"Njujork tajms": Ruska ekonomija jača od sankcija, izbegla ozbiljnije posledice

Uprkos sankcijama zapadnih zemalja, ruska ekonomija je pokazala otpornost, što potvrđuje i MMF koji Rusiji ove godine predviđa ekonomski rast od 0,3, a sledeće 2,1 odsto.

Zajednički plan Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije da ograniče cenu ruske nafte na 60 dolara po barelu, ipak neće značajno smanjiti njene prihode od izvoza energenata, piše "Njujork tajms".

List ukazuje da je Rusija izbegla ozbiljnije ekonomske posledice tako što je pojačala saradnju sa drugim prijateljskim državama.

Primera radi, Jermenija je desetostruko povećala uvoz mobilnih telefona, a istovremeno i izvoz istih u Rusiju. Isto se dogodilo i sa mašinama za pranje veša, kompjuterskim čipovima i drugim proizvodima. 

Pored Jermenije, obim trgovine povećan je sa Kinom, Turskom, Kazahstanom, Kirgistanom i Belorusijom a upravo te države omogućile su da se na ruskom tržištu nađu proizvodi koje je Zapad hteo da uskrati građanima Rusije.

Bez obzira na izveštaje o visokim cenama robe i nižem kvalitetu iste, trgovinska razmena Rusije sa drugim državama vratila se na nivo pre februara 2022. godine kada je počela ukrajinska kriza. 

Nedavno istraživanje pokazalo je da je većina kompanija ostala u Rusiji, te da je samo oko devet odsto firmi sa sedištem u zemljama EU i G7 napustilo rusko tržište.

Istovremeno, kompanije za praćenje pomorskih tokova zabeležile su porast aktivnosti brodova koji naverovatnije učestvuju u ruskom zaobilaženju sankcija.

"Iznenađujuće otporna ekonomija"

Pojedine kompanije, poput "H&M", IBM, "Folksvagen" i "Maerska", obustavile su rad u Rusiji nakon početka vojne operacije, navodeći "moralne i logističke razloge" za takvu odluku.

Međutim, ruska ekonomija se pokazala kao iznenađujuće otporna zbog čega je efikasnost zapadnih sankcija dovedena u pitanje, navodi "Njujork tajms" i ukazuje da je Centralna banka Ruske Federacije da održi vrednost rublje i stabilno finansijsko tržište. 

Umesto da se uvoz u Rusiju vrši preko luke u Sankt Peterburgu, telefoni, mašine za pranje veša i delovi za automobile uvoze se kamionima i vozovima preko Belorusije, Kine i Kazahstana. 

Ruska kompanija za transport "Fresko" povećala je broj brodova i izgradila nove luke kako bi se pojačala trgovinska razmena Rusije i Turske. 

Bivši zamenik ruskog ministra finansija Sergej Aleksašenko rekao je da će ova godina biti teška za rusku ekonomiju, ali da je ona daleko od katastrofe ili kolapsa.

Pojedini sektori su u problemu, poput fabrika automobila koje su zatvorene jer nisu uspele da obezbede delove iz Nemačke, Francuske, Japana i Južne Koreje. 

"Ne možemo reći da je ruska ekonomija u rasulu, da je uništena, da Putinu nedostaju sredstva da nastavi svoj rat", rekao je Aleksašenko.

"Ne, to nije istina", dodao je. 

Iako je Moskva prestala da objavljuje podatke o trgovinskoj razmeni nakon početka ukrajinske krize, analitičari i ekonomisti procenjuju da je vrednost globalnog izvoza u Rusiju u novembru bila samo 15 odsto manja na mesečnom nivou u odnosu na period pre početka vojne operacije, a pretpostavlja se da se obim ruskog uvoza u potpunosti oporavio u decembru.