Srbija i Balkan
Prevarom do njiva koje su zalivene krvlju Srba: Kako Albanci otimaju srpsku imovinu na KiM
Koliko je prevarenih Srba, koliko otetih i nezakonito prodatih parcela, kolika je finansijska dobit falsifikatora i uzurpatora na albanskoj strani može se samo nagađati, u pitanju su ogromne sume
Prema navodima tzv. kosovske policije, osumnjičeni se terete za krivična dela falsifikovanje isprava i krađa identiteta, odnosno korišćenje tuđih identifikacionih podataka.
U policijskom saopštenju i objavljenim dokumentima nije navedena nacionalnost osumnjičenih, međutim, u velikoj većini sličnih do sada poznatih slučajeva na Kosovu i Metohiji, osumnjičeni su bili Albanci, žrtve Srbi.
Tako je početkom ove godine, porodica Mitić iz Čaglavice, naselja na rubu Prištine, posle provere u imovinskim kartama došla do podatka da nisu više vlasnici svog imanja, već da je njihova njiva od skoro hektar na Veterniku iznad Prištine, vlasništvo jednog – Albanca.
"Zemlju nismo prodali i ona je u vlasništvu mog oca i njegovih braće i sestara. Prodata je pomoću falsifikovanih ličnih karata vlasnika, koji su navodno dali ovlašćenja osobi sa Kosova albanske nacionalnosti kod notara u Podgorici i Tuzima u Crnoj Gori", izjavio je novinarima Dejan Mitić, sin vlasnika imanja.
Mitić je dodao kako je u razgovoru sa notarima u Crnoj Gori saznao da postoji oko 50 ovlašćenja koja su napravljena za Kosovo, pa je sasvim izvestan zaključak da imanje Mitića nije jedino koje je poslednjih godina "prodato" na Kosovu i Metohiji korišćenjem falsifikovanih ličnih karata uz ovlašćenja overena u Crnoj Gori.
Ovlašćenja iz Crne Gore samo su, međutim, deo sistema prevara, odnosno otimačina u kojima srpska imanja naprasno postaju albanska, a srpski vlasnici, oni koji to uspeju, proverom u zemljišnim knjigama dolaze do saznanja da više nisu vlasnici svoje zemlje.
Žrtve su i raseljeni Srbi koji žive u centralnoj Srbiji ali i oni raseljeni iz zavičaja na KiM u druga sela i gradove u pokrajini. Sve je više dokaza da se ne radi i sporadičnim slučajevima već o dobro organizovanim grupama. Koliko je prevarenih Srba, koliko otetih i nezakonito prodatih parcela, kolika je finansijska dobit falsifikatora i uzurpatora na albanskoj strani može se samo nagađati.
Pre nešto više od mesec dana na Kosmetu su uhapšene dve osobe osumnjičene za zloupotrebu službenog položaja, falsifikovanje dokumenata i nezakonit prenos imovine vredne oko milion evra na području Prizrena.
Osumnjičeni su, kako je objavljeno, "međusobno sarađivali u falsifikovanju srpskih identifikacionih dokumenata osobe preminule pre više decenija, nakon čega su drugu osobu lažno predstavili kao vlasnika zemljišta".
Na osnovu falsifikata, uspeli su da preko posredničkog ugovora u Direkciji za geodeziju i katastar Opštine Prizren izvrše prenos vlasništva nad 18 parcela ukupne površine oko 3,6 hektara.
Jedan od uhapšenih ubrzo je pušten da se brani sa slobode.
Krajem aprila, petoro muškaraca (u izveštajima, po običaju, nije objavljena nacionalnost) uhapšeno je na Kosovu zbog sumnje da su u međusobnoj saradnji falsifikovali dokumenta predstavljajući se kao vlasnici nekoliko parcela u jednom selu kod Uroševca.
Jedan od osumnjičenih tereti se za krivično delo "zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja".
Preostaloj četvorici na teret se stavljaju krivična dela "falsifikovanje dokumenata", "overavanje neistinitog sadržaja", kao i "kupovina, prijem ili prikrivanje predmeta pribavljenih izvršenjem krivičnog dela".
Desetak dana ranije, uhapšene su još četiri osobe osumnjičene da su korišćenjem falsifikovanih srpskih dokumenata i lažnim predstavljanjem kao vlasnici – prodali tuđu imovinu od 36,28 ari, čime su pribavili protivpravnu imovinsku korist veću od milion i po evra, saopštila je upravo Kosovska policija.
Slučaj je prijavio pravi vlasnik imovine, Srbin M.T, posle čega je pokrenuta istraga.
Uhapšeni su M.M, Š.B, D.R. i B.Ž, a prema istrazi, oni su falsifikovanim srpskim dokumentima uspeli da prevare kupca i prodaju tuđu imovinu za ukupno 1.578.180 evra.
"Osumnjičeni su nezakonitim radnjama (falsifikovanje dokumenata/srpskog pasoša i drugih dokumenata) i korišćenjem lažnih dokumenata kao pravih (takođe predstavljajući lažno lice kao stvarno), uspeli da otuđe/prodaju preko notara imovinu podnosioca prijave M.T. u površini od 36,28 ari. Obmanuli su kupca H.M, da navodno prodaju imovinu sa urednom dokumentacijom, i u zamenu za to dobili su novac u ukupnoj vrednosti od 1.578.180 evra", saopštila je tada policija.
