Rusija
Jerevanski "efendija", ili kako je Jermenija okrenula leđa Rusiji
Istorijske veze dve zemlje već decenijama razgrađuje Nikol Pašinjan, kako bi došao na vlast i na njoj opstao po svaku cenu
Premijer Jermenije Nikol Pašinjan otkazao je učešće na samitu Evroazijskog ekonomskog saveza (EAES), pravdajući se potrebama predizborne kampanje. Jerevan je u poslednjih mesec dana povukao niz poteza koji se u Moskvi smatraju neprijateljskim, a sve sa ciljem da Jermeniju što više udalje od Rusije.
Pašinjan sad priča o mogućnosti istupanja iz EAES, a odranije najavljuje izlazak iz vojnog saveza ODKB, čija je Jermenija na papiru i dalje članica. Nedavno je u Jerevanu ugostio Vladimira Zelenskog na sastanku sa liderima EU, a izbornu kampanju vodi na platformi da je potrebno okretanje Zapadu jer je Rusija "izdala" Jermeniju oko Nagorno-Karabaha.
Kako je Jermenija od najbližeg saveznika Rusije došla do imitatora ukrajinskog Majdana, kako je to nedavno opisao predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin? Po svemu sudeći, odgovor je upravo – Nikol Pašinjan.
Jerevanska "igra prestola"
Pašinjan je ušao u jermensku politiku još kao mladi novinar, podržavajući prvog predsednika Levona Ter-Petrosijana protiv njegovog naslednika Roberta Kočarijana. Još tada, krajem devedesetih, pisao je protiv veza sa Rusijom i zagovarao bolje odnose sa Turskom, zemljom odgovornom za genocid nad Jermenima početkom HH veka.
Njegov politički aktivizam uklopiće se u čuveni citat "haos su merdevine", lorda Maloprstića iz serijala "Igra prestola". Već 2007. organizuje ulične demonstracije protiv vlade, ali stranka kojoj se pridružio dobija samo 1,28 odsto glasova na izborima i ne prelazi cenzus.
Pašinjan se ne predaje. Kako je i sam rekao okupljenoj masi u Jerevanu, "pobeda se ne osvaja odjednom, već korak po korak". Na predsedničkim izborima 2008. vodi kampanju za Ter-Petrosijana, a poraz pravda optužbama za izbornu krađu. Sledećih godinu dana se krije od optužnice za pozivanje na pobunu, da bi se predao posle opšte amnestije i odslužio samo pola presuđene zatvorske kazne.
Koristi kapital "političkog zatvorenika" u izbornoj kampanji 2012, kada ulazi u parlament na listi Ter-Petrosijanovog Jermenskog nacionalnog kongresa. Ubrzo nakon toga se odriče svog nekadašnjeg mentora, navodno zbog koalicije sa "kriminalcima", i osniva novu stranku "Građanski ugovor". Sa još dve partije formira koaliciju "Izlaz" na izborima 2017, koja dobija osam odsto mandata, ali gubi izbore za gradonačelnika Jerevana.
Zlatnu priliku dobija u martu 2018, kada opet organizuje ulične proteste protiv vlade Serža Sarkisijana. Nakon Sarkisijanove ostavke, Pašinjan preti da će celu zemlju držati u blokadi dok ne postane premijer. To mu i polazi za rukom 8. maja. U Jermeniji se ovo kasnije naziva "baršunasta revolucija".
U decembru 2018. Pašinjan saziva nove izbore, na kojima njegova koalicija "Moj korak" dobija 70 odsto glasova.
Katastrofa u Karabahu
Pitanje Nagorno-Karabaha starije je od nezavisne Jermenije. Ova planinska oblast, naseljena uglavnom jermenskim stanovništvom, tokom postojanja SSSR ušla je u okvir republike Azerbejdžan. Već 1988. počinju etničke tenzije u regionu, a raspadom Sovjetskog saveza 1991. izbija pravi rat. Pritom Jermenija zvanično ne učestvuje u sukobima između Bakua i "separatista".
Rusija dogovara primirje 1994. godine i šalje mirovne trupe na demarkacionu liniju, po kojoj vlasti samoproglašene "Republike Arcah" kontrolišu najveći deo Nagorno-Karabaha, kao i okolne teritorije koje pripadaju Azerbejdžanu a fizički ih spajaju sa Jermenijom. Međutim, Jerevan nikada formalno ne priznaje "Arcah".
