Rusija
Lavrov: Rusija i Kina – strateški tandem koji menja svetsku politiku
Povodom 25 godina Sporazuma o dobrosusedstvu, šef ruske diplomatije poručio je da su Moskva i Peking jedan od stubova multipolarnog sveta, ukazujući da dve velesile imaju sličan negativan stav prema politici jednostranih sankcija, nasilnoj promeni režima i zapadnoj dominaciji
Moskva i Peking izgradili su strateško partnerstvo koje je postalo jedan od stubova multipolarnog svetskog poretka, poručio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, povodom 25 godina od potpisivanja rusko-kineskog Ugovora o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji.
U autorskom tekstu "Konstanta u eri radikalnih promena: Povodom 25 godina od potpisivanja rusko-kineskog Ugovora o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji", šef ruske diplomatije kaže da danas, u uslovima formiranja pravednijeg multipolarnog svetskog poretka, sveobuhvatna saradnja dve velike sile i dva najveća suseda, Rusije i Kine, predstavlja primer međudržavnih odnosa, zasnovanih na ravnopravnosti, uravnoteženim interesima i uzajamnoj koristi.
"Temelji ove saradnje postavljeni su na prelazu između prošlog i ovog veka. Pre tri decenije, u zajedničkoj deklaraciji na najvišem nivou, Moskva i Peking su prvi put proglasili kurs ka razvoju ravnopravnog partnerstva zasnovanog na poverenju i strateškoj saradnji u 21. veku", podseća Lavrov.
Od "Velikog ugovora" do strateškog partnerstva
Ubrzo je ta formula dobila pravno utemeljenje u ključnom bilateralnom dokumentu – Ugovoru o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji. Dokument su u Moskvi, pre tačno 25 godina, potpisali predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin i predsednik Narodne Republike Kine Đang Cemin.
"Ovaj ugovor označio je kraj perioda normalizacije odnosa Rusije i Kine započetog krajem osamdesetih godina prošlog veka i otvorio novu etapu izgradnje strateškog partnerstva koje ima izuzetan značaj kako za dve države, tako i za očuvanje mira, bezbednosti i stabilnosti u svetu. Dokument je postao čvrst pravni temelj čitavog sistema rusko-kineske saradnje", navodi Lavrov.
Lideri dve zemlje dva puta su potvrdili njegovo produženje na nove petogodišnje periode: prvi put 2021. godine, po isteku početnog dvadesetogodišnjeg roka, a zatim i u maju ove godine, tokom zvanične posete predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina Kini.
Lavrov podseća i da je ovaj dokument po svom sadržaju sveobuhvatan i dubok, zbog čega je u diplomatskoj praksi dobio naziv "Veliki ugovor".
"Tokom proteklih 25 godina, Rusija i Kina su više puta potvrdile ispravnost istorijske odluke da svoje odnose grade na stabilnosti, predvidljivosti i dugoročnom partnerstvu dve susedne države i dve civilizacije. To pokazuje da su tradicije prijateljstva i dobrosusedskih odnosa između dve zemlje trajne vrednosti, lišene kratkoročnih političkih interesa i zasnovane na zajedničkim nacionalnim interesima i naroda i država. Principi utvrđeni Ugovorom i danas su u potpunosti aktuelni. Oni se oslanjaju na opšteprihvaćene norme međunarodnog prava, uključujući poštovanje suvereniteta i nemešanje u unutrašnje poslove", ističe Lavrov.
Dokumentom su, podseća, predviđene i međusobna podrška u zaštiti državnog jedinstva i teritorijalnog integriteta, obaveza da se ne primenjuje sila niti pretnja silom, da se ne koriste ekonomski ili drugi oblici pritiska, da se svi sporovi rešavaju mirnim putem, kao i da se ne dozvoli da teritoriju jedne strane treće države koriste na štetu Rusije ili Kine.
"Posebno se ističe da su Ugovorom potvrđeni odsustvo međusobnih teritorijalnih pretenzija i zajednička namera da se zajednička granica pretvori u pojas večnog mira i prijateljstva", piše Lavrov i dodaje da su ove odredbe postale politička i pravna osnova za konačno rešavanje graničnog pitanja, ali i za stvaranje atmosfere međusobnog razumevanja, dubokog poverenja i obostrano korisne saradnje.
