Rusija
Kako je Zapad zbližio Rusiju i Iran?
Moskva i Teheran su potrebni jedan drugom, uključujući i koordinaciju svojih akcija na svetskoj sceni, kao i borbe, jer iako Iran nije direktno umešan u rat sa Izraelom, njegov najbliži saveznik, libanski Hezbolah, sada je na liniji vatre
Cilj neočekivane posete Vladimira Putina Ašhabadu je otkriven – u prestonici Turkmenistana nije održan samo međunarodni forum uz učešće lidera centralnoazijskih zemalja (i predsednik Pakistana je bio tamo), već i sastanak ruskog predsednika sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom, piše Petar Akopov za RIA Novosti.
Štaviše, ovo nije bio samo prvi susret sa novim liderom Islamske republike, već i poznanstvo dvojice političara – iako je Putin nekoliko puta posetio Teheran, pa čak se i sastao sa raznim iranskim liderima u Moskvi, njegov put se nikada nije ukrstio sa Pezeškijanom.
U svakom slučaju, dvojica lidera bi se svakako upoznala krajem ovog meseca, na samitu BRIKS-a u Kazanju, ali je Putin odlučio da ne čeka još deset dana, već da iskoristi događaj, koji se održao u Turkmenistanu.
Razlog je jasan: situacija na Bliskom istoku nije samo na ivici velikog rata, već se stalno pogoršava. Završna faza počela je 1. oktobra, kada je Iran na ubistvo lidera Hamasa i Hezbolaha odgovorio raketnim napadom na Izrael. Sada svi čekaju odgovor Izraela, koji je obećao smrtonosni i neočekivani udar i koji može da se dogodi u svakom trenutku – zato Putin i Pezeškijan nisu čekali pregovore u Kazanju.
Obe zemlje su potrebne jedna drugoj, uključujući i koordinaciju svojih akcija na svetskoj sceni, kao i borbe, jer iako Iran nije direktno umešan u rat sa Izraelom, njegov najbliži saveznik, libanski Hezbolah, sada je na liniji vatre, navodi Akopov.
Izraelska invazija na Liban bi sama po sebi mogla da izazove regionalni požar, a ako Izrael udari na Iran, uz učešće američkih snaga, eskalacija bi mogla postati potpuno nekontrolisana. Čak i ako se Tel Aviv ograniči na "samo" napad na iranska energetska postrojenja, iranski uzvratni udar mogao bi dovesti do najstrašnijih posledica i za Izrael i za globalno tržište nafte i gasa.
Pezeškijan u odbrani nacionalnih interesa Irana
Da li to znači da je Putin pokušao da ubedi Pezeškijana "da ne udara previše jako" kao odgovor na buduću izraelsku provokaciju? Naravno da ne, a za to postoji nekoliko razloga, ocenjuje Akopov.
Kao prvo, on ističe da o fundamentalnim pitanjima u Iranu ne odlučuje predsednik, već vrhovni vođa ajatolah Hamnej, posebno kada je reč o pitanjima rata i mira, a drugo, Rusija sada nije u stanju da utiče na izraelsku stranu, jer je Netanjahu sebe doveo na lestvicu eskalacije i da sada jednostavno ne može da stane.
Ostaje, međutim, nada da će SAD ipak uspeti da nateraju Netanjahua da odloži napad bar do početka novembra, kada će biti održani američki predsednički izbori.
Pezeškijan lično nije nimalo sklon eskalaciji situacije, naprotiv, došao je na vlast sa izvesnom nadom u mogućnost popuštanja tenzija u odnosima sa Zapadom, što ne znači da je prozapadni ili proamerički lider, već pokazuje želju Teherana da demonstrira SAD i Evropi mogućnost povratka nuklearnom sporazumu koji je uništio Tramp.
Osim toga, Iran želi slabljenje zapadnih sankcija, ali, naravno, ne po cenu napuštanja nacionalnih interesa. Međutim, Pezeškijanove poruke ne samo da se nisu čule, već je Zapad zapravo prevario i podmetnuo novog iranskog predsednika.
Kako je i sam rekao, "od Irana je zatraženo da ne žuri sa odgovorom Izraelu za ubistvo lidera Hamasa Ismaila Hanijea, kako ne bi poremetio pokušaje da se Izrael ubedi da prekine operaciju u Gazi".
Odnosi Rusije i Irana će se produbljivati bez obzira na pritisak Zapada
Sada Moskva i Teheran više ne čekaju da vide kako će se završiti sledeća runda odnosa Izraela i SAD, tačnije da li će Amerikanci uspeti da nateraju Netanjahua da se kontroliše ili ne. Odnosi između Rusije i Irana će se produbljivati bez obzira na pritisak Zapada.
Po svemu sudeći, ovog meseca će biti potpisan Strateški sveobuhvatni sporazum o partnerstvu između Irana i Rusije, koji je bio praktično spreman već dok je na vlasti bio Raisi, koji je tragično poginuo u maju.
Putin i Pezeškijan će ga potpisati u Kazanju, a onda možemo očekivati zvaničnu posetu iranskog predsednika Moskvi. Osim toga, tokom njihovog sastanka u Ašhabadu, o odnosima dveju zemalja nisu se govorile nimalo bezazlene reči.
Putin je uverio da su odnosi sa Iranom za Rusiju prioritet, kao i da su njihove procene o događajima veoma bliske.
Pezeškijan je istakao da "odnosi Moskve i Teherana treba da se poboljšavaju i jačaju iz dana u dan", i naglasio da "sada postoji mnogo mogućnosti i da moraju da pomažu jedni drugima". Osim toga, odnos dve zemlje nazvan je "iskrenim, tačnije poverljivim".
Akopov naglašava da ono što je najvažnije jeste da na temeljima poverenja i zajedničkih pozicija mogu da se izgrade zaista jake strateški odnosi, a da upravo Rusija i Iran vode žestoku borbu za svoje pravo da budu svoji, izdržavajući ogroman pritisak (ekonomski, vojni i ideološki) sa Zapada.
