Svet
Osam decenija tokijskog procesa: Da li se "resetuju" ključne sile nekadašnjeg Trojnog pakta?
Na optuženičkoj klupi našlo se 28 istaknutih japanskih političara i vojnih komandanata, odgovornih za neke od najsvirepijih ratnih zločina u ljudskoj istoriji
Svet je osamdesetu godišnjicu takozvanog tokijskog procesa dočekao u atmosferi vojnog "resetovanja" ključnih sila trojnog pakta koje su izazvale Drugi svetski rat.
Najpre je Japan, nizom agresivnih izjava svojih zvaničnika i konkretnih poteza, ušao u terminalnu fazu promene politike za koju se verovalo da je ovu zemlju trajno odvojila od upotrebe rata, a potom je Nemačka, koja se dugo zaklanjala iza klečanja Vilija Branta, objavila novu strategiju na osnovu koje namerava da postane najmoćnija vojna sila u Evropi do 2039. godine.
Pomenuta godina, a to se naprosto i racionalno ne može zaobići, označava i stotu godišnjicu izbijanja Drugog svetskog rata.
Pomenuti tokijski sudski proces, odnosno rad Međunarodnog vojnog suda za Daleki istok, bio je, uz nirnberški proces, niz najvažnijih povezanih suđenja u posleratnoj istoriji, održan u Tokiju od 1946. do 1948. godine.
Cilj Međunarodnog vojnog suda za Daleki istok bio je da utvrdi individualnu odgovornost japanskog državnog i vojnog vrha za agresiju, masovne zločine u kojima su stradale desetine miliona ljudi i sistematsko kršenje međunarodnog humanitarnog prava počinjeno od 1928. do 1945. godine, tokom napada Japana na Kinu i ostale azijske zemlje, ali i na države u Tihom okeanu.
Sud je formiran odlukom savezničkih sila, pod komandom generala Daglasa Makartura. U radu suda učestvovalo je jedanaest država: SSSR (Rusija), SAD, Kina, Velika Britanija, Francuska, Australija, Kanada, Indija, Holandija, Novi Zeland i Filipini, pri čemu je svaka država imala po jednog sudiju.
Na optuženičkoj klupi našlo se 28 visokih japanskih političkih i vojnih zvaničnika, među kojima su bili bivši premijer i general Hideki Todžo, bivši premijer Koki Hirota, generali Seiširo Itagaki, Kendži Doihara, Akira Muto, Ivane Macui, Šunroku Hata, diplomata Kokutani Kiičiro Kita, general Jošidžiro Umedzu i drugi najviši predstavnici vojne i političke elite.
Optužbe protiv njih odnosile su se na zločine protiv mira, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, a optužbama je bilo obuhvaćeno planiranje i vođenje agresivnih ratova protiv Kine, SAD, Velike Britanije i drugih država, kao i na sistematsku brutalnost japanskih trupa na okupiranim teritorijama.
Zločini su dobro dokumentovani
Tokom procesa, detaljno su dokumentovani brojni zločini japanske vojske, među kojima se posebno izdvaja masakr u Nanđingu 1937. i 1938. godine, kada je japanska vojska, za nekoliko nedelja, ubila oko tri stotine hiljada civila i ratnih zarobljenika, dok se broj silovanih žena procenjuje na broj od više hiljada do nekoliko desetina hiljada, uz masovna pljačkanja i paljenja grada.
Pored toga, dokazani su i sistematski zločini nad ratnim zarobljenicima savezničkih snaga, uključujući prisilni rad, izgladnjivanje i pogubljenja, kao i ozloglašeni "marševi smrti" poput Bataanskog marša na Filipinima, u kojem su hiljade američkih i filipinskih vojnika stradale usled iscrpljenosti, zlostavljanja i egzekucija.
Tribunal je takođe razmatrao i upotrebu prisilnog rada civila u Kini, Koreji i jugoistočnoj Aziji, sistem represije u okupiranim područjima, eksperimente nad ljudima i nehumano postupanje prema zarobljenicima.
Presude su izrečene 12. novembra 1948. godine. Smrtnu kaznu vešanjem dobili su: Hideki Todžo, Koki Hirota, Seiširo Itagaki, Kendži Doihara, Akira Muto, Ivane Macui i Kinmoči Saijo, dok su doživotne kazne zatvora dobili Šunroku Hata, Teidžiro Tojama, Hiroši Ošima, Jošidžiro Umedzu i drugi visoki zvaničnici. Nekolicina optuženih preminula je tokom suđenja, dok su pojedini dobili vremenske kazne zatvora.
U Japanu se odaje pošta nespornim ratnim zločincima
Tokijski proces je posebno naglasio odgovornost političkog i vojnog vrha za sistemsko sprovođenje rata agresije i za zločine koji su se odvijali u više zemalja istovremeno. Time je utvrđeno da pojedinačni državni funkcioneri mogu krivično da odgovaraju za zločine.
Tokijski proces ostao je jedan od ključnih pravnih i istorijskih presedana u dokumentovanju i sankcionisanju masovnih ratnih zločina i u uspostavljanju međunarodnih pravnih standarda.
Uprkos tokijskom procesu, japanski zvaničnici decenijama posećuju i daruju hram Jasukuni, u kojem se neguje uspomena na poginule japanske vojnike, među kojima su navedena imena nekih od najvećih japanskih ratnih zločinaca.
Live
