Ekonomija

Sankcije, kakve sankcije? Velika većina zapadnih kompanija normalno posluje sa Rusijom

Nedavno objavljena studija pokazala je da je svega osam odsto kompanija iz EU prekinulo poslovne veze sa Rusijom
Sankcije, kakve sankcije? Velika većina zapadnih kompanija normalno posluje sa Rusijomwww.globallookpress.com © IMAGO/Manfred Segerer

Ogroman broj firmi sa sedištem u Evropskoj uniji i zemljama G7 nastavlja da posluje i ulaže u Rusiji, pokazala je nova studija kapitalnih ulaganja zapadnih kompanija.

Uprkos brojnim paketima sankcija koje je Zapad uveo Moskvi i medijskim izveštajima o "egzodusu" stranih firmi, podaci profesora Sajmona Eveneta sa Univerziteta Sent Galen, i profesora Nikole Pisanija sa Međunarodnog instituta za razvoj menadžmenta pokazuju da je manje od devet odsto od oko 1.400 kompanija iz EU i G7 koje su imale podružnice u Rusiji pre početka specijalne vojne operacije, prodalo je najmanje jednu podružnicu u zemlji do novembra 2022. godine, prenosi "Politiko".

"Ovi nalazi dovode u pitanje spremnost zapadnih firmi da se odvoje od ekonomija koje njihove vlade sada smatraju geopolitičkim rivalima", naveli su autori studije.

Najveći broj kompanija koje su zatvorile svoje firme u Rusiji dolazi iz SAD - manje od 18 odsto. EU firme koje ne žele da posluju u ili sa Rusijom čine 8,3 odsto. Rusiju je napustilo i 15 odsto japanskih kompanija.

Neke od najvećih svetskih kompanija, kao što su "Ford", "Reno", "Mekdonalds", "Ikea" i "Šel" su među desetinama zapadnih kompanija koje su se potpuno povukle iz Rusije, prema listi koju je sastavio Univerzitet Jejl.

Ipak, mnogi drugi, kao što su gigant robe široke potrošnje "Unilever", američka franšiza restorana brze hrane "Sabvej" i italijanski proizvođač testenina "Barila", nastavili su da rade u zemlji.

Prema studiji, većina zapadnih kompanija koje su u potpunosti aktivne u Rusiji su nemačke.

Rezultati studije objavljeni su u trenutku kada su zvaničnici i biznismeni sa Svetskog ekonomskog foruma obećali nastavak vojne i ekonomske podrške Ukrajini, ali se privatno pitaju koliko dugo globalna poslovna zajednica može da izoluje Moskvu i pronađe nova tržišta energenata, metala i hrane.

image