednje leto Evrope") tvrdi da se Nemcima u julu 1914. u stvari žurilo da zarate protiv Rusije, dok ona još za to nije bila spremna. Istu je računicu imao i Adolf Hitler, juna 1941. Nemačka je, sudeći po rečima Angele Merkel, u Minsku 2014. išla na neku "treću sreću". 

Ako je tuča neizbežna - udari prvi

Putin je nebrojeno puta pokazao da ga zanima istorija, posebno ruska. Ne verujem da je slučajno baš u oktobru 2015. izjavio da ga je "lenjingradska ulica naučila pre 50 godina jednom pravilu: ako je tuča neizbežna, udari prvi". 

Iz svega ovoga nameće se odgovor da nisu samo Zapad i Ukrajina "kupovali vreme" za neizbežni sukob, u kojem je ulog ceo svet, a polja Donbasa su samo jedan od frontova. A ko je tu bolje pazario, čini mi se da ćemo saznati vrlo brzo.