Kolumne i intervjui
"Trideset hiljada ubilo milion" ili o prazniku SAD
Stvorene na tlu istrebljenom od indijanskih starosedelaca, SAD su se i u prvoj, slavnijoj polovini svoje istorije, neprestano borile sa beskrupuloznošću oligarhije, koja i danas smatra da ima dve "glavne" domovine – Britaniju i SAD. Međutim, pupčana vrpca sa Britanijom nikad nije do kraja prekinuta i Amerika se u 20. veku pretvorila u instrument oligarhije za beskrupulozno vladanje svetom – zločinačku Britansku imperiju 2.0
Pre nekoliko dana SAD su proslavile 250 godina postojanja i tu godišnjicu je konstatovao ceo svet. Proslava je bila, ali bez osobitog sadržaja koji bi se mogao pamtiti. Loše vreme 4. jula u Vašingtonu i Njujorku nije dovoljno opravdanje.
Bivši britanski premijer i glavni raspirivač rata u Ukrajini Boris Džonson oglasio se tog dana dana kolumnom u "Dejli mejlu".
On je pokušao da nas ubedi da je Britanija najzaslužnija za tako dugo postojanje, moć i slavu SAD, ali i za to što Kina neće preteći SAD bar još 100 godina! Po njemu, Britanija mora da oseća "roditeljski ponos zbog samog postojanja moderne Amerike – verovatno najizuzetnijeg od svih britanskih doprinosa današnjem svetu". Kao ključni argument on navodi da su svih 56 potpisnika Deklaracije o nezavisnosti bili Britanci i ono što su uradili, po njemu "nije rezultat nekog autohtonog američkog političkog revolta već je logična posledica britanskog prosvetiteljstva 18. veka – od Džona Loka do Edmunda Berka."
Znamo da je najveći deo teksta Deklaracije o nezavisnosti u stvari dugački spisak nepočinstava Džordža Trećeg prema svojim američkim kolonijama, što je glavni pečat prve globalne – zločinačke britanske imperije na celoj planeti.
Međutim, Tomas Džeferson i Bendžamin Franklin su se oslanjali na duhovno-moralne principe i vrednosti, a ne, kako Džonson tvrdi, na "lojalno služenje Kruni". Američki revolucionari su posle proglašenja nezavisnosti, sa Džordžom Trećim vodili teški rat još sedam godina, pre nego što je bio prinuđen da prizna nezavisnost SAD. Temeljni paragraf Deklaracije o nezavisnosti glasi:
"Mi smatramo ove istine očiglednim: da su svi ljudi stvoreni jednaki, da su obdareni od svog Tvorca određenim neotuđivim pravima, među kojima su život, sloboda i težnja za srećom."
Za Džonsona je dobro sve što donosi bogatstvo i moć, ali očevi-osnivači su se iznad svega držali principa.
Pogrešna mu je dakle, osnovna premisa, pa mu je stoga pogrešan i zaključak – neće, zahvaljujući Britaniji, Amerika još 100 godina biti ispred Kine. Naprotiv, ona je zahvaljujući Britaniji, vodeće mesto već izgubila.
SAD su se u prvoj polovini svog dosadašnjeg života čvrsto držale svojih principa i duhovno-moralnih vrednosti, u teškim godinama suprotstavljanja Britaniji i njenoj beskrupuloznoj oligarhiji, od rata za nezavisnost, rata iz 1812, preko građanskog rata, sve do kraja 19. veka, stvarajući do tada na svetu neviđenu privlačnu snagu i izvor napretka za ceo svet. Međutim, pupčana vrpca sa Britanijom nikad nije do kraja prekinuta i Amerika se u 20. veku pretvorila u instrument oligarhije za beskrupulozno vladanje svetom – zločinačku Britansku imperiju 2.0.
Amerika može ponovo biti velika samo ako bude ponovo privlačna kao u 19. veku, ali ne ako nastoji da ponovo bude svetski hegemon kao u 20. veku, odnosno ako se vrati duhovno-moralnim vrednostima.
