Rusija
Lavrov u neobjavljenom tekstu za "Politiko": Brisel kupuje vreme za sukob sa Rusijom do 2030. godine
Tekst šefa ruske diplomatije o rešavanju ukrajinske krize, Evropi i globalnoj bezbednosti prvobitno je bio planiran za objavljivanje u evropskom izdanju "Politika", ali redakcija je u poslednjem trenutku donela odluku da ga ne objavi
Nagla promena retorike Evrope kada je reč o pregovorima o Ukrajini nameće pitanje kakve ciljeve evropski lideri zapravo žele da ostvare svojim izjavama, napisao je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov u autorskom tekstu "Ukrajina, Evropa i globalna bezbednost", objavljenom u časopisu "Međunarodni život".
U ruskom Ministarstvu spoljnih poslova istakli su da je ovaj Lavrovljev tekst prvobitno bio planiran za objavljivanje u evropskom izdanju "Politika", ali da je redakcija u poslednjem trenutku donela odluku da ga ne objavi.
Šef ruske diplomatije se osvrnuo na to što su lideri Velike Britanije, Francuske i Nemačke, kao i Vladimir Zelenski, na sastanku u Londonu 7. juna izneli pet zahteva Rusiji kao uslove za postizanje "pravednog i trajnog mira" u Ukrajini.
Dodao je da na osnovu tog skupa zahteva ujedinjena Evropa predlaže vođenje dijaloga sa Moskvom.
"Celokupno iskustvo pregovora sa Evropom kao delom 'kolektivnog Zapada' tokom poslednjih više od dvadeset godina svedoči samo o jednom: pregovori sa Rusijom predstavljaju obmanjujuću taktiku, diplomatsko pokriće za geopolitičku ekspanziju Zapada i njegovih institucija, pre svega NATO-a i Evropske unije, ka Istoku – u pravcu ruskih granica", podvukao je Lavrov.
Istakao je da je nemoguće poricati doprinos Evrope raspirivanju ukrajinske krize.
"Zajedno sa Amerikancima, Evropljani su inspirisali 'narandžastu revoluciju' u Kijevu 2004. godine. Sa ciljem stvaranja antiruskog mostobrana u Ukrajini, godinama su kupovali naveliko političare i čitave političke stranke, prepisivali istoriju i obrazovne programe, pothranjivali i negovali ukrajinski nacionalizam i činili sve kako bi Ukrajinu udaljili od Rusije", objasnio je ministar spoljnih poslova Rusije.
Podsetio je na to da je Evropska unija 2013. godine odbacila ruski predlog da se pronađe kompromisno rešenje u vezi sa Sporazumom o pridruživanju, čije je potpisivanje Brisel zahtevao od Viktora Janukoviča, tadašnjeg predsednika Ukrajine. Lavrov je ukazao na to da je Ukrajini bilo ponuđeno da otvori svoje tržište bez obećanja reciprociteta, iako bi to bilo nespojivo sa nastavkom učešća Kijeva u zoni slobodne trgovine Zajednice nezavisnih država.
Šef ruske diplomatije je dodao da su, nakon što je Janukovič zatražio odlaganje potpisivanja sporazuma, Evropljani isprovocirali ulične nerede, a zatim i državni udar u Kijevu u februaru 2014. godine.
"Nakon toga su se Nemačka, Francuska i Poljska ponele podjednako podmuklo. Iako su garantovale sprovođenje sporazuma između opozicije i Janukoviča, 'oprale su ruke' čim je upravo ta opozicija, koja je bila pod njihovom kontrolom, preuzela vlast, uz obrazloženje da demokratija, navodno, ponekad može da dobije neočekivani tok", izjavio je.
Lavrov je dodao da su zatim Evropljani počeli da podržavaju nove vlasti, a kada je 2. maja 2014. godine u Odesi spaljeno desetine nedužnih pristalica približavanja Rusiji, iz Evrope nije stigla nijedna reč osude.
"Kao garanti Minskih sporazuma iz 2015. godine, Francuska i Nemačka su de fakto ohrabrivale ukrajinski režim da sabotira preuzete obaveze. Kako su Angela Merkel i Fransoa Oland priznali tek nakon početka Specijalne vojne operacije, Kijev nikada nije ni planirao da sprovede Minske sporazume, koje je jednoglasno odobrio Savet bezbednosti UN. Cilj je bio da se dobije na vremenu radi 'jačanja moći' Oružanih snaga Ukrajine i njihovog snabdevanja zapadnim oružjem", napomenuo je ministar spoljnih poslova Rusije.