Šef ruske diplomatije ocenjuje i da su tokom četvrt veka svi članovi Ugovora verno poštovani i sistematski primenjivani, najpre zahvaljujući "diplomatiji lidera", koja političku volju pretvara u konkretne sporazume.
"Može se sa punom sigurnošću tvrditi da je Ugovor o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji odigrao presudnu ulogu u formiranju novog modela rusko-kineskih odnosa koji ne predviđa ograničavanje suvereniteta nijedne strane, što mu daje neophodnu fleksibilnost i, samim tim, prednost u odnosu na 'klasične saveze'", piše Lavrov.
Naglašava i da su odnosi između Rusije i Kine zasnovani na ravnopravnosti, te da nisu opterećeni ideološkim dogmama, niti usmereni protiv trećih država i otporni su na promene u međunarodnim okolnostima.
Rezultat ovog Ugovora su stotine bilateralnih dokumenata koji su stvorili povoljne uslove za razvoj saradnje između vlada, resornih ministarstava, regiona, poslovnih i društvenih krugova, kao i predstavnika nauke, kulture i obrazovanja. Ugovor je postavio čvrste institucionalne temelje za značajno jačanje trgovinske i ekonomske saradnje.
"Privrede naših država prirodno se dopunjuju. Podaci govore sami za sebe – trgovinska razmena je tokom poslednjih 25 godina povećana više od 30 puta, a već tri godine zaredom premašuje 200 milijardi dolara. Od 2010. godine, Kina je vodeći trgovinski partner Rusije. Zauzvrat, naša zemlja je među pet najvećih trgovinskih partnera Kine. Istovremeno, napori za poboljšanje strukture međusobne trgovine se nastavljaju. Obračuni između naših zemalja su gotovo u potpunosti konvertovani u nacionalne valute, a udeo američkog dolara i evra je pao na zanemarljiv nivo", ističe Lavrov i dodaje da raste i obim međusobnih investicija, čemu treba da doprinese novi rusko-kineski sporazum o podsticanju i zaštiti investicija, koji je potpisan i ratifikovan prošle godine.
Rusija i dalje zauzima vodeću poziciju kao snabdevač Kine naftom i prirodnim gasom, a isporuke su, uprkos geopolitičkim turbulencijama, stabilne, pouzdane i predvidive. Izgrađena je i nastavlja da se širi zajednička mreža naftovoda i gasovoda.
Uspešno se realizuju i veliki zajednički projekti u oblasti mirnodopske nuklearne energije, uključujući izgradnju energetskih blokova po ruskom projektu u nuklearnim elektranama Tjenvan i Sjudapu.
Među uspesima je i saradnja u oblasti kosmosa i satelitske navigacije, produbljuje se saradnja u poljoprivredi, a raste i promet poljoprivrednih proizvoda i hrane. Radi se na proširenju asortimana robe koja se izvozi u Kinu, uključujući proizvode životinjskog i biljnog porekla.
"U Kini sve veću popularnost stiče brend 'Proizvedeno u Rusiji'. Zahvaljujući razvoju maloprodajne mreže originalnih ruskih proizvoda i njihovoj ponudi na kineskim internet platformama, kineski potrošači imaju priliku da se upoznaju sa njihovim širokim asortimanom i visokim kvalitetom", dodaje Lavrov.
Uz sve to jača i transportna povezanost dve zemlje: unapređuje se prekogranična infrastruktura, u planu su izgradnja novih graničnih prelaza, mostova i puteva, a jedan od najznačajnijih projekata biće skoro puštanje u rad žičare između Blagoveščenska i Hejhea. Nastavlja se i zajednički razvoj Severnog morskog puta.
Veštačka inteligencija, energetika i svemir: Trijada novog doba
Intenzivno se razvija saradnja u industriji i visokim tehnologijama, produbljuje dijalog u oblasti nauke, tehnologije i inovacija, uključujući primenjena istraživanja i projekte klase "megasajens". Osnivaju se nove institucije za zajednički rad, poput Rusko-kineskog instituta za fundamentalna istraživanja, dok se istovremeno širi praktična saradnja u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija.