Osnovano se pretpostavlja i da su slučajevi falsifikovanja dokumentacije Srba radi nezakonite prodaje njihovih parcela koji su dospeli u javnost i pred tzv. organe pravosuđa na KiM samo vrh ledenog brega. Mnogo Srba, vlasnika zemlje i ne znaju kakva je sudbina njihovih parcela jer nisu u mogućnosti da u zemljišnim knjigama provere pravo stanje.
Mnogi se poučeni iskustvom Duška Arsića iz Matičana i drugih Srba ne usuđuju da odu na Kosmet da tamo izvrše uvid u knjige.
Podsećanja radi, Arsić je na ponovljenom suđenju pred Specijalnim odeljenjem Osnovnog suda u Prištini proletos osuđen na 13 godina zatvora zbog navodnog ratnog zločina u selu Butovac kraj Prištine, u proleće 1999. godine.
Pred sudom, Arsić je uzalud ponavljao da je "zaglavio u zatvoru zbog svoje imovine", a da je priča o ratnom zločinu čista izmišljotina i osveta.
Arsić je uhapšen početkom decembra 2021. godine na Jarinju, pred maloletnom decom pošto je krenuo na Kosovo da reši probleme u vezi sa otetom zemljom u selu Matičane. Pred sudom Arsić je ispričao da je u septembru te godine podneo tužbu za vraćanje otete zemlje a tri dana kasnije protiv njega je podneta prijava za navodni ratni zločin.
Na suđenju Arsiću ispostavilo se da se jedan od svedoka profesionalno bavi kupovinom srpske zemlje, da je, kako je sam izjavio, otkupio više od 300 parcela.
U martu ove godine na prelazu Merdare uhapšen je Zoran Stanković, rodom takođe iz sela Matičane zbog sumnje da je u ovom selu 1998. i 1999. godine navodno počinio ratni zločin.
Istraga protiv njega pokrenuta je na dan hapšenja, a prijavu je, podneo Albanac koji neovlašćeno koristi imovinu Stankovića u Matičanima. Na dan hapšenja, Stanković je krenuo u sud kako bi dao izjavu u vezi svoje otete imovine.
Milisav Živaljević, koji je iz Peći pobegao 1999. godine i danas živi u Kraljevu, za RTS je nedavno svedočio da ljudi koji tvrde da su legalno kupili njegovo imanje nemaju nikakve papire o tome.
"Uskraćen sam, ne mogu imovinu da povratim", rekao je Živaljević, dodajući da ne može ni da ode na Kosovo, u strahu od hapšenja.
Po objašnjenju upućenih, "obično se dešava da neko godinama nezakonito koristi parcelu, a kada se vlasnik pobuni jer imovinu neovlašćeno koristi Albanac, vlasnik bude prijavljen policiji, a zatim Specijalno tužilaštvo preuzima nadležnost i krivično gonjenje zbog navodnog ratnog zločina".
"Praksa je pokazala da kada su žrtve Srbi, sudski procesi i istrage traju godinama ili decenijama, čak i žrtve završe u zatvoru", izjavio je novinarima Budimir Ničić iz pres centra u Čaglavici.
Više srpskih porodica iz tog naselja tokom prošle i pretprošle godine prijavilo je da su u katastru otkrile da su njihove parcele prenete na druga lica bez njihovog znanja. Po njihovim prijavama, korišćene su falsifikovane lične karte i punomoćja overena kod notara u Crnoj Gori.
Pre dve godine, Tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu saopštilo je da je na teritoriji Srbije uhapšeno 17 osoba iz dve kriminalne grupe osumnjičenih za falsifikovane dokumenta, među kojima su i dva matičara, jedan pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova i savetnik zaposlen u Ministarstvu prosvete.
Uhapšenima je na teret stavljeno da su "falsifikovali lične karte, ugovore o poklonu, ovlašćenja, punomoćja za kupoprodaju katastarskih parcela na Kosovu i Metohiji u vlasništvu raseljenih Srba, na koji način su licima albanske nacionalnosti sa Kosova i Metohije koji su zainteresovani za dobijanje statusa državljanstva Srbije na nezakonit način omogućavali prijavu prebivališta, dobijanja državljanstva i ličnih isprava".
Po navodima tužilaštva, na taj način napravili su oko 400 različitih isprava i pribavili protivpravnu imovinsku korist u iznosu od oko 100.000 evra.
Advokat Dejan A. Vasić iz Severne Mitrovice nedavno je u izjavi za RTS rekao da je "otimanje srpske imovine postalo praksa na Kosovu, te je da u različitim delovima – u Peći, Klini, Istoku, Gnjilanu, Mitrovici, Prištini, bilo mnogo slučajeva da se falsifikatima i prevarama dolazilo do imovine koja ne pripada osobi koja je postala vlasnik".
On je, kako je rekao, takvim predmetima počeo da se bavi još kao advokatski pripravnik i da je u poslednjih 20 godina imao zaista mnogo takvih slučajeva. Po njegovim rečima nemoguće je sabrati vrednost na takav način otete imovine.
"U 90 odsto slučajeva sam uspevao da te predmete rešim, ali uz velike napore koje smo ulagali moje kolege i ja", rekao je Vasić, dodajući da su razlozi za to "posleratno stanje i mentalitet da pobedniku nešto pripada".
I Vasić je posebno ukazao na šemu po kojoj oni koji prijave da im je imovina oteta, budu prijavljeni od strane uzurpatora, a zatim i uhapšeni pod optužbom za ratni zločin.
"Zatvor u Podujevu je pun ljudi koji su pokušali da ostvare imovinsko pravo, a prijavljeni su kao ratni zločinci", izjavio je advokat Vasić.
Live
