Rusija
Lavrov: Kijev ne predstavlja sve građane, Zapad gazi Povelju UN
Šef ruske diplomatije izneo je pet uslova za mir, navodeći da je potrebno da on bude trajan, a ne privremeno primirje
Pošto kijevski režim ne predstavlja stanovništvo ovih regiona, onda, prema međunarodnom pravu, ne može da se poziva na to da se na princip teritorijalnog integriteta primenjuje na ukrajinsku državu u njenom sadašnjem obliku, izjavio je u intervjuu za mađarski list "Mađar Nemzet" šef Ministarstva spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.
Na pitanje novinara o tome da li Rusija zaista teži miru, ili je reč samo o pokušaju da dobije na vremenu radi prilagođavanja svoje vojne strategije – na primer, preko premeštanja trupa ili mobilizacije snaga prema liniji dodira, Lavrov je istakao da je Rusija uvek bila i ostaje otvorena za političko i diplomatsko rešavanje ukrajinskog sukoba.
Međutim, napomenuo je da to mora biti trajan mir, a ne privremeno primirje.
"Ne treba nam pauza koju bi kijevski režim i njegovi spoljni pokrovitelji iskoristili za pregrupisavanje snaga, nastavak mobilizacije i jačanje vojnog potencijala. Trajno rešenje nije moguće bez otklanjanja prvobitnih uzroka sukoba. Pre svega, moraju se otkloniti bezbednosne pretnje po Rusiju u vezi sa širenjem NATO-a i uvlačenja Ukrajine u taj vojni savez. Podjednako je važno obezbediti poštovanje ljudskih prava na teritorijama pod kontrolom kijevskog režima, koji od 2014. godine sistematski uništava sve što je povezano sa Rusijom, Rusima i ruskojezičnim stanovništvom – ruski jezik, kulturu, tradiciju, kanonsko pravoslavlje, ruskojezične medije", naglasio je Lavrov.
Skrenuo je pažnju na to da je neophodno međunarodno-pravno priznanje novih teritorijalnih realnosti koje su nastale ulaskom Krima, Sevastopolja, DNR, LNR, Zaporoške i Hersonske oblasti u sastav Ruske Federacije.
Njihovi stanovnici su, ističe šef ruske diplomatije, na referendumima slobodno izrazili svoju volju.
Na dnevnom redu su i zadaci demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine, ukidanje antiruskih sankcija, povlačenje svih tužbi protiv Rusije i vraćanje njene imovine nezakonito oduzete na Zapadu.
"Sve ove tačke moraju biti zapisane u pravno obavezujućem sporazumu o mirnom rešenju. Ukrajina bi trebalo da se vrati korenima svoje državnosti i sledi duh i slovo dokumenata koji su stvorili njenu pravnu osnovu. Podsećam da je u Deklaraciji o državnom suverenitetu Ukrajine iz 1990. godine utvrđen njen neutralan, vanblokovski i beznuklearni status. U avgustu 1991. Vrhovna rada je usvojila 'Akt o proglašenju nezavisnosti', kojim je potvrđena nepovredivost odredbi iz Deklaracije. Na taj Akt se poziva i preambula sadašnjeg ukrajinskog Ustava", podvukao je Lavrov.
O pregovorima u Istanbulu
Podsetio je na to da su na rusku inicijativu i uz posredovanje turskih partnera, u Istanbulu počeli direktni pregovori sa ukrajinskom stranom bez ikakvih preduslova. Prvi krugovi održani su 16. maja i 2. juna, a u toku su dogovori o terminu trećeg susreta.
Tokom dosadašnjih razgovora, navodi šef ruskog Ministarstva spoljnih poslova, postignut je napredak u humanitarnim pitanjima – razmeni zarobljenih civila i vojnika, uključujući teško ranjene, bolesne i mlade vojnike mlađe od 25 godina, kao i vraćanju tela više od 6.000 ukrajinskih vojnika radi sahrane u domovini.
"Predat nam je spisak od 339 dece koja su izgubila kontakt sa roditeljima ili zakonskim starateljima. To demantuje propagandne tvrdnje Kijeva o 19.000 dece koju je navodno "otela" Rusija. Za svako dete sa spiska sprovode se potrebne provere. Biće učinjeno sve da se ona ponovo ujedine sa svojim najmilijima", istakao je šef ruske diplomatije.
Dodao je da Kancelarija poverenika za prava deteta pri predsedniku Ruske Federacije priprema i svoj spisak za predaju Kijevu – u njemu se, prema dosadašnjim podacima, nalazi 10 dece u Ukrajini i osam u evropskim državama.
"Računamo na to da će ukrajinska strana odgovorno pristupiti izradi našeg spiska i da će se deca ponovo spojiti sa svojim najbližima u Rusiji", poručio je Lavrov.