"Posebno bih istakao tehnologije veštačke inteligencije, čija sve šira primena otvara nove mogućnosti za ekonomski razvoj i jačanje nacionalne bezbednosti naših država. Humanitarna saradnja takođe je dostigla potpuno novi nivo. Umesto pojedinačnih i povremenih događaja, uspostavljena je sistemska i sveobuhvatna saradnja, što je omogućilo široku društvenu podršku rusko-kineskom strateškom partnerstvu i stvorilo osnovu za njegov dalji razvoj. Na taj način dodatno su učvršćene veze prijateljstva i poverenja između naroda dve zemlje", piše Lavrov.
Ključnu ulogu u razvoju saradnje, kako između državnih institucija tako i profesionalnih zajednica i šire javnosti, imaju veliki zajednički međudržavni projekti. Odlukom lidera dve zemlje, oni se organizuju još od 2006, a njihove teme obuhvataju kulturu, turizam, sport, omladinske razmene, nauku, inovacije i medije.
Ova i naredna godina proglašene su Godinama rusko-kineske saradnje u oblasti obrazovanja. Očekuje se da će ova inicijativa povećati akademsku mobilnost mladih talenata i doprineti jačanju kadrovskih potencijala obe države.
Šef ruske diplomatije podseća da hiljade studenata iz Rusije i Kine studiraju na univerzitetima susedne zemlje, a za njihovu podršku uspostavljeni su odgovarajući mehanizmi.
"Danas deluje 15 udruženja univerziteta, čiji broj nastavlja da raste. Razvija se naš veliki projekat - Zajednički univerzitet MGU–PPI u Šenženu, koji su osnovali Moskovski državni univerzitet 'M. V. Lomonosov' i Pekinški politehnički institut", dodaje Lavrov.
I Kineska nova godina i Maslenica
Bilateralni odnosi dodatno se obogaćuju kulturnim razmenama koje doprinose boljem upoznavanju tradicija i običaja dve zemlje: dok Moskva svečano obeležava Kinesku novu godinu, Pekingu uz ruske običaje proslavlja Maslenicu.
"Rusija i Kina, poštujući civilizacijsku raznolikost i kulturnu samobitnost kao jedan od temelja multipolarnog sveta, pažljivo čuvaju svoje istorijsko nasleđe i međusobno pomažu u njegovoj zaštiti. Kao primer navodi se učešće kineskih stručnjaka u obnovi Kineske sale Katarininog dvorca u Carskom Selu, čiji su enterijeri bili uništeni tokom Velikog otadžbinskog rata", podsetio je ruski ministar spoljnih poslova.
Zapaženi rezultati ostvareni su i u oblasti zajedničke filmske produkcije, razvija se i saradnja u sportu, broj turističkih putovanja između dve zemlje raste dvocifrenim stopama, čemu značajno doprinosi i bezvizni režim za međusobna putovanja.
ŠOS, BRIKS, ASEAN
Tokom proteklih 25 godina značajno je unapređena i spoljnopolitička koordinacija Rusije i Kine na međunarodnoj sceni, što predstavlja jedan od ključnih stubova njihovog strateškog partnerstva.
"Ta saradnja zasniva se na sličnim stavovima o savremenoj geopolitičkoj situaciji i njenom daljem razvoju. Pristupi dve države u većini globalnih i regionalnih pitanja veoma su bliski, a često i potpuno usaglašeni. To se odnosi na pitanja očuvanja globalne strateške stabilnosti, kontrole naoružanja, borbe protiv terorizma i drugih savremenih bezbednosnih izazova", kaže Lavrov.
Zajedničku spoljnopolitičku filozofiju potvrđuju i zajedničke deklaracije koje se usvajaju nakon rusko-kineskih samita.
Među najnovijim primerima izdvaja se Zajednička deklaracija o izgradnji multipolarnog sveta i novog tipa međunarodnih odnosa, koju su lideri dve zemlje usvojili tokom zvanične posete predsednika RF Kini u maju ove godine. U njoj su, podseća Lavrov, utvrđeni osnovni principi pravednijeg multipolarnog svetskog poretka: suverena ravnopravnost država, jednaka i nedeljiva bezbednost, inkluzivna i obostrano korisna saradnja, kao i poštovanje međunarodnog prava i principa Povelje Ujedinjenih nacija u njihovoj punoj celini i međusobnoj povezanosti.
