RT Balkan otkriva: Moskva i Kijev bili blizu dogovora, Englezi sprečili?

Od početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini u javnosti su se u više navrata puta pojavile informacije o pregovorima Moskve i Kijeva koji nisu bili predaleko od pozitivnog ishoda.

Analiza RT Balkan pokazuje da su u jednom trenutku, krajem marta i početkom aprila prošle godine, dve strane zaista bile blizu dogovora. Međutim, do toga nije došlo jer je Kijev u poslednji čas odustao i povukao se iz pregovora. Ove informacije u prethodnih nekoliko meseci potvrdilo je više zvaničnika, kako iz Rusije, tako i iz zapadnih zemalja.

Direktor Drugog odeljenja (za Zajednicu nezavisnih država) Ministarstva spoljnih poslova Rusije Aleksej Poliščuk danas je izjavio da Moskva nikada nije izbegavala razgovore sa Kijevom i otkrio da je, možda sudbonosni suret za pregovaračkim stolom, trebalo da se dogodi prošlog proleća.

"Krajem februara 2022. godine prihvatili smo zahtev Kijeva i postigli obostrano prihvatljiv okvir za sporazume do kraja marta ili početkom aprila nakon mnogo rundi intenzivnog rada", rekao je Poliščuk.

Potvrda navoda da su Rusija i Ukrajina bile nadomak dogovora stigla je i iz Amerike, to jest bivše zvaničnice u Savetu za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država Fione Hil.

Ona je za septembarsko izdanje lista "Forin afers" izjavila da se, prema izjavama nekoliko američkih zvaničnika, "činilo se da su se u aprilu 2022. ruski i ukrajinski pregovarači uslovno usaglasili oko obrisa pregovaračkog privremenog rešenja".

"Rusija bi se povukla na svoje pozicije od 23. februara, kada je kontrolisala deo Donbasa i ceo Krim, a u zamenu bi Ukrajina obećala da neće tražiti članstvo u NATO-u, a umesto toga bi dobila bezbednosne garancije od brojnih zemalja", tvrdi Hil.

Da je sukob Rusije i Ukrajine možda mogao da bude okončan potvrdio je i nekadašnji savetnik za vojnu politiku nemačke kancelarke Angele Merkel Erih Vad koji je naveo da su "i Rusi i Ukrajinci bili spremni za mirovni sporazum krajem marta ili početkom aprila 2022. godine".

Zbog čega dogovor nije postignut?

Ruski diplomata Aleksej Poliščuk tvrdi da je Kijev, "očigledno po nalogu Anglosaksonaca, uplašenih perspektivama mirnog rešenja, neočekivano prekinuo pregovarački proces".

"Tako su naši predlozi, datirani na 15. april 2022. godine, ostali bez odgovora", dodao je Poliščuk.

Hronologija iznenadnih i nenajavljenih diplomatskih poseta Kijevu ukazuje da ova tvrdnja i te kako ima osnova.

Samo nekoliko dana pred najavljene pregovore Rusije i Ukrajine, naime, 9. aprila 2022. godine, tadašnji premijer Velike Britanije Boris Džonson stigao je u posetu Kijevu gde je razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim.

U medijskim izveštajima tog dana navodi se da je Džonson u Kijev otišao "u znak sollidarnosti sa ukrajinskim narodom" i kako bi predstavio novi paket finansijske i vojne pomoći.

"Gardijan" je tada javio da je Džonson "očajnički želeo da otputuje u Ukrajinu". Sada je jasno da je ta hitna i "nenajavljena" poseta možda imala i drugu svrhu - da se miniraju pregovori Rusije i Ukrajine.

Ambasada Ukrajine u Velikoj Britaniji objavila je tada i fotografiju dvojice lidera uz kratak opis - "iznenađenje".

A onda, u danima nakon susreta, usledilo je još jedno, daleko ozbiljnije iznenađenje - Kijev se povukao iz pregovora sa Moskvom.

Zatim se, naravno, umešala i Amerika. Kijev su, posle Borisa Džonsona, 25. aprila prošle godine posetili i američki državni sekretar Entoni Blinken i ministar odbrane SAD Lojd Ostin. Prilikom susreta sa Zelenskim, zvaničnici su obećali dodatnu vojnu pomoć i pozdravili borbu Ukrajine u sukobu sa Rusijom.