Ekonomija
Predlog zakona o industrijskom ubrzanju EU: Peking spreman da preduzme kontramere
Kina od Evropske komisije zahteva da ukloni diskriminatorne uslove za poslovanje
Peking i Brisel ponovo se nalaze u ekonomskom, a time i političkom klinču. Povod za novi nesporazum je Predlog zakona o industrijskom ubrzanju (Industrial Accelerator Act), koji je predložila Evropska komisija nakon nekoliko godina priprema, a koji predstavlja, kako navode u Briselu, skup novih mera usmerenih na povećanje potražnje za tehnologijama i proizvodima sa niskim nivoom emisije ugljenika, proizvedenim u Evropskoj uniji (EU).
Sa druge strane, iz Pekinga poručuju da Brisel uvodi niz restriktivnih mera koje su u suprotnosti sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, suzbijajući konkurenciju.
Tako EU, na primer, želi da pruži prednost niskougljeničnim proizvodima iz EU u postupcima javnih nabavki, uvede vrlo stroge (neki kažu – diskriminatorne) propise za strane ulagače u strategijskim sektorima i smanjenje zavisnosti od uvoza.
Šta kaže EU?
Ove mere, kako smatraju u Briselu, treba da podstaknu proizvodnju, podrže rast preduzeća i otvaranje radnih mesta u EU, istovremeno ubrzavajući prelazak industrije na čistije i budućnosti prilagođene tehnologije.
Predlog novog zakona sačinjen je na osnovu preporuka takozvanog "Dragijevog izveštaja" i uvodi nove zahteve u vezi sa standardima "proizvedeno u EU" i u oblasti niskougljeničnih proizvoda, kao i u javnim nabavkama i sistemima javne podrške.
"Dragijev izveštaj" je strategijski ekonomski dokument koji je 2024. godine izradio Mario Dragi, bivši predsednik Evropske centralne banke i bivši premijer Italije, na zahtev Evropske komisije. Cilj izveštaja bio je da analizira konkurentnost EU u uslovima pojačane globalne konkurencije, pre svega u odnosu na SAD i Kinu, kao i da predloži mere za jačanje evropske ekonomije u narednim decenijama.
Ove mere će, kako takođe smatraju u Briselu, ojačati evropske proizvodne kapacitete i povećati potražnju za čistim tehnologijama i proizvodima proizvedenim u Evropi. Pravila će se naročito primenjivati na odabrane strateške sektore kao što su čelik, cement, aluminijum, automobilska industrija i tehnologije sa nultom emisijom, uz mogućnost proširenja na druge energetski intenzivne sektore kao što je hemijska industrija.
U Briselu tvrde i da nove mere podržavaju dugoročni ekonomski rast, pa je u skladu sa tim očekivanjima definisan i cilj novog zakona: da se udeo proizvodnje u BDP-u EU poveća sa 14,3 odsto u 2024. na 20 odsto do 2035. godine.
Kina kritički posmatra novi zakon
U Kini nisu sa odobravanjem dočekali predlog novog zakona.
Portparol Ministarstva trgovine Kine izjavio je da Zakon o industrijskom ubrzanju EU uvodi brojne restriktivne uslove za strane investicije u četiri ključna nova strateška sektora: baterije, električna vozila, fotonaponske sisteme i kritične sirovine, a da klauzule o "poreklu iz EU" u politici javnih nabavki i državnoj podršci predstavljaju ozbiljne investicione barijere i institucionalnu diskriminaciju.
Kinesko Ministarstvo trgovine 24. aprila je zvanično dostavilo Evropskoj komisiji komentare na predlog ovog zakona, kako bi izneo zvaničan stav Kine i ozbiljnu zabrinutost.
Na šta Kinezi skreću pažnju?
U dostavljenim komentarima, Kina je navela da nacrt sadrži više problematičnih elemenata.
"Prvo, sumnja se da on krši osnovne principe Svetske trgovinske organizacije, kao što su princip najpovlašćenije nacije i nacionalnog tretmana. Takođe je u suprotnosti sa više sporazuma, uključujući Opšti sporazum o carinama i trgovini iz 1994. godine, Sporazum o trgovinskim aspektima investicionih mera, Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine i Sporazum o subvencijama i kompenzacionim merama", naveo je list "Global tajms".
"Drugo, kineski investitori bili bi izloženi diskriminaciji, što je suprotno osnovnim principima tržišne ekonomije o poslovnoj dobrovoljnosti i fer konkurenciji, kao i važnim konsenzusima postignutim između kineskih i evropskih lidera o pravilnom upravljanju trgovinskim tenzijama i razlikama. Prema oceni Kine, to bi ozbiljno uticalo na očekivanja kineskih kompanija u pogledu ulaganja u Evropi", dodaje se u tekstu.
Kao treće, ističe se da bi navedene mere usporile zelenu tranziciju EU, narušile fer konkurenciju na evropskom tržištu i dodatno oslabile multilateralna trgovinska pravila.
"U svojim komentarima, Kina je predložila da EU ukloni diskriminatorne uslove za strane investitore, zahteve za lokalni sadržaj, obavezne transfere intelektualne svojine i tehnologije, kao i ograničenja u javnim nabavkama. Peking je, takođe, pozvao EU da ozbiljno razmotri ove primedbe, striktno se pridržava pravila STO i izbegne diskriminatorne restriktivne mere", zaključuje "Global tajms".
Iz Pekinga upozoravaju da će, ukoliko EU bude ignorisala primedbe Kine i nastavi sa usvajanjem zakona koji šteti interesima kineskih kompanija, Kina biti primorana da preduzme kontramere kako bi, kako navode, zaštitila svoja legitimna prava i interese.
Live