Da bismo to bolje razumeli, zagledajmo se u prelomni momenat dosadašnje američke istorije i njen najveći moralni pad – rat na Filipinima. Slavno svedočanstvo o tome nam je ostavio još slavniji Mark Tven, u to vreme jedan od potpredsednika Antiimperijalističke lige. Donosimo u celini ključni odlomak, prvi put preveden na srpski, iz opširnog Tvenovog prikaza knjige o filipinskom vođi Aginaldu, koju je napisao američki istoričar Edvin Vajldman (Aguinaldo, by Edwin Wildman. Boston: The Lothrop Publishing Co., 1901.). Prikaz je u celini prvi put objavljen u časopisu The Atlantic Monthly (April 1992, pp. 52-65). Ima reč Mark Tven:
"Trideset hiljada je ubilo milion" od Marka Tvena
"U svom 19. poglavlju naš istoričar sumira troškove rata. U novcu to nas je koštalo 'nekoliko stotina miliona dolara'. Dodajte mrtve (kurziv je moj): 'Koštalo nas je života četiri hiljade američkih momaka da se uspostavi američki suverenitet' i 'Nemoguće je proceniti [filipinske] gubitke na bojnom polju, ali jedan oficir je procenio da je to jedna šestina stanovništva, što bi bilo preko milion.'
Možemo prihvatiti brojke naših gubitaka kao tačne, jer je zvanični popis bio dostupan. Pošto gospodin Vajldman ne komentariše procenjene filipinske gubitke, moramo zaključiti da ima ubedljive razloge da veruje da su pouzdani.
Jedan milion. Imali smo čak 60.000 ljudi tamo u to vreme – ali ne na bojnom polju. Polovina je bila na bojnom polju, moguće, ali ne više od toga; od druge polovine mnogi su bili u bolnici, ostali su bili raspoređeni svuda na garnizonskim dužnostima. Trideset hiljada je ubilo milion. Morali su ih ubiti sve; stanovništvo od šest miliona ni na koji način ne može dati više od milion boraca. Trideset hiljada je ubilo milion. Za osamnaest meseci. To je 100 procenata protivničkih snaga. I svi su poginuli na bojnom polju. To je 85 procenata iznad bilo koje brojke ikada dostignute u bilo kojoj eri, čak i uz poplave, glad i masakr. Trideset hiljada je ubilo milion. Šteta je što je istoričar dozvolio da to izađe u javnost; to je zaista najneprijatnija okolnost.
Naravno da hoćemo vojničku slavu, ali ovo je njeno sticanje lavinom.
Sa dostignućem naših 30.000 pred nama, shvatamo da ta slava nikada ne može izbledeti iz ljudske istorije sve dok ratovi budu zabava i uživanje ljudi. Zauzeće svoje pravo mesto i živeće zauvek na onoj maleckoj listi neprolaznih stvari – Stvari Koje Su Se Dogodile Samo Jednom."
Šta je tome prethodilo? Delovanje Hose Martija i kubanskih revolucionara protiv surovih španskih kolonizatora inspirisalo je mnoge u Americi na moralnu, ali i materijalnu pomoć. I Mark Tven i drugi budući članovi Antiimperijalističke lige podržali su stoga izbijanje rata između SAD i Španije.
Špansko-američki rat vođen je od 21. aprila do 13. avgusta 1898. Počeo je potapanjem američkog broda "Mejn" u luci Havana na Kubi, a rezultirao je sticanjem suvereniteta SAD nad Portorikom, Guamom i Filipinima, i uspostavljanjem protektorata nad Kubom, kako je određeno Pariskim mirovnim sporazumom između SAD i Kraljevine Španije, potpisanim 10. decembra 1898. Amerikanci su se od saveznika Filipinske revolucije, dok je bila okrenuta protiv španskih kolonizatora, pretvorili u izvršioca genocida nad Filipincima, a od svetskog izvora slobode u novu kolonijalnu silu.
Vodeći američki slobodari – najelitniji predstavnici politike, velikog biznisa, književnosti i nauke, čim je postalo jasno kuda vodi taj rat, odlučili su da pruže organizovani otpor.
U Bostonu je 15. juna 1898. osnovana Američka Antiimperijalistička liga. Iako je njen otpor bio prvih godina veoma jak (pokušali su da utiču i na predsedničke izbore na prelazu vekova, ali je "otac američkog imperijalizma" Vilijam Mekinli ipak reizabran – bio je veoma popularan) i Liga se širila Amerikom, postepeno je gubila uticaj jer je okončana negativna smena elita u SAD i Liga se samoraspustila 27. novembra 1920.
