Revolucija (opet) pojela svoju decu: Koje profesije su na udaru zbog veštačke inteligencije

Veštačka inteligencija (AI) uveliko oblikuje tržište rada. Na globalnom nivou primetan je manji broj oglasa za posao, posebno u oblasti administrativnih i kancelarijskih poslova, zatim za zapošljavanje programera, pravnika. Istraživanja koja su rađena do sada pokazuju da će 10 odsto zanimanja biti ozbiljno pogođena daljim razvojem AI, na 80 odsto će imati određeni uticaj i na 10 odsto neće imati nikakvog uticaja.

Treba napomenuti da veštačka inteligencija neće moći potpuno da zameni određena zanimanja, ali može dovesti do višestrukog smanjenja broja zaposlenih u određenim granama industrije.

Sagovornici RT Balkan saglasni su da će tržište rada pretrpeti ozbiljne izmene, ali da se sa svakom industrijskom revolucijom rađaju i nova zanimanja koja do tada nisu postojala. 

Botovi preuzeli više od polovine internet saobraćaja, što podstiče teoriju o "mrtvom internetu"

Tako sa pojavom parne mašine, radnici više nisu morali da rade teške poslove, zamenile su ih mašine, ali se javila potreba za visokoobrazovanim kadrom. Nova industrijska revolucija, čiji smo svedoci, smanjiće potrebu za nekim zanimanjima, ali će otvoriti prostor za neka nova.

Aleksandar Mastilović, konsultant za veštačku inteligenciju Centra za digitalnu transformaciju PKS kaže da će se za pojedinim zanimanjima dramatično smanjiti potreba.

"Administrativni radnici, šalterska zanimanja, veliki broj radnih mesta u javnoj upravi će značajno opasti. Mnogo manje ljudi će moći da radi u sistemu javne uprave. Po prvi put će industrijskom revolucijom biti pogođeni i visokoobrazovani ljudi sa fakultetskim diplomama. Ne možemo reći da će neka od tih zanimanja u potpunosti nestati, ali će se za nekim od tih zanimanja dramatično smanjiti potreba", rekao je Mastilović za RT Balkan.

Pojašnjava da je Srbija u specifično ranjivom položaju.

"Više od 80 odsto našeg IT sektora, koji generiše preko četiri milijarde evra godišnjeg izvoza, radi po autsorsing modelu, izvozeći radne sate umesto proizvoda. Upravo taj model je prva meta automatizacije", naveo je on.

Interesantno je da su se prvi na udaru veštačke inteligencije našli oni koji su je stvorili – programeri, a biće smanjena potreba i za pravnicima. To su kadrovi sa fakultetskim diplomama za kojima će se višestruko smanjiti potreba na tržištu rada.

AI će uskoro zameniti ove poslove u Rusiji: Stručnjaci sastavili listu najugroženijih zanimanja

"Razvoj veštačke inteligencije ide u tom pravcu da će se veštine programiranja razvijati kroz mašinsko učenje. Lako je instalirati mašine, s obzirom na ogromne količine programskih kodova koji su stvoreni u poslednje dve, tri decenije širom sveta i njihove dostupnosti putem interneta. Biće smanjena potreba za pravnicima, posebno pripravnicima. Danas advokat uz jednog pripravnika i veštačku inteligenciju može brzo da radi analize velikog broja predmeta. Naravno veštačka inteligencija greši i mora proći kroz nadzor, zato mora postojati jedan ili dva pripravnika", naveo je Mastilović.

Naravno, programere kao profesiju neće potpuno zameniti AI, jer veštačka inteligencija bez čoveka ne može da se usavršava. Svako unapređenje AI i dalje će raditi ljudi. Međutim, to će raditi najbolji programeri sa velikim iskustvom. Problem koji se vidi u najavi je nedostatak kadra kada bude trebalo da dođe do smene generacija.

"Ako nemate danas u advokatskim kancelarijama dovoljno pripravnika, ako u IT kancelarijama nemate junior programere, ko će za 10 ili 20 godina da radi taj posao, kada dođe smena generacija. Mora se promeniti koncept prirodnog sleda smene generacija, da ne bi u nekom momentu udarili glavom o zid, da nemamo ljudi koji mogu da upravljaju AI", primećuje Mastilović.

Veštačka inteligencija neće moći da zameni zanatlije, građevinske radnike na skelama, negovateljice u domovima za stare, medicinske sestre u bolnicama, babice u porodilištima, učiteljice u školama, dispečere hitne pomoći, socijalne radnike, psihologe. Ide se u pravcu razvoja humanoidnih robota, ali oni, bar za sada, nisu alternativa ovim zanimanjima. 

Mastilović je podsetio da se sa svakom industrijskom revolucijom razvijaju se nova zanimanja. 

"Svaka industrijska revolucija, pa i revolucija prouzrokovana veštačkom inteligencijom, otvara veliki broj novih radnih mesta koje nije ni postojalo i direktno su vezana za nju. Svetski ekonomski forum procenjuje da će do 2030. nastati 97 miliona novih radnih mesta vezanih za AI tehnologije, uprkos paralelnom nestanku 85 miliona postojećih pozicija. Zanimanjima koja će biti nova i inovativna su: AI etičar, specijalista za kreiranje skupova podataka za treninge AI, specijalisti za treniranje veštačke inteligencije, specijalisti za čišćenje podataka, revizor AI sistema", naveo je on.

Neočekivan obrt u profesionalnom svetu: AI postaje skuplja od zaposlenih

Zbog brzog tehnološkog razvoja ne mogu se praviti dugoročne prognoze na tržištu rada. Može se razmišljati najduže na šest meseci ili godinu dana. 

Miloš Turinski iz Infostuda kaže da već četiri godine pričamo o ČetGPT-ju i razvoju stotine novih alata, automatizaciji, digitalizacija. Slaže se da je veštačka inteligencija smanjila potrebu za administrativnim i kancelarijskim radnicima, šalterski radnici u bankama.

"Korisničku podršku su počeli četbotovi da rade. Vidimo na raznim sajtovima da je prva komunikacija sa četbotom. Smanjiće se potreba i za prevodiocima. Sada imamo mnogo alata koji mogu osnovno prevođenje da urade perfektno", priča Turinski.

Smatra da je ipak najbolja kombinacija sinergija između veštačke inteligencije i čoveka. 

"Imamo sada preveliki zalet veštačke inteligencije, ne razmišlja se previše, jer se gleda da sve bude jeftinije i povoljnije za poslodavca. I to će morati da se stabilizaciju, da se vide koje su realne potrebe, da nešto radi mašina, nešto čovek. Mislim da je kombinacija to dvoje najbolja", zaključio je Turinski.