Rusija
Dugin: Zapad da prihvati da može da bude provincija, a ne centar sveta
Zapadnjačka hegemonija primorala je Rusiju da se upusti u "prvi rat za multipolarnost", i to ne samo za sebe već i za druge države, uveren je ruski filozof
Rusija u Ukrajini vodi prvi "rat za multipolarnost sveta" ocenjuje ruski filozof i geopolitičar Aleksandar Dugin i dodaje da je do sukoba došlo jer je Zapad želeo da po svaku cenu održi i sačuva unipolarni sistem i svoju hegemoniju.
"Glavni problem Zapadu je da prihvati da može da bude provincija sveta, a ne njegov centar. Zapad je samo deo, nikako nije celo čovečanstvo. Rusija se zato bori za pravo za samopotvrđivanje sopsvenim sistemom vrednosti različitih civilizacija. Rusija sada brani mulupolarnost ne samo zbog naše državne pozicije i nezavisnosti, već i zbog drugih 'polova', odnosno Kine, Indije, islamskog sveta, Latinske Amerike i Afrike", ističe Dugin u intervjuu za RT internešenel.
To, kako on dodaje, nije borba protiv samog Zapada, nego protiv tvrdnje Zapada da je baš on model i jedini primer progresa.
"Zapad se ponaša kao da je i dalje u Hladnom ratu, i gleda Rusiju kao naslednika Sovjetskog Saveza, koji sa kojim mora da se bori. Multipolarnost je sada u nastajanju, i glavna ideja koju Zapad ne prihvata je to da više neće biti jedan od dva, već jedan od nekoliko polova, što će suzbiti njihovu tvrdnju o hegemojniji, univerzalnosti i globalizmu", naglašava ovaj geopolitičar.
Dugin je ocenio i da na zapadu postoji "čisti totalitarni liberalizam".
"Hipokrizija je pretvarati se da je bilo koji drugi režim totalitarni, a da liberalni to nije. Kinezi na primer nisu liberalni, već holistički sistem u kome je zajedničko iznad individualnog, i mi to možemo okriviti kao totalitarizam ali isto to možemo reći i za liberalnu demokratiju. Jer ona se pretvara da zna apsolutnu istinu i tu takozvanu istinu nameće svima u svetu, ne obazirući se na različitosti društva", izričit je Dugin.
On to karakteriše kao svojevrstni "rasizam" zapadnog liberalizma koji "svoje političko i kulturno iskustvo identifikuje sa univezalnim".
"Ako Kinezi misle da njima taj režim dogovara, onda je na njima, a ne na Zapadu ili aktivistima otvorenog društva i proponentima liberalizma da odluče. Pustite ljude da odlučuju za sebe i to je prava demokratija", upozorava filozof.
Dugin se osvrnuo i na nasleđe nekadašnjeg Sovjetskog Saveza za koji je rekao da je bio primer kopnene sile, nasuprot pomorskoj moći.
"I pad Sovjetskog Saveza bio je velika katastrofa 'Hartlenda' (srce sveta) i veliko dostignuće pomorske sile globalne liberalne zapadnjačke civilizacije", ocenio je on.
Da je taj Savez preživeo "katastrofu", bila bi to vrsta "evroazijske unije" ili možda, kako on misli, povratak carstvu sa "strateškom centralizacijom i raznovrsnošću etničkih grupa koje u njemu žive".
"Sada vidimo želju Moskve da ponovo osvoji ovaj prostor, jer ovo je trenutak povratka geopolitici. Kopnena strana želi da potvrdi svoju snagu i suverenitet pred kolektivnim Zapadom koji danas ima gotovo potpunu kontrolu nad morem i predstavlja talasokratsku elitu nad morskom silom", zaključuje ovaj teoretičar.
On navodi i da je Kina dobila veliku lekciju padom Sovjetskog Saveza i naučila kako da sačuva zemlju, jedinstvo, strategijsku kontrolu nad svim etničkim grupama, ali "bez transformacije zemlje i gubljenja moći centralne vlade".
"Možeš reformisati, menjati aspekte ekonomije, ali ne odustaješ od suvereniteta ili kontrole geopolitičkog prostora. Da bi izveo ispravnu korekciju ideologije, ne smeš odbaciti tradiciju. Tako da je sada Kina komunistička politička sila (gotovo utilitaristička) u čijem je centru konfučijanizam. Ona se nije predala društvenoj liberalnoj ekonomiji, već ju je potčinila vertikalnoj vlasti i ujedinjenoj moći", naveo je Dugin, dodajući da je takav mogao da bude i Sovjetski savez.
Njegov kolaps je, kaže on, bio "samoubistvo" i to ne samo zbog zahteva za nezavisnost bivših republika, već "samuobistvo koje je krenulo iz centra" i "zločin tadašnje vlade u Moskvi".
Rusija bi, ocenjuje on, trebalo da ponovo otkrije i rekreira ideologiju koja je "organska i ima istorijsku dimenziju, a u isto vreme je nova i i kreativna".
"I to sve u pobijanju zapadne liberalne hegemonije, protiv otvorenog društva, protiv individualizma i liberalne demokratije koju Zapad pokušava da nametne svima", izričit je on i dodaje da je moderni Zapad "totalitaristički režim kome se moramo otrgnuti".
Rešenje je u organskom, ruskom, pravoslavnom, ili kako on kaže, evroazijskom holizmu koji može da napravi "simfoniju etničkih grupa, naroda i religija" i bio bi nova forma ideologije, koja je "bliža evroazijizmu ili miks tradicionalizma i socijalne pravde".
A kada je reč o ekonomiji, Dugin ocenjuje da "opsednutost" njome dovodi do toga da ljudi prestaju da joj budu gospodari, već postaju njeni robovi.
"Treba da ekonomiju podredimo duhovnom razvoju. Naš problem nije da se mešamo u ovu ili onu ekonomsku dogmu, već da kreiramo funkcionalno društvo zasnovano na sreći ljudi. Ako tržišna ekonomija radi u nekom delu društva, neka je. Ako je mešanje države funkcionalno i pozitivno takože ga neka. Treba se osloboditi ortodoksije, jer najbolji pristupi u istoriji bili su mešavine, na primer američkih strategija merkantilizma i protekcionizma sa slobodnim tržištem i u Evropi socijalizma sa slobodom preduzetništva", ističe Dugin.