Dodao je da je Rusija, sa svoje strane, učinila maksimum kako bi diplomatskim putem prevazišla krizu bezbednosti u Evropi. Međutim, u januaru 2022. godine Sjedinjene Američke Države i NATO odbacili su ruski predlog za zaključivanje pravno obavezujućih sporazuma o uzajamnim bezbednosnim garancijama, a evropske članice Alijanse aktivno su učestvovale u tome.
"Nakon početka Specijalne vojne operacije, ujedinjena Evropa podržala je kurs britanskog premijera usmeren na osujećivanje istanbulskih pregovora između Rusije i Ukrajine. Poziv Borisa Džonsona Kijevu da 'ništa ne potpisuje i da se samo bori' na duže vreme je zatvorio mogućnost za stvarnu diplomatiju", podsetio je Lavrov.
Postavlja se pitanje: zbog čega su evropski lideri odjednom "promenili ploču" i počeli da govore o pregovorima i šta zapravo žele da postignu svojim izjavama.
Skrenuo je pažnju na nedavne izjave šefice evropske diplomatije Kaje Kalas, koja je tvrdila da je dijalog sa Rusijom potreban kako bi se Moskvi preneli uslovi Evrope, koji podrazumevaju isplatu "reparacija" Ukrajini, povlačenje ruskih trupa iz Pridnjestrovlja i Zakavkazja, ukidanje zakona o "stranim agentima" i utvrđivanje maksimalne brojnosti Oružanih snaga Ruske Federacije.
"Ona smatra da je 'nemoguće postići pravedan i trajan mir bez pozivanja Rusije na odgovornost'", dodao je Lavrov, istaknuvši da je predstavnik Evropske unije 19. maja ove godine, tokom sednice Saveta bezbednosti UN, naglasio da "vojna podrška Ukrajini nije u suprotnosti sa težnjom ka miru, već predstavlja preduslov za vođenje savesnih pregovora".
Lavrov je naglasio da Evropa namerava da pregovore sa Rusijom vodi uporedo sa nastavkom pravne agresije koja se sprovodi preko Saveta Evrope. U okviru te nekada ugledne organizacije formiraju se strukture "za pozivanje Rusije na odgovornost": "registar štete", "pretenciozna komisija" i "specijalni tribunal".
"Evropska unija dala je 'zeleno svetlo' za zadržavanje trgovačkih brodova na otvorenom moru. Nekoliko takvih incidenata se već dogodilo na Baltičku i u Atlantskom okeanu. Istovremeno, Zapad zatvara oči pred terorističkim diverzijama Oružanih snaga Ukrajine u Crnom i Sredozemnom moru", podvukao je.
Stoga, objasnio je Lavrov, stvarni cilj evropskih lidera nije pregovaranje sa Rusijom, već spasavanje režima Vladimira Zelenskog i njegovo očuvanje kao mostobrana za nastavak borbe protiv Rusije.
"U tu svrhu evropske prestonice nastoje da što pre obezbede što brži prekid vatre kako bi sprečile slom Oružanih snaga Ukrajine na frontu. Namera je da se sukob 'zamrzne' bez otklanjanja njegovih prvobitnih uzroka, a zatim da se u Ukrajinu odmah upute vojni kontingenti britansko-francuske 'koalicije voljnih'", ukazao je.
Dodao je da je opštepoznato da su evropske elite uložile svoj politički kapital u konfrontaciju sa Rusijom, potrošivši stotine milijardi dolara na podršku kijevskom režimu i na povećanje vojnih budžeta država Evropske unije i NATO-a.
Kako je istakao, u Evropi planiraju da do 2030. godine dostignu punu borbenu gotovost za mogući sukob sa Rusijom.
"Do tada žele da na različite načine dobiju na vremenu. Kako je cinično izjavio načelnik Generalštaba Belgije u aprilu ove godine, 'imamo još nekoliko godina zahvaljujući krvi Ukrajinaca, koji nam kupuju to vreme'", podsetio je Lavrov.
Napomenuo je da ujedinjena Evropa i dalje mašta o ekspanziji, namerava da uključi Ukrajinu i Moldaviju u svoju sferu uticaja, a u svoju orbitu postepeno uvlači i Jermeniju.