"Sa kineskim prijateljima zalažemo se za političko i diplomatsko rešavanje sukoba kroz otklanjanje njihovih uzroka. Ne prihvatamo politiku 'smene režima', dvostrukih standarda i jednostranih sankcija. To je posebno važno danas, kada pojedine zapadne države, delujući u duhu neokolonijalizma i nastojeći da očuvaju sopstvenu dominaciju, pokušavaju da naruše međunarodnopravni poredak zasnovan na centralnoj ulozi Ujedinjenih nacija", ističe Lavrov.
Podseća i da Moskva i Peking tesno sarađuju na svim najvažnijim multilateralnim forumima, pre svega u UN, gde po većini pitanja nastupaju jedinstveno u Generalnoj skupštini i Savetu bezbednosti. Kao primer navodi se koordinacija stavova dve zemlje u vezi sa rešavanjem krize u regionu Persijskog zaliva.
Lavrov podseća i da ove godine Šangajska organizacija za saradnju (ŠOS) obeležava 25 godina postojanja, a da su Rusija i Kina bile među njenim osnivačima i, zajedno sa drugim partnerima, doprinele da postane jedna od najuticajnijih regionalnih organizacija.
"Danas su dve zemlje lokomotive jačanja ove organizacije, njenog pozicioniranja kao jednog od stubova bezbednosne arhitekture Evroazije i multipolarnog svetskog poretka koji se formira", dodaje.
Lavrov podseća i da je jednako uspešna i saradnja u okviru BRIKS-a, koji je primer savremene multilateralne diplomatije velikih sila u multipolarnom svetu.
"Rusija, Kina i druge partnerske zemlje zajednički promovišu svoje prioritete i u okviru Grupe dvadeset (G20). Moskva i Peking, takođe, dosledno podržavaju očuvanje bezbednosne arhitekture u azijsko-pacifičkom regionu zasnovane na centralnoj ulozi ASEAN-a. Ne prihvatamo konfrontacioni indopacifički projekat koji nameće Zapad, a koji podriva centralnu ulogu ASEAN-a u obezbeđivanju regionalne bezbednosti i usmeren je na obuzdavanje Kine i izolaciju Rusije. Logično je da su Rusija i Kina istomišljenici i u okviru APEK-a. Delimo prioritete koje je postavilo kinesko predsedavanje, uključujući i u kontekstu samita APEK-a koji će u novembru biti održan u Šenženu, sa naglaskom na otvorenost, inovacije i povezanost", piše Lavrov.
Kina podržava političko rešenje za Ukrajinu
Ministar spoljnih poslova RF kaže i da Rusija visoko ceni konstruktivan i uravnotežen stav Narodne Republike Kine o situaciji oko Ukrajine. Lavrov taj stav opisuje kao zasnovan na dubokom razumevanju uzroka krize i načina njenog političkog rešavanja kroz otklanjanje osnovnih uzroka sukoba, što važi za sve sukobe, u skladu sa Inicijativom predsednika Kine Si Đinpinga o globalnoj bezbednosti.
"Posebno želim da istaknem da se vizija predsednika Kine, izložena u pomenutoj inicijativi, skladno nadovezuje na predlog predsednika Rusije Vladimira Putina o stvaranju arhitekture jednake i nedeljive bezbednosti u Evroaziji, koja predviđa uslove za miran i stabilan razvoj svih država evroazijskog kontinenta, bez pretnje destruktivnog spoljnog mešanja", navodi Lavrov i ističe da je Moskva spremna da nastavi rad na povezivanju ove dve inicijative, kako kroz saradnju državnih institucija, tako i kroz dijalog stručne javnosti Rusije i Kine.
Na kraju teksta Lavrov zaključuje da se sa punim pravom može konstatovati da je rusko-kineski Ugovor o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji uspešno izdržao test vremena i da će se nastaviti rad na sprovođenju ciljeva i principa utvrđenih ovim temeljnim ugovorom.
Live
