Rusija
Posledice prekida tranzita gasa preko Ukrajine: Strah od inflacije i nove energetske krize u Evropi
Ova godina će biti prva godina od raspada Sovjetskog Saveza kada se gas neće isporučivati Evropi preko Ukrajine
U Evropi strahuju od rasta inflacije zbog prekida isporuke ruskog gasa. Prekid sporazuma verovatno neće dovesti do ponavljanja scenarija iz 2022. godine kada su cene gasa drastično porasle, pošto su u pitanju manje količine, ali ostaju strahovi od inflacije dok se energetsko tržište bude prilagođavalo, piše britanski list "Dejli ekspres".
Preko Ukrajine su ruski gas dobijale Moldavija i četiri zemlje EU: Slovačka, Austrija, Italija i Češka. Slovački energetski operater SPP saopštio je da bi prekid tranzita preko Ukrajine mogao da izazove nestašicu gasa i probleme sa njegovim snabdevanjem u Evropi, posebno u slučaju hladne zime.
Raskid ugovora kojim je ruski gas isporučivan u određene evropske zemlje kroz Ukrajinu dolazi u kritičnom trenutku, jer rezerve gasa u Evropi ponestaju brže nego inače, prenosi grčki portal "Njumani" (Newmoney).
Ova godina će biti prva godina od raspada Sovjetskog Saveza kada se gas neće isporučivati Evropi preko Ukrajine, napominje grčki medij.
Naime, kompanija "Gasprom" ostala je bez tehničke i pravne mogućnosti da isporučuje gas preko Ukrajine, te se istekom ugovora sa kompanijom "Naftogas Ukrajine" ruski gas od danas u 8 časova po moskovskom vremenu ne isporučuje.
Trenutak je kritičan jer rezerve gasa u Evropi ponestaju brže nego inače, a to otežava čuvanje rezervi gasa za narednu sezonu i očekuje se da će ovo biti veliki udarac u Moldaviju i Slovačku koja je članica EU. Mađarska će, međutim, nastaviti da prima ruski gas sa juga preko gasovoda "Turski tok", iako je želela da zadrži tranzit kroz Ukrajinu.
Prema podacima portala, Kijev će zbog ovoga izgubiti oko 800 miliona dolara godišnje, a "Gasprom" oko 5 milijardi dolara jer neće prodavati gas evropskim zemljama – ovakav razvoj događaja znači da će Rusija gotovo potpuno izgubiti liderstvo na evropskom tržištu gasa.
Cene već rastu
Rusija gubi dominantnu poziciju na tržištu gasa Evropske unije u odnosu na konkurente poput SAD, Katara i Norveške, navodi grčki portal, ali ni Evropa ne prolazi bez posledica.
Za Evropu je gubitak jeftinog ruskog gasa takođe imao ozbiljne posledice, doprineo je značajnom usporavanju privrednog rasta i višoj inflaciji, gubitku konkurentnosti, kao i industrijske budućnosti Nemačke.
Prema podacima "Blumberga", prirodni gas za isporuku u februaru poskupeo je u utorak za 2,2 odsto. Konkretno, holandski gasni ugovor, koji je merilo za Evropu, poskupeo je 1,1 odsto na 48,4 evra po megavat-času od 9.43 ujutru u Amsterdamu.
Slovački premijer Robert Fico je rekao da će zaustavljanje tranzita gasa preko Ukrajine u Evropu imati teške posledice za sve nas u Evropskoj uniji, ali ne i za Rusiju.
Prema njegovim rečima, zaustavljanje tranzita gasa koštaće Slovačku stotine miliona evra izgubljenog prihoda od tranzita. On je ukazao da će se to dovesti do povećanja cena gasa i struje u Evropi i istakao da je ruski predsednik Vladimir Putin potvrdio spremnost Rusije da nastavi da isporučuje gas Zapadu.
"Gasprom" je u protekloj godini preko Ukrajine isporučio oko 15,5 milijardi kubnih metara gasa, što predstavlja približno 4,5 odsto ukupne potrošnje u EU.
I ukrajinsko Ministarstvo energetike je saopštilo da je obustavilo transport ruskog gasa kroz zemlju, kao i da je Ukrajina o tome obavestila međunarodne partnere u skladu sa utvrđenom procedurom.
Stručnjaci su upozoravali da prekid tranzita preko teritorije Ukrajine preti povećanjem cena gasa i lokalnim neravnotežama na tržištu gasa u Evropi.