"NATO se proširio ka Istoku, progutavši Finsku i Švedsku. Ukrajina se posmatra kao 'udarna pesnica' budućih evropskih oružanih snaga, autonomnih od SAD i NATO-a", poručio je.
Govoreći o rizicima po globalnu bezbednost, Lavrov je istakao da ovakva situacija nosi ozbiljne rizike, jer bi direktan sukob između NATO-a i Rusije mogao brzo da preraste u razmenu nuklearnih udara sa katastrofalnim posledicama.
"Pod parolom 'strateške autonomije' u Evropi se intenzivno jačaju vojni potencijali, uključujući i nuklearnu sferu. Duboku zabrinutost izazivaju namere Pariza da obezbedi 'nuklearni kišobran' za nekoliko država Evropske unije i NATO-a. To, međutim, sigurno neće doprineti jačanju bezbednosti ni same Francuske, niti država koje bi dobile takvu 'pomoć'", naglasio je šef ruske diplomatije.
Istovremeno, dodao je, evropski politički i vojni zvaničnici Rusiji pripisuju agresivne planove koji se, navodno, ne ograničavaju samo na Ukrajinu.
"Predsednik Rusije je više puta izjavio da su takve tvrdnje besmislica, provokacija i dezinformacija čiji je cilj da se izvuku dodatna budžetska sredstva za borbu protiv Rusije. A to svakako nije atmosfera u kojoj je moguće voditi sadržajne pregovore o bilo kom pitanju", poručio je Lavrov.
Što se tiče pregovora, napomenuo je šef ruske diplomatije, kako je predsednik Rusije Vladimir Putin još jednom istakao na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, Rusija ne odbija kontakte ni sa kim.
"Međutim, Evropu doživljavamo kao stranu zainteresovanu za poraz Rusije u ovom sukobu, a i sami Evropljani se otvoreno upravo tako i predstavljaju. Shodno tome, dijalog sa Evropom se ne može graditi kao da je ona nepristrasan spoljni posmatrač", objasnio je.
Istakao je da Rusija preferira da ciljevi Specijalne vojne operacije budu ostvareni diplomatskim putem, a za to je neophodno da bezbednost Rusije na njenim zapadnim granicama, kao i čast i dostojanstvo ruskih građana i sunarodnika, uključujući njihovo pravo na maternji ruski jezik i pravoslavnu veru, budu pouzdano garantovani.
"Ne može biti ni reči o nastavku zapadne vojno-političke i ekonomske ekspanzije, jer je to u suprotnosti sa osnovnim principima multipolarnog sveta", podvukao je Lavrov.
Poručio je da evropski lideri moraju da shvate da je model regionalne bezbednosti koji je u Evropi građen decenijama, počev od usvajanja Helsinškog završnog akta 1975. godine, uništen upravo njihovim rukama, a povratka na nju više neće biti.
"Sada je potrebno kretati se ka stvaranju opštekontinentalne, za sve države Evroazije otvorene arhitekture bezbednosti, koja će odražavati multipolarne realije savremenosti. Princip jednake i nedeljive bezbednosti, koji je pogažen u okviru evroatlantskih struktura, može biti realizovan u okviru nove evroazijske arhitekture bezbednosti. Kada se za to steknu uslovi, i Evropa će moći da se priključi tom velikom radu", naglasio je.
Lavrov je istakao da je najvažnije da je za suštinski dijalog neophodno obnoviti poverenje koje je narušeno antiruskim delovanjem Zapada i Evrope, koja je njegov sastavni deo, u periodu nakon Hladnog rata.
"Poverenje se može vratiti samo praktičnim koracima koji će pokazati iskreno odbacivanje korišćenja diplomatije kao paravana za ostvarivanje ekspanzionističkih planova. Poverenje se ne može obnoviti, niti dijalog ponovo uspostaviti, ultimatumima poput onog koji je Rusiji postavljen u Londonu 7. juna", poručio je šef ruske diplomatije.
Na kraju je ukazao na to da je indikativno da su ambasadori Velike Britanije, Francuske i Nemačke kategorično potvrdili londonski ultimatum tokom sastanka u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije 11. juna, koji su sami uporno tražili.
"To je bio jedini cilj njihove posete ruskom spoljnopolitičkom resoru", zaključio je šef ruske diplomatije.
Live