NATO odavno izgubio karakter odbrambenog saveza
Novinar je, vraćajući se na uzroke sukoba, upitao zašto Moskva moguće članstvo Ukrajine u NATO-u doživljava kao pretnju, s obzirom na to da je NATO odbrambeni savez.
"Ruse u Ukrajini su progonili i ubijali. Taj kurs je usvojen odmah nakon državnog udara u februaru 2014. Nacionalisti koji su došli na vlast zapretili su da će 'udaviti u krvi' ruskojezični Krim i poslali su na poluostrvo 'vozove prijateljstva' sa neonacističkim borcima da se obračunaju sa Krimljanima", napomenuo je Lavrov.
Podsetio je na to da su u Odesi 2. maja 2014. živi spaljeni aktivisti koji se nisu slagali s novom vlašću – do danas niko nije odgovarao za taj zločin, iako su izvršioci poznati, uključujući i snimke dostupne javnosti.
Dodao je da su od 2014. godine ukrajinske jedinice ubile više od deset hiljada Rusa i ruskojezičnih stanovnika Donbasa – uglavnom nevinih civila.
"Kijevski režim objavio je rat ruskom jeziku i kulturi. Kršeći Ustav Ukrajine i međunarodne obaveze Kijeva u oblasti ljudskih prava i nacionalnih manjina, usvojeni su zakoni kojima se zabranjuje korišćenje ruskog jezika u obrazovanju, nauci, kulturi, medijima, reklamama, uslugama pa čak i u svakodnevnom životu. Etnički Rusi koji nisu želeli da se odreknu svojih predaka i tradicija bili su podvrgnuti potpunoj diskriminaciji", objasnio je šef ruske diplomatije.
Dodao je da su prinudnu ukrajinizaciju iskusile i druge etničke zajednice – mađarska, rumunska, poljska, bugarska, jermenska, beloruska, grčka. U Budimpešti su s tim dobro upoznati, napomenuo je on.
"Danas Rusija i Mađarska otvoreno dižu glas u odbranu svojih sunarodnika. Možemo ujediniti napore u tom pravcu", poručio je Lavrov.
Osim diskriminacije, istakao je, drugi uzrok sukoba je višegodišnja ekspanzija NATO-a na istok i pretvaranje Ukrajine u vojni mostobran za obuzdavanje Rusije.
"NATO je, uprkos tvrdnjama lidera da je odbrambeni savez, odavno izgubio taj karakter. Vojne avanture u Jugoslaviji, Iraku i Libiji ne mogu se objasniti potrebom odbrane država-članica. Od koga su se tamo zemlje NATO-a branile? Ko je njih napadao? Zato pojava NATO baza u Ukrajini i njeno uvlačenje u ratoborni savez predstavljaju direktnu pretnju našoj nacionalnoj bezbednosti", pojasnio je Lavrov.
Naglasio je da je to za Rusiju neprihvatljivo, te su stoga krajem 2021. predložili SAD i NATO-u garancije bezbednosti u okviru kojih bi Ukrajina ostala vanblokovska država. Međutim, ta inicijativa je odbačena.
"Zapad je nastavio da naoružava Ukrajinu kako bi se silom rešilo pitanje Donbasa i Krima. Na kraju nemamo drugog izbora osim pokretanja Specijalne vojne operacije. Siguran sam da bi svaka zemlja koja drži do sebe postupila isto u toj situaciji", poručio je šef ruske diplomatije.
Mađarski novinar je upitao Lavrova na osnovu čega Rusija tvrdi da ima "suverenitet nad Krimom i četiri nedavno aneksirane oblasti", na šta mu je ruski ministar spoljnih poslova odgovorio da je upotreba termina "aneksija" u ovom kontekstu neumesna i neprihvatljiva.
"U skladu sa međunarodnim pravom, na Krimu, Sevastopolju, DNR, LNR, kao i u Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti, održani su referendumi na kojima se ubedljiva većina učesnika, uz veoma veliku izlaznost, izjasnila za ujedinjenje sa svojom istorijskom otadžbinom – Rusijom. Na taj način je realizovano pravo naroda na samoopredeljenje, koje je zagarantovano u Povelji UN. To je osnova na kojoj Rusija ostvaruje svoj suverenitet nad navedenim teritorijama", istakao je Lavrov.
Na Zapadu se, primetio je šef ruske diplomatije, iz nekog razloga, prilikom pozivanja na Povelju UN, citiraju samo pojedine odredbe, poput one o teritorijalnom integritetu (stav 4 člana 2), dok se ignoriše pravo naroda na samoopredeljenje (stav 2 člana 1), kao i obaveza da se poštuju ljudska prava i osnovne slobode svih, bez obzira na rasu, pol, jezik ili veroispovest (stav 3 člana 1).
"To je klasična manipulacija i manifestacija dvostrukih standarda", zaključio je Lavrov.
