Rusija
"Solncepjok", "tosočka" i "drakon": Kako se unapređuju teški bacači plamena ruske vojske?
Povećanje ubojne moći, dometa i preciznosti su tri stuba na kojima se zasniva unapređenje savremenog naoružanja
U zoni Specijalne vojne operacije, višecevni lanseri raketa TOS-1A "solncepjok" se svakodnevno koriste za uništavanje utvrđenih uporišta, nadzemnih i ukopanih položaja u kojima se nalaze oklopna vozila i ljudstvo Oružanih snaga Ukrajine.
Dejstvo ovim sistemima vrši se uz pomoć savremenih softvera za dobijanje topografsko-geodetskih parametara.
"Neprimećeni od strane neprijatelja, 'solncepjokovi' zauzimaju vatrene položaje. Nišandžije podešavaju položaj lansera. Malo više od minuta - i more vatre se šalje prema neprijatelju. Praćenje ciljeva koji se gađaju i korekciju vatre vrše posade bespilotnih letelica, koje u realnom vremenu prenose rezultate dejstva komandom mestu", navelo je Ministarstvo odbrane Ruske Federacije u jednom od skorašnjih saopštenja.
Ukrajinski borci često pokušavaju da uđu u trag ruskim "teškim bacačima plamena", kako se još nazivaju ovi lanseri. Zbog toga se TOS-1A uglavnom koristi u noćnim uslovima, nakon čega brzo se prebacuju u marševski položaj i u najkraćem mogućem roku napuštaju poziciju pod okriljem grupe za podršku.
Posadama TOS-1A aktivno pomažu posade borbenih vozila pešadije BMP-3, koje obezbeđuju vatrenu podršku i vrše izviđanje područja pre izvođenja borbenog zadatka. Za zaštitu od FPV dronova koristi se napredni sistem za elektronsko ratovanje, koji stvara zaštitnu "kupolu" oko lansera i radi na različitim frekvencijama.
Uništavanje neprijateljskih trupa obezbeđuje se uz pomoć raketa sa termobaričnim bojevim glavama koje "solncepjok" koristi. U pitanju je vrsta naoružanja koja funkcionište tako što najpre raspršuje svoje punjenje kao aerosolni oblak gasa (koji ulazi u zgrade i okolne objekte), a potom dolazi do eksplozije i formiranja vatrene lopte koja usisava kiseonik iz okoline, zbog čega nastaje udarni talas moćniji nego kod ostalih vrsta avio-bombi.
More vatre
Teški bacač plamena TOS-1A "solncepjok" sastoji se od višecevnog lansera, koji je postavljen na šasiju tenka T-72. Sistem ima 24 lansirne cevi, koje koriste termobarične rakete, a jedan salvo može pokriti površinu od četiri hektara (200h200 m²).
Visoka preciznost baražne paljbe je obezbeđena direktnim nišanjenjem (usmeravanjem) lansera na cilj, na dometima od nekoliko km.
"Solncepjok" je takođe dobio novi navigacioni sistem koji je kreirao VNII "Signal" (deo "Rosteha"), čime je obezbeđeno povećanje preciznosti gađanja i automatizacija u proračunu parametara neophodnih za dejstvo. Uz to, navigacioni kompleks omogućava da izvršavanje borbenih zadata sa zatvorenih vatrenih položaja bez upotrebe uređaja za spoljnu orijentaciju.
Vredi podsetiti i da ruski vojnoindustrijski kompleks povećava stopu proizvodnje ovih samohodnih lansera, pa je prema podacima MO Rusije u 2023. godini stopa proizvodnje TOS-1A povećana 2,5 puta.
"Obim proizvodnje teških bacača plamena povećan je zbog proširenja proizvodnih kapaciteta, prelaska na 24-časovni rad u dve smene i povećanja broja osoblja", saopštilo je ministarstvo.
Vojni ekspert Aleksandar Hrolenko je u razgovoru za RT nazvao "solncepjok" veoma "strašnim oružjem" i podsetio da su posade ovih lansera dale značajan doprinos u oslobađanju Urožajnog i Ugledara.
"Upotreba 'solncepjoka' zahteva veoma ozbiljne mere zaštite. Međutim, svi ovi napori donose rezultate - ova borbena vozila pomažu da se neprijateljsko osoblje izbaci sa dobro utvrđenih položaja i iz podzemnih objekata, poput industrijskih postrojenja", navodi Hrolenko i dodaje:
"U pogledu efikasnosti njihovog uticaja na odbranu ukrajinskih militanata, uporedio bih 'solncepjok' sa avio-bombama velikih dimenzija kalibra i raketnim kompleksom 'iskander'".
