Peskov: NATO je malo nervozan, nema uslova za pregovore sa Ukrajinom
Nervoza članica NATO vojne alijanse raste, primetio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
"Sve ovo pravno balansiranje koje sada vidimo i razmena izjava između evropskih prestonica, uključujući i Varšavu koja preti Berlinu međunarodnom izolacijom, sve to ukazuje na nervozu među članicama Alijanse koja stalno raste", rekao je Peskov, komentarišući razgovore NATO-a o snabdevanju tenkova Ukrajini.
Ranije je zamenik ministra spoljnih poslova Poljske Arkadijuš Muljarčik rekao da će Nemačka pasti u međunarodnu izolaciju ako ne pristane na isporuku tenkova "leopard" Ukrajini.
"Sukob podstiču sve zemlje koje, direktno ili indirektno učestvuju u isporuci naoružanja Ukrajini, a nažalost će ukrajinski narod plaćati cenu za pseudopodršku koja podrazumeva isporuke zapadnog naoružanja", rekao je Peskov.
Prema njegovim rečima, narod Ukrajine će stradati zbog postupaka Zapada.
"Glavna stvar je da će ukrajinski narod morati da plati za sve ove akcije, za svu ovu pseudopodršku", zaključio je on.
Rusija je ranije poslala notu zemljama NATO-a zbog isporuke naoružanja Ukrajini. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov istakao je da će svaki teret koji sadrži oružje za Ukrajinu postati legitimna meta za Rusiju.
Nema uslova za pregovore
Trenutno nema uslova za pregovore između Rusije i Ukrajine, ni de fakto ni de jure, rekao je portparol Kremlja.
"Čujemo izjave iz Kijeva i znamo za pravno obrazloženje zbog kojeg su pregovori sa ukrajinskim režimom nemogući. Dakle, jednu stvar definitivno možemo da zaključimo – nema uslova za pregovore", rekao je Peskov odgovarajući na pitanje da li je došlo vreme za pregovore između Rusije i Ukrajine.
To što je Amerika Vagnerovu grupu proglasila terorističkom organizacijom nema nikakav značaj ni za Rusiju, a ni za samu grupu, izjavio je Peskov odgovarajući na pitanje novinara.
Ranije je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost SAD Džon Kirbi, rekao da će Vašington uvesti sankcije Vagner grupi, a Ministarstvo finansija će je priznati kao međunarodnu terorističku organizaciju.
"Ne mislim da ovo ima praktičan značaj za našu zemlju, a još manje za grupu", rekao je Peskov novinarima.
Putin nije govorio o kandidaturi na sledećim predsedničkim izborima
Peskov je, odgovarajući na pitanja novinara o mogućnosti učešća Vladimira Putina na narednim izborima, rekao da predsednik nije davao nikakve izjave na ovu temu.
Ranije je šefica CIK-a Ruske Federacije Ela Pamfilova rekla da se Centralna izborna komisija već priprema za početak kampanje za predsedničke izbore.
"Pamfilova je govorila o procesu rada, CIK ispunjava svoje funkcije. Još je rano da se govori o početku priprema Kremlja za predsedničke izbore, kampanja nije počela. Ima mnogo aktuelnih poslova, predsednik ima gust raspored i mnogo obaveza na dnevnom redu", rekao je Peskov.
Na pitanje da li se može smatrati da Putin još nije doneo odluku o učešću na sledećim predsedničkim izborima, Peskov je napomenuo da se predsednik nije izjašnjavao o ovom pitanju.
"Predsednik se nije izjašnjavao o ovom pitanju. Do sada, ponavljam, rad se nastavlja u okviru uobičajenog rutinskog rasporeda rada predsednika", rekao je on.
Delimična mobilizacija, pored regrutacije, obuhvata i druge zadatke
Pored regrutacije građana na služenje vojnog roka, koja je završena, delimična mobilizacija obuhvata i druge zadatke koji stoje pred Ministarstvom odbrane i na njima se radi, objasnio je Peskov.
"Regrutacija u okviru delimične mobilizacije trajala je dok nije regrutovan utvrđeni broj vojnika, neophodan za ispunjavanje postavljenih zadataka Oružanih snaga. Ministarstvo odbrane je faktički izvestilo da je utvrđen broj dostignut, pa je stoga regrutacija građana obustavljena i definitivno završena", rekao je Peskov novinarima.
On je pojasnio da delimična mobilizacija pored regrutacije građana na služenje vojnog roka obuhvata i druge mere neophodne za obezbeđivanje zadataka oružanih snaga.
Peskov: Nema perspektiva o sklapanju mirovnog ugovora sa Japanom
Dmitrij Peskov je rekao da se nema uslova za mirovne pregovore između Ruske Federacije i Japana.
Prethodno je japanski premijer Fumio Kišida, u uvodnom govoru na otvaranju sednice parlamenta, rekao da, uprkos teškim odnosima sa Moskvom, Tokio želi pregovore o zaključivanju mirovnog sporazuma.
"Trenutno nemamo sadržajan dijalog sa Japanom na ovu temu. Naravno, pod ovim uslovima teško da je moguće govoriti o takvoj mogućnosti", rekao je Peskov novinarima, odgovarajući na pitanje da li je Moskva spremna da pregovara sa Tokijom o mirovnom ugovoru.
Odnosi između Rusije i Japana bili su u senci zbog odsustva mirovnog sporazuma dugi niz godina. SSSR i Japan su 1956. godine potpisali Zajedničku deklaraciju u kojoj se Moskva složila da razmotri mogućnost da Japanu preda ostrva Malog Kurilskog grebena Habomaja i Šikotana nakon sklapanja mirovnog sporazuma, dok sudbina Kunašire i Iturupa nije razmatrana.
SSSR se nadao da će Zajednička deklaracija staviti tačku na spor, dok je Japan smatrao da je dokument samo deo rešenja problema, ne odričući se pretenzija na sva četiri ostrva.
Naknadni pregovori nikuda nisu doveli, a mirovni ugovor na kraju Drugog svetskog rata nikada nije potpisan. Ozbiljno protivljenje došlo je iz SAD, koje su zapretile da će, ako Japan pristane da uzme samo dva od četiri ostrva, ovaj potez uticati na proces vraćanja Okinave pod japanski suverenitet (sporazum o povratku Okinave Japanu stupilo je na snagu 1972. godine).
Stav Moskve je da su ostrva ušla u sastav SSSR-a posle Drugog svetskog rata i da je suverenitet Ruske Federacije nad njima nesumnjiv.
Rusija zaintersovana za sastanak sa Grosijem
Nakon što smo saznali da Ukrajina skladišti oružje na teritoriji nuklearne elektrane, Rusija je dodatno zainteresovana za sastanak sa Grosijem, iako sastanak trenutno nije isplaniran.
"Predsednik nije isplanirao razgovor za sada, ali od ranije je poznato da nameravamo i da smo spremni i zainteresovani da nastavimo kontakte sa njim i celom organizacijom, što je izuzetno važno", rekao je Peskov.