Prvi predsednik Lige u periodu1898–1905, bio je Džordž Butvel (George S. Boutwell), ministar i senator iz Masačusetsa, a posle njega, do raspuštanja, na čelu lige je bio Murfild Stori (Moorfield Storey), poznati advokat i borac za ljudska prava. Liga je, u svojstvu potpredsednika, imala preko 50 istaknutih ličnosti, od kojih su kod nas najpoznatiji: Endrju Karnegi, Feliks Adler, Mark Tven, Henri Džejms, Edgar Li Masters, Vilijam Džejms.
Iako se mnogima čini da je antiimperijalizam komunistička ideja, nastala zajedno sa Lenjinovim delom "Imperijalizam kao najviši stadij kapitalizma", objavljenim 1916, među tvorcima i nosiocima ove ideje u SAD nije bilo komunista. Bilo je klasičnih liberala, puritanaca i drugih, a svima je bila zajednička iskrena predanost idejama očeva-osnivača. I to nas upućuje na zaključak da je u mnogim zemljama rašireni antikomunizam zapravo neutemeljena konstrukcija oligarhijske propagande. Ali o tome nekom drugom prilikom.
Kao dokaz koliko je bila krupna istorijska vododelnica američke istorije na prelazu iz HIH u HH vek i koliko je to važno za budućnost Amerike i sveta, donosimo u celini još jednu premijeru na srpskom jeziku – ključni dokument Antiimperijalističke lige (prema Internet zbirci istorijskih izvornika Univerziteta Fordam):
Platforma Američke antiimperijalističke lige
"Smatramo da je politika poznata kao imperijalizam neprijateljska prema slobodi i teži militarizmu, zlu od koga je naša slava što smo slobodni. Žalimo što je postalo neophodno u zemlji Vašingtona i Linkolna da ponovo potvrdimo da svi ljudi, bez obzira na rasu ili boju kože, imaju pravo na život, slobodu i težnju ka sreći. Tvrdimo da vlade crpu svoje pravedne moći iz saglasnosti onih kojima se vlada. Insistiramo da je potčinjavanje bilo kog naroda 'kriminalna agresija' i otvorena nelojalnost prema osobenim principima naše vlade.
Oštro osuđujemo politiku sadašnje Nacionalne administracije na Filipinima. Ona teži da ugasi duh 1776. godine na tim ostrvima. Žalimo žrtvu naših vojnika i mornara, čija hrabrost zaslužuje divljenje čak i u nepravednom ratu. Osuđujemo pokolj Filipinaca kao nepotreban užas. Protestujemo protiv proširenja američkog suvereniteta španskim metodama.
Zahtevamo momentalni prekid rata protiv slobode, koji je započela Španija, a mi nastavili. Pozivamo da se Kongres odmah sazove kako bi Filipinima objavio našu nameru da im priznamo nezavisnost za koju su se toliko dugo borili i koja je njihovo pravo.
Sjedinjene Države su oduvek protestovale protiv doktrine međunarodnog prava koja dozvoljava potčinjavanje slabih od strane jakih. Samoupravna država ne može prihvatiti suverenitet nad narodom koji to ne želi. Sjedinjene Države ne mogu delovati na osnovu drevne jeresi da moć čini pravo.
Imperijalisti pretpostavljaju da će uništenjem samouprave na Filipinima američkim rukama sva opozicija ovde nestati. To je teška greška. Koliko god da se gnušamo rata "kriminalne agresije" na Filipinima, koliko god da žalimo što je krv Filipinaca na američkim rukama, još dublje negodujemo zbog izdaje američkih institucija kod kuće. Prava linija vatre nije u predgrađima Manile. Neprijatelj je naše sopstveno domaćinstvo. Pokušaj iz 1861. bio je da se zemlja podeli. Pokušaj iz 1899. je da se unište njeni osnovni principi i najplemenitiji ideali.
Da li će se nemilosrdni pokolj Filipinaca završiti sledećeg meseca ili sledeće godine samo je incident u takmičenju koje mora da se nastavi dok se Deklaracija o nezavisnosti i Ustav Sjedinjenih Država ne izbave iz ruku njihovih izdajnika. Oni koji se raspravljaju o standardima vrednosti dok se potkopava temelj Republike biće slušani isto toliko malo koliko i oni koji bi se prepirali oko malih ekonomija domaćinstva dok kuća gori. Obrazovanje velikog naroda tokom jednog veka, težnja za slobodom ogromne imigracije su sile koje će odbaciti one koji u delirijumu osvajanja žele da unište karakter naših institucija.
