Srbija i Balkan
Svetski dan izbeglica: Srbi i dalje ne mogu da vrate imovinu, kada traže ključ, dobiju zatvor
U Zagrebu, Sarajevu i Prištini sistematski otimaju srpsku imovinu s ciljem cementiranja etničkog čišćenja srpskog naroda, saopštio je Savez Srba iz regiona. Prema podacima Komesarijata za izbeglice, tokom ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije naša zemlja primila je preko 600.000 izbeglica, a više od 400.000 ljudi steklo je državljanstvo naše države
Srbi koji su morali da napuste ognjišta i dalje ne mogu da ostvare prava u Hrvatskoj, Federaciji BiH i na Kosovu i Metohiji, poručeno je danas iz Saveza Srba iz regiona, povodom Svetskog dana izbeglica, koji se obeležava 20. juna.
Srbija je, prema podacima Komesarijata za izbeglice, tokom ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije primila više od 600.000 izbeglica, a više od 400.000 ljudi steklo je državljanstvo naše države. Prema rečima komesarke Nataše Stanisavljević "to predstavlja jedan od najvećih i najuspešnijih procesa integracije izbeglica u Evropi". Kako je dodala "to nisu samo brojevi, već stotine hiljada ljudi koji su u Srbiji ponovo pronašli sigurnost, priliku za rad, školovanje svoje dece, zdravstvenu zaštitu i, što je najvažnije, osećaj da ponovo pripadaju nekom domu".
No, oni koji nisu prodali svoju imovinu dve ili tri decenije kasnije muku muče da povrate kuće i imanja. A, naretko, kada se vrate sa tom namerom, bivaju uhapšeni zbog navodnog ratnog zločina, koji je isplivao kao "naknadna pamet" kada se presavije tabak i traži imovina. Tako umesto u svojim domovima, završe u zatvoru.
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta je istakao da vlasti u Zagrebu, Sarajevu i Prištini sistematski otimaju srpsku imovinu s ciljem cementiranja etničkog čišćenja srpskog naroda.
"Kuće, stanovi, poslovni prostori, poljoprivredno i šumsko zemljište se otima putem zakonskih odredbi ili falsifikovanja dokumenata. Takođe, prognani Srbi nemaju pravo na naknadu štete za uništenu imovinu niti mogu da reše brojne druge probleme", rekao je on i dodao da Vlada Srbije treba da pokrene političku, diplomatsku i pravnu borbu za sprovođenje Aneksa G Bečkog sporazuma o sukcesiji pod nazivom "Privatna svojina i stečena prava".
Kako je objasnio "u njemu precizno stoji da svim građanima i pravnim subjektima moraju biti vraćena i zaštićena prava koja su imali na dan 31. decembra 1990. godine, a svi ugovori sklopljeni pod pritiscima i pretnjama moraju biti proglašeni ništavnim".
Podsetio je da su 2001. godine u Beču Sporazum o pitanjima sukcesije potpisali predstavnici država koje su nastale na području bivše Jugoslavije.
"Stupio je na snagu u junu 2004. godine nakon ratifikacije u parlamentima SR Jugoslavije, Slovenije, BiH, Makedonije i Hrvatske. Po međunarodnom pravu i Ustavima država naslednica bivše Jugoslavije, on ima jaču pravnu snagu od domaćih zakona. Nažalost, za razliku od ostalih aneksa koji su realizovani u većoj ili manjoj meri pomenuti aneks G je i dalje mrtvo slovo na papiru", naglasio je predsednik Saveza Srba iz regiona.
Podstanari u neljudskim uslovima
Linta je istakao da je blizu 9.000 prognaničkih porodica iz Hrvatske i Federacije BiH i više od 3.000 prognanih porodica sa Kosova i Metohije koje su i dalje u statusu podstanara ili žive u neljudskim uslovima.
"U pitanju je ljudsko i humanitarno pitanje koje je moralo da bude rešeno u prethodnom periodu jer su u pitanju najveće žrtve rata. Takođe, više od 2.000 prognanih porodica koje su dobile stanove kroz različite programe i dalje nemaju pravo otkupa svojih stanova u skladu sa odredbama zakona o izbeglicama. U pitanju je dugogodišnja diskriminacija pomenutih porodica", rekao je on.
On je pozvao Komesarijat za izbeglice i migracije da hitno objavi javne pozive za stanove, seoska imanja, građevinski materijal i montažne kuće za prognana lica koja su i dalje podstanari, za čitavu Srbiju kao i da aktivno pomogne i doprinese u rešavanju pitanja otkupa stanova.
Srbija ima obavezu da konačno reši stambeno pitanje svih prognanih porodica kako je to bilo predviđeno Regionalnim stambenim programom čija je realizacija počela još 2012. godine, navodi se u saopštenju Saveza Srba u regionu.
Stanisavljević je istakla da je do danas obezbeđeno više od 30.400 trajnih stambenih rešenja za izbegličke porodice širom Srbije, dok je kroz različite programe ekonomskog osnaživanja podržano više od 23.000 porodica izbeglica i interno raseljenih lica.
"Od 2022. godine obezbedili smo 2.480 stambenih rešenja kroz dodelu stanova, seoskih kuća i paketa građevinskog materijala. Od 2026. godine obezbedili smo još 126 stambenih rešenja, jer znamo da svaki ključ koji predamo nije samo ključ jedne kuće, već ključ sigurnosti, dostojanstva i novog početka za jednu porodicu", rekla je Stanisavljević.
Ona je zahvalila institucijama Srbije, međunarodnim partnerima, lokalnim samoupravama, organizacijama civilnog društva, donatorima i svim pojedincima koji godinama zajedno sa Komesarijatom doprinose stvaranju boljih uslova za život izbeglica i interno raseljenih lica.
Izložba u Skupštini Srbije "Iza svake izbegličke priče stoji čovek"
Povodom obeležavanja Svetskog dana izbeglica, u Narodnoj skupštini je otvorena izložba "Iza svake izbegličke priče stoji čovek", u organizaciji Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije.
"Čovek koji je preko noći ostao bez svog doma, koji je morao da napusti mesto u kom je odrastao, svoje uspomene, porodičnu kuću, komšije i detinjstvo, ali i čovek koji, uprkos svemu, nije izgubio dostojanstvo, veru i snagu da ponovo izgradi svoj život", istakla je Stanisavljević i dodala da je izložba "podsetnik da iza svake kolone, svakog kofera, svakog traktora i svakog pogleda stoji jedan život, jedna porodica i jedan prekinuti san".
Inače, izložba je podeljena u tri tematske celine koje prate tragičan put srpskog naroda tokom i nakon zločinačke akcije "Oluja" – od stradanja i progona, preko izbegličke kolone, do dolaska u Srbiju, gde su mnogi započeli novo poglavlje svog života.
Live