Evropa više nije najvažniji kupac
Do početka rata u Ukrajini, Rusija je bila najveći svetski izvoznik prirodnog gasa, a Evropa joj je bila najvažniji kupac. Više od pola veka ranije, Sovjetskom Savezu su očajnički trebali novac i oprema za razvoj gasnih polja u Sibiru. U isto vreme, Saveznoj Republici Nemačkoj (Zapadna Nemačka) trebala je jeftina energiju za ekonomiju u usponu. Moskva i Bon su 1970. potpisali ugovor "Cevi za gas", prema kojem su nemačke fabrike isporučile hiljade kilometara cevi za transport ruskog gasa u Zapadnu Evropu.
Ova međusobna povezanost na energetskom tržištu traje i danas, jer su evropski uvoznici često vezani dugoročnim ugovorima iz kojih ne mogu lako izaći. Prelazak na druge izvore je skup, piše "Blumberg".
Prema Evropskoj komisiji, ruski gas je 2023. i dalje činio 15 odsto ukupnog uvoza gasa u EU, iza Norveške i SAD sa 30, odnosno 19 procenata, ali ispred severnoafričkih zemalja sa 14 procenata.
Veliki deo ruskog gasa prolazi gasovodima kroz Ukrajinu i Tursku, a najveći kupci su Austrija, Slovačka i Mađarska.
Veliki potrošači energije, poput Španije, Francuske, Belgije i Holandije, i dalje uvoze ruski tečni prirodni gas preko tankera. Deo tog gasa meša se sa gasom iz drugih izvora u evropskoj mreži gasovoda. Zbog toga bi mogao dospeti i do Nemačke, uprkos tome što želi da ga izbegne.
Cene energije su tokom 2022. porasle, u nekom trenutku ponekad i više od 20 puta. Neke evropske fabrike bile su prinuđene da smanje proizvodnju, dok su mnoge male firme morale da se zatvore.
Iako su cene od tada ponovo pale, još su iznad nivoa pre krize, što čini evropske industrije sa najvećom potrošnjom energije, posebno one u Nemačkoj, manje konkurentnim.
Skupa energija jedan je od razloga zbog kojih kompanije poput "Folksvagena" imaju problema. Za mnoga domaćinstva, dodatni troškovi postali su pravi teret, a prema podacima Evropske komisije, 2023. gotovo 11 odsto građana EU nije moglo adekvatno da greje svoje domove.
"Raskid sporazuma između Ukrajine i Rusije već je uzet u obzir na evropskim tržištima gasa", navedeno je u analizi Komisije koja je bila namenjena smirivanju članica EU i tržišta, pre isteka ukrajinsko-ruskog sporazuma o gasu. Unija je uverena da će moći da pronađe alternativne izvore snabdevanja.
EU već dugo tvrdi da članice koje još uvoze ruski gas preko ukrajinske rute, posebno Austrija i Slovačka mogu da funkcionišu bez tih isporuka. Komisija navodi da su države članice uspele da od avgusta 2022. smanje potražnju za gasom za 18 odsto, u poređenju sa prosekom poslednjih pet godina. Iako se EU zapravo hvali manjom potrošnjom plavog energenta, time je ogolila stanje u evropskoj privredi, koja stagnira i troši sve manje energenata.
SAD planira da stvori nove LNG kapacitete tokom naredne dve godine, a te zalihe bi mogle pomoći EU da se izbori s eventualnim prekidima u snabdevanju, po, naravno, značajno većim cenama u odnosu na one po kojima se EU snabdevala ruskim gasom.
Uprkos uveravanjima iz Brisela, vlade Mađarske i Slovačke posebno su zabrinute za svoje snabdevanje gasom, kao i za svoje bliske odnose s Rusijom.
"Mađarska pokušava da obezbedi snabdevanje gasom preko Ukrajine, iako se trenutni uvoz ruskog gasa odvija preko gasovoda Turski tok", izjavio je mađarski premijer Viktor Orban, a Rojters prenosi da je naveo i da Mađarska ne želi da odustane od te rute.
Slovačka je najavila kontramere protiv Kijeva, a premijer te zemlje Robert Fico izjavio je u videu objavljenom na Fejsbuku da razmatra prekid snabdevanja Ukrajine strujom iz Slovačke od 1. januara.
Vladimir Zelenski je optužio Fica da deluje po ruskim nalozima i naveo da deluje kao da je ruski predsednik Vladimir Putin naredio Ficu da "otvori drugi energetski front protiv Ukrajine nauštrb interesa slovačkog naroda".
Slovački narod bi trebalo da poveruje da im je bolje da kupuju skuplji američki gas i da strepe da li će ga biti dovoljno. Otprilike su evropski potrošači prepušteni da se mole Bogu da zima ne bude hladna, da se skladišta koja su napunili ruskim gasom, ne bi ispraznila brzinom svetlosti.