Tokom sledećih četvrt veka, Azerbejdžan se naoružava, gradi uticaj u svetu i sprema se za "drugu rundu". U jesen 2020. Baku odlučuje da je kucnuo čas i pokreće ofanzivu na "Arcah". Za svega 44 dana, Azerbejdžan uz pomoć turskih dronova uspeva da preseče koridor između Nagorno-Karabaha i Jermenije. Rusija ponovo dogovara primirje.
Pašinjan potom pristaje na predaju Azerbejdžanu svih niza teritorija pod kontrolom "Arcaha", kojem preostaje samo polovina nekadašnje enklave, sa zaobilaznim koritorom kojim patroliraju ruski mirotvorci.
Azerbejdžan preuzima kontrolu nad ostatkom enklave 1. januara 2024. godine, a preostalo jermensko stanovništvo odlazi u izbeglištvo.
Pašinjan tvrdi da je Rusija "izdala" Jermene jer se nije borila za Jermeniju i "Arcah", uprkos članstvu u ODKB. Moskva odgovara da je ODKB učinila sve što je Jerevan od nje tražio, ali da je sam Pašinjan priznao granice Azerbejdžana iz 1991. godine, čime se odrekao Nagorno-Karabaha.
Zapadni zaokret i sukob sa crkvom
Zli jezici u Jerevanu vele da je Pašinjan namerno pustio "Arcah" niz vodu jer je to bilo političko uporište Kočarijana i Sarkisijana, kao i da je time dobio izgovor da prekine veze sa Rusijom i okrene se Zapadu. Tako je Jerevan pokrenuo kontakte sa Francuskom i jermenskom dijasporom u SAD (npr. Kim Kardašijan).
Ratni poraz Pašinjanu svakako nije smetao da 2021. dobije natpolovičnu većinu na parlamentarnim izborima, ali je ipak izgubio na popularnosti posle konačnog kolapsa Nagorno-Karabaha. U maju 2025. mu popularnost pada na svega 11,5 odsto.
Veliku ulogu u tome ima Pašinjanov sukob sa Jermenskom apostolskom crkvom, odnosno mnogobrojnim sveštenicima koji ga optužuju za izdaju sunarodnika u "Arcahu".
Već u novembru 2020. godine je patrijarh Garegin II pozvao Pašinjana da podnese ostavku, zbog egzodusa Jermena sa teritorija koje su predate Azerbejdžanu. Sukob se produbio 2024, kada je vladika Bagrat stao na čelo protesta u pokrajini Tavuš, zbog predaje nekoliko jermenskih sela Bakuu.
U maju te godine, Pašinjan je optužio crkvu da "deluje kao agent stranog uticaja", dok je njegova stranka predložila konfiskaciju crkvene imovine. Sukobi su se nastavili hapšenjem i zatvaranjem arhiepiskopa Mikaela Adžapahjana sredinom 2025.
Kada je biznismen Samvel Karapetjan javno kritikovao progon sveštenstva, i protiv njega je podignuta optužnica za "podsticanje državnog udara".
"Trampov put" i raskol sa Moskvom
Paralelno s tim, Pašinjan sa Bakuom dogovara sporazum o "Trampovom putu mira i prosperiteta" koji bi trebalo da poveže Azerbejdžan sa Turskom i enklavom Nahičevan, a preko jermenske teritorije, dok bi trasa trebalo da bude pod kontrolom SAD na 99 godina.
Glavna i odgovorna urednica RT-a i medijske kuće "Rusija sevodnja" Margarita Simonjan, inače etnička Jermenka, optužila je tada "efendiju" Pašinjana da je spreman da izda svoju zemlju i narod zarad vile u Americi.
Pašinjan je dosad potpisao sporazum o "strateškom partnerstvu" sa SAD, pokrenuo proces pristupanja EU i organizovao samit "Evropske političke zajednice" u Jerevanu, na kojem je ugostio Zelenskog.
Pašinjan je još u novembru 2024. obrijao bradu koju je pustio 2018. kao deo "revolucionarnog imidža", što je u Jermeniji shvaćeno kao još jedan pomak ka Zapadu.
Iako je prošlog meseca Pašinjan izjavio da odnosi sa Rusijom nikad nisu bili bolji, za svega nekoliko sedmica su iz Moskve stigli demantiji.
Pašinjan "vodi neprijateljsku politiku prema Ruskoj Federaciji", izjavio je predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin, dok je sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu opisao kao "neprijateljske korake" pristupanja Jerevana Jermenije Međunarodnom krivičnom sudu i izručenje ruskih državljana trećim zemljama.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je poručio Jerevanu da nije moguće istovremeno biti u carinskom savezu i sa Evropskom unijom i sa EAES, te da će Pašinjan morati da bira.
Sada je na potezu "efendija" iz Jerevana.
Live
