Nož, ogledalo i prazna flaša: Šta stoji iza ruskih narodnih verovanja

Iako mnoge od ovih ruskih izreka danas deluju samo kao sujeverje, većina ih ima jasno poreklo - bilo kao upozorenje od realnih opasnosti ili kao način da se objasni svet koji je nekada bio mnogo nepredvidljiviji. Upravo ta kombinacija straha, iskustva i simbolike održala ih je u životu do danas. Šta se zapravo krije iza nekoliko najpoznatijih ruskih narodnih izreka:

"Ne jedi nožem - naljutićeš se!"

U staroj ruskoj tradiciji, nož nije bio samo alat, već predmet sa snažnom simbolikom. Povezivao se sa agresijom, krvlju, pa čak i magijom. Verovalo se da onaj ko jede nožem "upija" tu negativnu energiju i postaje razdražljiv ili agresivan. Sa praktične strane, ovo pravilo ima sasvim logično objašnjenje: Nekadašnji noževi bili su grubi i nebezbedni, pa je rizik od povreda i infekcija bio mnogo veći. Danas je ova izreka više pitanje kulture ponašanja za stolom nego straha od "loše energije".

Sujeverje u Rusiji: Šta se ne sme pred polazak na put

Nikako praznu flašu na sto

Ovo je jedno od najpoznatijih ruskih sujeverja koje se i dalje često poštuje. Najrasprostranjenije objašnjenje dolazi iz 19. veka, kada su ruski kozaci u evropskim krčmama sakrivali prazne flaše ispod stola kako bi platili manje, jer se račun često pravio po broju boca na stolu.

Vremenom je ova navika dobila simbolično značenje: Prazna flaša na stolu povezivala se sa gubicima, siromaštvom i svađama. 

"Čur mene!" ili "Čur, ne ja!"

Ovaj izraz je duboko ukorenjen i u ruskoj tradiciji. Koristi se kao način da se čovek "ogradi" od nečega - od obaveze, problema ili nesreće. Poreklo reči "čur" nije do kraja razjašnjeno - jedna teorija kaže da je to drevni uzvik, dok druga povezuje izraz sa mitološkim bićem, čuvarom granica i doma, koji štiti od zla. Iako ova teorija nije naučno potvrđena, sama fraza je preživela kroz dečje igre, gde "Čur, ne ja!" jednostavno znači: "Ne računajte na mene".

Vratili ste se u kuću? Pogledajte se u ogledalo (i pokažite jezik)

U ruskom narodnom verovanju, ogledalo ima posebnu ulogu. Smatra se granicom između svetova, a ako se neko vrati kući nakon što je već krenuo, to se tumačilo kao loš znak, kao da je put "pokvaren" (čak iako se neko, logično, vraća zato što je zaboravio da ponese nešto važno). Da bi se to neutralisalo, savetovalo se da se čovek pogleda u ogledalo, a ponekad i da napravi grimasu ili isplazi jezik. Taj gest je imao simboličnu ulogu "prekidanja" loše energije i zaštite od nesreće.