Rusija
Zaharova o finansiranju Kijeva: Zapad baca novac u rupu bez dna i plaća zločine
MMF, Svetska banka, suprotno sopstvenim propisima, nastavljaju da šalju novac, konkretno kijevskom režimu, iako svi razumeju da je taj režim nesolventan, naglasila je zvaničnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova
Sredstva koja su iz međunarodnih institucija izdvojena za finansiranje Kijeva nikada neće biti vraćena niti će se isplatiti, izjavila je na Međunarodnom forumu o bezbednosti Marija Zaharova, portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova, prenosi TASS.
Ona je podsetila da je samo preko Međunarodnog monetarnog fonda Ukrajini od 2022. godine ukupno dodeljeno i obećano finansiranje u iznosu od 23,7 milijardi dolara.
"MMF, Svetska banka, suprotno sopstvenim propisima, nastavljaju da upumpavaju novac, konkretno kijevskom režimu, iako svi razumeju da je taj režim nesolventan", istakla je zvaničnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova na konferenciji "Suprotstavljanje neokolonijalizmu kao prioritetni pravac obezbeđivanja sigurnosti zemalja svetske većine".
Napomenula je da sada ne govori o njegovoj terorističkoj prirodi, o njegovoj kriminalnosti.
"Ali čak i sa stanovišta ekonomskih pokazatelja, koji su uvek stavljani u prvi plan ovih finansijskih institucija, taj novac ide u jamu, u prazninu, on se nikada neće vratiti. A da i ne govorim o tome da se nikada neće isplatiti", dodala je Zaharova.
Takođe, ukazala je na to da se značajan deo spoljne pomoći dodeljene kijevskom režimu direktno koristi za izvršavanje terorističkih zločina.
"Znate li koliki je to procenat nacionalne kvote u MMF-u? Čak 877 odsto nacionalne kvote. Kako je to moguće? Gde je tu ekonomija? Preko kanala Svetske banke Ukrajini je dodeljeno više od 70 milijardi dolara. Te sume premašuju godišnji obim pomoći svim zemljama podsaharske Afrike. Pritom, odlično razumemo da bi taj novac, da je bio usmeren na potrebe zemalja u razvoju, posebno afričkih država, doneo konkretne rezultate – ne bi bio potrošen na nacionalističke pokolje i rasnu diskriminaciju, već na razvoj", istakla je Zaharova.
Dodala je da je, štaviše, 2025. godine Kijev postao rekorder po godišnjem obimu primljene strane pomoći u čitavoj istoriji praćenja zvanične razvojne pomoći.
"Značajan deo tih sredstava direktno ide na vojne potrebe kijevske hunte i izvršavanje terorističkih zločina. Istovremeno se sve to predstavlja kao navodna ekonomska pomoć", naglasila je zvaničnica ruskog MSP-a.
Zaharova je ukazala na položaj država kojima je pomoć zaista neophodna i za koje bi ta sredstva predstavljala spasonosni resurs za razvoj.
"Zemlje kojima je pomoć potrebna dobijaju kredite u višestruko manjim iznosima i, što je najgore, pod apsolutno nepovoljnim i izrabljivačkim uslovima", podvukla je ona.
Prema njenim rečima, pristrasan odnos kreditnih agencija primorava mnoge države da se zadužuju po kamatnim stopama tri ili čak četiri puta većim nego zapadne zemlje.
"Tako se nagomilava dug, a ogromna sredstva se ne troše na sopstveni razvoj i rešavanje unutrašnjih problema, već isključivo na servisiranje dugova, pri čemu pokazatelji dostižu i polovinu državnog budžeta, pa čak i više. Mnoge zemlje globalnog Juga i Istoka prinuđene su da novac usmeravaju na kupovinu energenata, hrane i đubriva, na štetu dugoročnih razvojnih projekata", naglasila je Zaharova.
Zvaničnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova je skrenula pažnju na to da Međunarodni krivični sud osuđuje isključivo političare koji nisu po volji Zapada, često i po principu rasne pripadnosti.
"Stiče se utisak da taj isti MKS ima zadatak da spreči pozivanje na odgovornost takozvane globalne manjine, odnosno lidera zapadnih država, a istovremeno da u očima svetske javnosti stvori trajnu sliku o umešanosti afričkih državnika u najteža međunarodna krivična dela – jednostavno zbog njihove rasne pripadnosti", istakla je ona.
Kako je navela Zaharova, MKS je vremenom proširio geografiju svojih istraga, ali su se u njegovom fokusu našli isključivo predstavnici onih zemalja čija politika ne odgovara kolektivnom Zapadu, što predstavlja apsolutnu politički motivisanu selektivnost.
SAD stvara novi oblik kolonijalne zavisnosti – digitalni neokolonijalizam
Zaharova je izjavila da se na nivou svih međunarodnih organizacija i u Ujedinjenim nacijama stalno govori o tome da je "budućnost u digitalizaciji", kao i o digitalnoj agendi, digitalizaciji ekonomije i logistike i uvođenju veštačke inteligencije.
"Početak digitalizacije, koja bi trebalo da se sve više razvija, već se predstavlja kao svršen čin. Istovremeno se uopšte ne obraća pažnja na to kako će se u tim uslovima preraspodeliti resursi, koje su zemlje u potpunosti spremne za te promene, koje uopšte nisu spremne, a koje nikada neće moći ni da se približe potrebnom nivou spremnosti, imajući u vidu količinu resursa koja je za to neophodna", istakla je Zaharova.
Ona je ocenila da Sjedinjene Američke Države agresivno nameću zemljama u razvoju svoja rešenja u oblasti tehnologije i veštačke inteligencije, stvarajući novi oblik kolonijalne zavisnosti – digitalni neokolonijalizam.
"Posebno agresivno u tom pravcu deluju SAD, koje bukvalno nameću svoja rešenja u sferi digitalizacije i veštačke inteligencije zasnovana na takozvanom zatvorenom kodu, dok istovremeno koče razvoj potencijala drugih zemalja putem trgovinskih ograničenja i mera izvozne kontrole", rekla je Zaharova.
Prema njenim rečima, Vašington istovremeno ometa napore usmerene ka međunarodnom regulisanju digitalnih tehnologija, posebno veštačke inteligencije, ukoliko se oni makar i delimično kose sa interesima američkih "internet-giganata".
U tom kontekstu, kako je navela, može se govoriti o nastanku novog oblika neokolonijalne zavisnosti – digitalnog neokolonijalizma.
"S obzirom na razlike u nivou digitalnog razvoja između zemalja globalnog Juga i kolektivnog Zapada, zapadnjaci primenjuju upravo neokolonijalne metode nametanja svojih programskih proizvoda i IT rešenja. Pokušavaju da bukvalno proguraju takvo međunarodno regulisanje procesa digitalizacije koje, u suštini, stvara novu neokolonijalnu zavisnost zemalja u razvoju u oblasti naprednih tehnologija", naglasila je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Live
