Ukrajinski disident: Ili novi svetski rat ili pregovori sa Rusijom

Ukrajinski sukob će prerasti u svetski rat i nuklearni konflikt ili će se završiti deeskalacijom do koje može dovesti jedino razgovor sa Rusijom, odnosno, uzimanje u obzir njenih interesa, poručio je Viktor Medvedčuk, bivši predsednik proruske partije "Opoziciona platforma – za život" i jedan od opozicionara predsednika Zelenskog, koji je zbog svojih stavova u aprilu prošle godine bio uhapšen, a potom oslobođen u razmeni zarobljenika.

"Neophodno je priznati da Rusija ima svoje političke interese, treba ih uzeti u obzir, i najbitnije, postupati pošteno, nikoga ne obmanjivati i ne pokušavati da se do novca dođe preko tuđe krvi", rekao je političar, dodajući da najveći broj američkih i evropskih političara ipak ne želi mir u Ukrajini i upozorivši da se sukob može raširiti i na Evropu.

Ovo sve, kako kaže, ne znači da je nastavak sukoba ujedno i želja čitavog ukrajinskog naroda.

Ako na Zapadu ne žele da čuju mišljenje drugog dela ukrajinskog naroda, koji ima drugačije stavove od aktuelnog kijevskog režima, to je, kako je kazao, njihova stvar, ali je uzimanje u obzir mišljenja svih Ukrajinaca pre svega veoma bitno za Ukrajinu, jer se u suprotnom ovaj sukob nikada neće završiti, rekao je Medvedčuk u članku koji su danas objavile ruske novine "Izvestija".

"Neophodno je stvoriti politički pokret od onih koji nisu odustali, koji se nisu odrekli svojih uverenja pod pretnjom smrti i zatvora, koji ne žele da njihova zemlja postane mesto geopolitičkih obračuna", istakao je disident aktuelnog kijevskog režima, kojeg je predsednik Zelenski pre šest dana lišio ukrajinskog pasoša.  

"U Ukrajini još uvek postoje oni koji se protive režimu Zelenskog. Ukrajina dugo nije htela da bude anti-Rusija, pa su zbog toga i bivši ukrajinski predsednik Porošenko, ali i sadašnji Zelenski na vlast došli putem nekakvih obećanja o miru, jer u protivnom ne bi bili ni izabrani. Ipak, u realnosti, oni su postali 'predsednici rata'", objasnio je.

On se osvrnuo i na period potpisivanja Minskih sporazuma, kada je na vlasti u Ukrajini bio Porošenko.

Kako je rekao, trebalo je da dogovori dovedu do mira, ali su, kako su pokazale izjave bivše nemačke kancelarke Angele Merkel i bivšeg francuskog predsednika Fransoa Olanda, bili potpisani samo kako bi se Kijevu dalo više vremena da se pripremi za sukob sa Rusijom. Odnosno, njihov pravi cilj nije bio mir između Rusije i Ukrajine. Ovo, kako je objasnio Medvedčuk u današnjem članku, potvrđuje i to što Zapad finansira Kijev i doprema mu oružje.

Blagostanje za Ukrajince, kako je rekao, neće doći sa Zapada. Antiruska osećanja uvek su bila štetna po Ukrajinu. Saradnja sa Rusijom, koja je u mnogome uslovljena i ekonomijom, ali pre svega činjenicom da su ova dva naroda više od 300 godina živela u okviru iste države, još uvek je želja jednog dela naroda.

O dvema Ukrajinama

"Od raspada SSSR-a do danas, postojale su dve Ukrajine: jedna, koja je bila protiv Rusije, i druga, u kojoj su se sa simpatijom odnosili prema ruskom narodu. Ranije su ljudi čak govorili: Mi smo jedan narod koji ima dve države. Ipak, od 2005. godine, kada se dogodio 'prvi Majdan', a Viktor Juščenko stupio na dužnost predsednika Ukrajine, Kijev počinje da razvija antirusku politiku", objasnio je Medvedčuk.

Ukrajince su od tada psihološki "obrađivali" putem medija, izmenama u školskim programima, kulturnim "reformama" i aktivnostima nekih političara. Sve se dešavalo pod velom takozvane demokratije i uz podršku zapadnih i međunarodnih organizacija, rekao je.