"Uništava čitave položaje"
Pored "solncepjoka", ruska vojska koristi i teški bacač plamena TOS-2 "tosočka". Ovaj kompleks, baziran je na šasiji kamiona "tornado", a lanser se sastoji od 18 cevi. U poređenju sa TOS-1A, ovaj sistem je mobilniji.
Ministarstvo odbrane Rusije objavilo je krajem maja snimak borbene upotrebe "tosoćke" na Južnodonjeckom pravcu, kao i komentar komandanta voda ovih sistema sa pozivnim znakom "Saratov".
"Prva prednost je, naravno, vremenska razlika. Ako nam je na 'solncepjoku' trebalo više vremena da zauzmemo položaj i saznamo šta želimo, onda na drugom TOS-u sistem sve radi sam. Odnosno, određuje sopstvenu lokaciju i sam izračunava koordinate cilja", objasnio je "Saratov".
Važna prednost "tosočke" je i domet paljbe, koji dostiže 20 km, što je preko tri puta više od dometa TOS-1A, a kako navodi Ministarstvo odbrane RF "računar 'tosočke' pomaže u proračunu kako bi neprijatelj bio pogođen što je brže i preciznije moguće".
Inače, da je domet TOS-2 povećan na 20 km javnost je saznala u avgustu tokom foruma "Armija 2024", kada je to izjavio načelnik ruskih snaga za ABHO general-potpukovnik Igor Kirilov.
Vojni ekspert Aleksej Leonkov smatra da su glavne prednosti TOS-2 njegova sposobnost da deluje po principu "nomadske artiljerije" i da dejstvuje po ciljevima izvan dometa neprijateljskih FPV dronova.
"'Tosočka' može da potisne otpor neprijatelja koristeći princip nomadske artiljerije. To jest, zauzmete položaj, izvršite udar i odmah promenite položaj. Takva efikasnost i manevrisanje se traže. Pored toga, zbog sposobnosti da deluje na dometima većim od deset kilometara, TOS-2 je u stanju da izbegne napade FPV dronovima", rekao je Leonkov u komentaru za RT.
TOS-3 "drakon" - novi član porodice teških bacača plamena
Pored "solncepjoka" (i njegove ranije verzije "buratina") i "tosočke", ruska vojska prema pisanju pojedinih medija već dobija i primerke najnovijeg višecevnog raketnog lansera koji koristi termobaričnu municiju.
U pitanju je TOS-3 "drakon"("zmaj" u prevodu sa ruskog jezika) koji poput TOS-1A ima šasiju tenka, ali ima "samo" 15 lansirnih cevi. Inače domet dejstva ovog sistema je 15 km, što ga takođe čini bezbednijim od neprijateljskih FPV dronova.
Iako ima manji kapacitet raketa od prethodnika, TOS-3 je mobilniji i ima satelitski komunikacioni modul koji omogućava ciljanu vatru na osnovu dobijenih koordinata.
Prema Leonkovu, u poređenju sa TOS-1A, TOS-3 ima veći domet gađanja, veću preciznost i visok stepen automatizacije procesa navigacije, upravljanja i navođenja.
"Pojava ovakvih sistema bacača plamena u zoni SVO ojačaće ofanzivne sposobnosti kopnenih jedinica Oružanih snaga Rusije. Naravno, za takvim sistemima postoji velika potražnja. Oni omogućavaju efikasno uništavanje utvrđenja ukrajinskih oružanih snaga i spaljivanje šumskih pojaseva ako neprijatelj pokuša da se tamo ukopa", rekao je Leonkov.
On ne sumnja da će ruska industrija nastaviti sa intenzivnim unapređivanjem samohodnih bacača plamena, kao i da će ovi sistemi postati mobilniji, precizniji, te da će im biti smanjeno vreme prelaska iz marševskog u borbeni položaj. Pored toga, dodaje on, dobiće različite vrste municije.
"Glavni ciljevi poboljšanja teških bacača plamena su jasni - povećanje dometa i preciznosti kako bi mogli da rade uporedo sa višecevnim lanserima raketa 'tornado-g' (modernizovana verzija BM-21 'grad'), koji dejstvuje na dometima do 40 km. Naravno, za to će biti stvorena posebna municija. Tako će ruski TOS postati oružje visoke preciznosti", smatra Leonkov.
Aleksandar Hrolenko nije isključio da će u bliskoj budućnosti ovi sistemi, odnosno njihove posade moći efikasnije da komuniciraju sa bespilotnim letelicama, koje će stalno lebdeti u vazduhu i obavljati izviđanje terena.
"Povećanje ubojne moći, dometa i preciznosti su tri stuba na kojima se zasniva unapređenje savremenog naoružanja, uključujući teške bacače plamene", zaključio je Krolenko.