Podsetio je na to da je 1970. godine, nakon višegodišnjih rasprava, Generalna skupština UN konsenzusom usvojila Deklaraciju o principima međunarodnog prava koji se tiču prijateljskih odnosa i saradnje među državama u skladu sa Poveljom UN. U tom dokumentu je jasno navedeno da se princip teritorijalnog integriteta primenjuje samo na one države čije vlade poštuju princip ravnopravnosti i samoopredeljenja naroda, i kao posledicu toga "predstavljaju celokupno stanovništvo na svojoj teritoriji bez obzira na rasu, veroispovest ili boju kože".
"Svakom nepristrasnom posmatraču je očigledno da kijevski režim, koji je rusofobiju uzdigao na rang državne politike, ne predstavlja stanovništvo ruskogovorećih regiona Ukrajine – Krima, Sevastopolja, Luganska, Donjecka, Zaporožja i Hersona. Kao što sam već napomenuo, ljudima koji sebe smatraju Rusima i žele da sačuvaju svoj identitet, jezik, kulturu i veru, jasno je stavljeno do znanja da su u Ukrajini građani drugog reda, tuđini. Na primer, 2021. godine Vladimir Zelenski je javno nazivao stanovnike jugoistoka zemlje 'stvorenjima' i pozvao ih da se 'zarad budućnosti svoje dece i unuka pokupe i odu u Rusiju'. Moglo bi se reći da su oni i poslušali njegov savet – glasali su za povratak 'kući', u Rusku Federaciju. Pošto kijevski režim ne predstavlja stanovništvo ovih regiona, onda, prema međunarodnom pravu, ne može da se poziva na to da se na princip teritorijalnog integriteta primenjuje na ukrajinsku državu u njenom sadašnjem obliku", naglasio je Lavrov.
"Visoko cenimo uravnoteženu politiku mađarskog rukovodstva"
Govoreći o rusko-mađarskim odnosima, istakao je da visoko cene uravnoteženu politiku mađarskog rukovodstva, koje uprkos stalnim pritiscima iz NATO i EU centra u Briselu, ostaje na pragmatičnom kursu u odnosima s Rusijom.
"Uprkos antiruskim sankcijama, bilateralna trgovinska i ekonomska saradnja nastavlja da se razvija. Uspešno se nastavlja realizacija vodećeg projekta naše saradnje – proširenje i modernizacija nuklearne elektrane 'Pakš'. Na gradilištu se trenutno odvijaju intenzivni radovi. Planirano je da izgradnja svih objekata montažne baze bude završena do kraja 2025. godine", otkrio je Lavrov.
Isporuke ruskih energenata se odvijaju po planu. Rusija, ističe Lavrov, visoko ceni svoju reputaciju pouzdanog snabdevača i otvorena je za saradnju s mađarskim partnerima u svim pitanjima koja mogu da se pojave.
"U celini, vidimo dobre izglede za dalji dijalog sa Budimpeštom zasnovan na obostranoj koristi i uvažavanju međusobnih interesa", poručio je šef ruske diplomatije.
Osim toga, mađarski novinar je ukazao na to da prema izveštajima više zapadnih obaveštajnih agencija, postoje navodni dokazi da predsednik Rusije Vladimir Putin ima nameru da "okupira" Evropu ili proširi uticaj Rusije u Evropi i upitao kada Rusija planira da to uradi.
Lavrov je naglasio da takve optužbe zaista postoje.
"Čujemo ih. Možda oni koji ih iznose znaju više o ruskim 'planovima' nego mi sami. Naime, nama nisu poznati nikakvi 'planovi o napadu na Evropu', a kamoli njenoj 'okupaciji'. Ako govorimo ozbiljno, verovatno nisu daleko od istine oni analitičari koji smatraju da političke elite u Evropi i Severnoj Americi aktivno stvaraju sliku Rusije kao neprijatelja, kako bi ujedinile stanovništvo koje je umorno od socijalnih i ekonomskih problema. Stalno demonizuju našu zemlju uz pomoć manipulacije u informacionom prostoru", objasnio je šef ruske diplomatije.
Istakao je da se javnosti sugeriše da ruski državni vrh gaji neke "imperijalne ambicije".
Dodao je da je sasvim verovatno da "pumpanjem mita" o ruskoj pretnji pokušavaju da skrenu pažnju s neuspeha u rešavanju stvarnih problema – inflacije, nezaposlenosti, pada životnog standarda, ilegalne migracije i rasta kriminala koji je s njom povezan.
"Žalosti nas i brine što upravo 'ujedinjena Evropa' okreće zamajac rusofobije, ponovo pokreće vojno-industrijski kompleks i poziva na borbu protiv Rusije. Evropska unija se ubrzano transformisala iz integracionog udruženja u vojnopolitički blok – svojevrsni dodatak NATO-u. To je opasan trend koji može imati veoma dalekosežne posledice po sve Evropljane", zaključio je Lavrov.
Live