O korenima današnjeg sukoba

Govoreći o ukrajinskom konfliktu, koji je, kako je ocenio, "izuzetno kompleksan i opasan", Medvedčuk je rekao da on vodi poreklo još od perioda Hladnog rata.

"Zapad i Rusija su, po svemu sudeći, različito shvatile njegov kraj. Zapad ga je protumačio kao konačnu pobedu nad Rusijom, dok je Moskva, na ovaj događaj gledala kao na priliku da sprovede političku i ekonomsku reformu i dođe do bliže saradnje sa Zapadom", smatra Medvedčuk.

Ipak, kako je rekao, nakon što je Rusija počela da raste i da se razvija posle uvođenja novih promena, Zapad je nije podržao, već je radio na tome da umanji njen značaj.

"Ako je već Rusija ona strana koja je izgubila, onda je teritorija bivšeg SSSR-a i zakonski 'plen' Sjedinjenih Američkih Država i NATO-a, koji je prešao pod kontrolu Zapada. Zbog toga je Ukrajina interesna zona SAD, NATO-a, a ne Rusije", kazao je Medvedčuk, pokušavajući da objasni kako na Zapadu gledaju na Ukrajinu.

U tom duhu, on je podsetio na reči prvog generalnog sekretara Severoatlantske alijanse Gastingsa Ismeja: "Sovjetski Savez treba držati van granica Evrope, Amerikance u njoj, a Nemce u potčinjenom položaju" prema Vašingtonu.

Nešto slično rekao je i bivši američki predsednik Bil Klinton 1995. godine: "Koristeći greške sovjetske diplomatije, krajnju aroganciju Gorbačova i njegovog okruženja, uključujući i one koji su otvoreno zauzeli proamerički stav, postigli smo ono što je predsednik Truman nameravao da uradi Sovjetskom Savezu uz pomoć atomske bombe".

I Jugoslavija na meti Zapada

Zapad je želeo da uništi ne samo SSSR, već i Jugoslaviju i druge zemlje koje je smatrao protivnicima, a razbuktavanje međuetničkih sukoba postala je popularna tehnika, rekao je bivši ukrajinski političar.

Ovakva koncepcija Alijanse onemogućila je potpunu integraciju Rusije u Evropu, ali i zaustavila razvoj čitavog evropskog kontinenta, upozorio je. 

Političar je podsetio na činjenicu i da je Ukrajina dobila svoju državnost ne kao posledica vojnih sukoba sa ostalim delom SSSR-a, već dogovorom.

Komentarušiću tadašnju političku scenu, Medvedčuk je rekao da je Rusija bila zainteresovana da Kijev postane samostalan centar, jer su za njega do tada finansijska sredstva bila izdvajana iz jednog centra – Moskve.

"Ipak, Rusija se mnogo brže razvijala od Ukrajine, koja ne bi ni mogla da zabeleži nikakav značajan rast da nije bilo jugoistočnog dela Ukrajine. Upravo je ovaj teren mesto na kojem se danas dešava sukob, a u kojem je i ranije bilo dominantno stanovništvo koje je govorilo na ruskom jeziku", kazao je Medvedčuk.

On smatra da je Ukrajina opstala zahvaljujući tome što joj je ovaj jugoistočni region omogućio privredni rast. Međutim, ukazao je na činjenicu da je najveći broj predstavnika u vlasti dugi niz godina dolazio iz tog dela, a to se nije uklapalo u prozapadnu sliku Ukrajine.

Zbog toga su oba "Majdana", i onaj iz 2005. i onaj iz 2014. godine, kako je rekao Medvedčuk, bili usmereni protiv kandidata iz Donbasa - Viktora Janukoviča.

Zona koja je danas mesto sukoba Kijeva i Moskve za Rusiju je bitna i iz ekonomskih razloga, ocenio je. Ipak, ovaj sukob posledica je ne samo potreba da se zaštite ekonomski interesi, već pre svega čast i dostojanstvo Rusije kao države, što joj je Zapad godinama uskraćivao, zaključio je Medvedčuk.