Poričemo da se obaveza svih građana da podrže svoju vladu u vremenima ozbiljne nacionalne opasnosti odnosi na sadašnju situaciju. Ako neka administracija može nekažnjeno da ignoriše pitanja na osnovu kojih je izabrana, namerno stvara ratno stanje bilo gde na zemljinoj kugli, razvrati državnu službu zbog plena kako bi promovisala avanturu, organizuje cenzuru koja suzbija istinu i zahteva od svih građana obustavu presude i njihovu jednoglasnu podršku dok se odluči da nastavi borbu, sama predstavnička vlada je ugrožena.
Predlažemo da doprinesemo porazu bilo koje osobe ili stranke koja se zalaže za nasilno potčinjavanje bilo kog naroda. Protivićemo se ponovnom izboru svih koji u Beloj kući ili Kongresu izdaju američku slobodu težeći ka neameričkim ciljevima. I dalje se nadamo da će obe naše velike političke stranke podržati i braniti Deklaraciju o nezavisnosti u završnoj kampanji ovog veka.
Slažemo se sa Abrahamom Linkolnom, da 'nijedan čovek nije dovoljno dobar da vlada drugim čovekom bez njegovog pristanka. Kada beli čovek vlada sobom, to je samouprava, ali kada vlada sobom, a istovremeno vlada i drugim čovekom, to je više od samouprave – to je despotizam.' 'Naše pouzdanje je u ljubavi prema slobodi koju je Bog usadio u nas. Naša odbrana je u duhu koji ceni slobodu kao nasleđe svih ljudi u svim zemljama. Oni koji drugima uskraćuju slobodu ne zaslužuju je za sebe, i pod pravednim Bogom ne mogu je dugo zadržati.'
Srdačno pozivamo na saradnju sve ljude i žene koji ostaju lojalni Deklaraciji o nezavisnosti i Ustavu Sjedinjenih Država."
Život, sloboda i težnja za srećom su za Amerikance neprikosnovene vrednosti. One su definisane individualno, dok se vrednosti zajednice, od porodice do čovečanstva, smatraju iz njih izvedenim. Međutim, kolonijalna politika – i španska i još više, britanska, koje su određivale tok istorije na američkom kontinentu, neprikosnovenost ljudskog života i slobode ne prihvataju kao temeljnu vrednost, nego samo kao jedno od sredstava za manipulaciju masama.
Sve mora biti podređeno oligarhiji, a njoj je dozvoljeno da manipuliše ljudskim bićima i da ih ubija. SAD su na Filipinima izdale Vašingtona i Linkolna, izdale svoju Revoluciju (koja je prethodila Francuskoj!) i svoje ideale i pretvorile se u monstruma kojim upravlja anacionalna oligarhija.
Danas nam strašni pokolj na Filipinima deluje kao "klasični" kolonijalni rat. Ali gaženje principa Američke revolucije, koje je iskreno branila Antiimperijalistička liga, pretvorilo je ratove, ne u bitku za kolonije i teritorije, nego u biznis skopčan sa ubijanjem ljudi. Stvorene na tlu istrebljenom od indijanskih starosedelaca, SAD su se i u prvoj, slavnijoj polovini svoje istorije, neprestano borile sa beskrupuloznošću oligarhije, koja i danas smatra da ima dve "glavne" domovine – Britaniju i SAD. Pošto su imale ograničeno, ali po uticaju veoma bitno, učešće u dva svetska rata, SAD su stvaranjem i upotrebom nuklearnog oružja prešle još jedan rubikon beskrupuloznosti, stvarajući, uz bezbroj vojnih intervencija i smena režima, i niz užasnih petomilionskih ratnih klanica: Koreja, Vijetnam i "Rat protiv terora", sve do Ukrajine i Irana. Praktično svi ratovi 20. veka bili su usmereni u prvom redu protiv Rusije, kao glavnog svetskog branioca principa i duhovno-moralnih vrednosti, koji samim svojim postojanjem onemogućava antiljudsku vlast oligarhije.
Amerika je pred izborom, a i svi mi sa njom – ili će se vratiti principima i duhovno-moralnim vrednostima koji su je stvorili i učinili velikom ili će i sama izgoreti kao žrtva demonskih planova onih koji ni od čega ne prezaju.
Live
