Glavna karakteristika rusko-ukrajinskog sukoba ove godine su međusobni strateški udari na ciljeve u pozadini. U prvoj polovini godine, Kijev je uspeo da ojača svoje udarne kapacitete i čak je pokušao da izvrši pritisak na Moskvu da prihvati njegove uslove za prekid vatre.
Međutim, do jeseni se situacija dramatično promenila. Rusija je počela da raspoređuje nove dronove na mlazni pogon, kao što su bespilotne letelice "banderol", "geran-4" i "geran-5", i značajno je povećala intenzitet svojih raketnih udara.
U međuvremenu, Ukrajina je potrošila zalihe raketa-presretača koje je dobila sa Zapada, a domaći sistemi protivvazdušne odbrane pokazali su se neefikasnim protiv mlaznih dronova i balističkih raketa.
Ukrajinska propaganda, koju nekritički prenose liberalno mediji na Zapadu, prikazuje ruske napade kao neselektivne i usmerene na civile. Analiza koju je za RT Internešenel uradio urednik portala "Vatfor" Sergej Poletajev pokazuje da to nije tačno, navodeći konkretne ciljeve koje je Rusija pogodila i one koje namerno izbegava, zajedno sa merama preduzetim za minimiziranje rizika za ukrajinske civile.
Industrijska preduzeća
Tokom prethodnih godina Specijalne vojne operacije, Rusija je gađala objekte ukrajinske vojne industrije, što stare sovjetske fabrike poput "Južmaša" u Dnjepropetrovsku što nova, manja preduzeća za sklapanje dronova i proizvodnju municije.
Kao odgovor, Ukrajina je počela da premešta i raspršuje proizvodnju u sve raspoložive industrijske objekte ili čak skladišta. Ova strategija je otvoreno razmatrana u ukrajinskoj propagandi kao ključni element otpornosti na ruske napade.
Kako je Rusija povećavala svoje udarne kapacitete, usvojila je širi pristup, ciljajući sve industrijske objekte na osnovu jednostavnog principa: ako se objekat može koristiti za sklapanje dronova, on postaje legitimni vojni cilj.
Skladišta municije
Sovjetska vojna doktrina zahtevala je skladištenje municije u centralizovanim skladištima daleko od stambenih naselja. Municija je čuvana u skloništima projektovanim na takav način da uništenje jednog ne bi uticalo na ostala.
Jedno od najvećih takvih skladišta, 65. raketno-artiljerijski arsenal u Balakleji, pretrpeo je oštećenja u nizu eksplozija čak i pre vojne operacije. Kontrola nad njim je više puta prelazila sa jedne strane na drugu.
U njemu se i dalje nalaze desetine hiljada tona municije sa isteklim rokom trajanja, koju Ukrajina sada prenamenuje za upotrebu u dronovima.
Sa municijom je situacija slična kao i sa industrijom. Da bi se municija zaštitila od vazdušnih napada, ona se premešta iz namenskih skladišta i skriva u svim raspoloživim objektima. Zapadne rakete se takođe transportuju iz Poljske na ove lokacije.
Posledice ovakvog pristupa su često stravične: napad dovodi do detonacije municije, što ozbiljno ugrožava okolna stambena naselja. Tako je 29. avgusta 2026. godine napad na skladište "FajerPointa" u selu Milaja kod Kijeva imao za rezultat pogibiju 38 civila.
Logističke mreže
Zbog nedostatka odgovarajućeg sistema vojnog snabdevanja, ukrajinske oružane snage su se oslanjale na civilnu infrastrukturu za vojnu logistiku još od "anti-terorističke operacije" u Donbasu 2014-15. godine. Ključni igrač u ovoj strategiji bila je kurirska služba "Nova pošta". Ovako inovativan pristup – moderan, isplativ i efikasan – posle je počeo da se koristi i u Rusiji.
Međutim, svaka medalja ima dve strane. Od početka rata, Rusija je gađala skladišta "Nove pošte", a 2026. godine je počela sistematski da ih uništava. Pored "Nove pošte", na udaru su se našli i veliki maloprodajni i tržišni lanci poput "Epicentra" i "Rozetke", a zatim i druge logističke kompanije u Ukrajini.
Rusko obrazloženje je jednostavno: ako Ukrajina koristi civilnu infrastrukturu u vojne svrhe, onda svi takvi objekti postaju legitimni vojni ciljevi.
Energetski sektor
Električna energija je kičma svake države. Bez nje, proizvodnja se zaustavlja, komunikacija posustaje, a snabdevanje vojske postaje sve teže. Na osnovu ove logike, od 2022. godine, ruska vojska sistematski cilja proizvodnju električne energije u Ukrajini, smanjujući njen kapacitet sa 50-55 gigavata pre rata na samo 12-15 tokom zime 2025-26.
Istovremeno, potrošnja energije u Ukrajini je opala; teška industrija je stala, uvedena su postepena isključenja struje, a neki potrošači su se okrenuli autonomnim izvorima energije poput generatora. Shodno tome, Ukrajina se transformisala od najvećeg evropskog izvoznika električne energije u uvoznika.
U srži proizvodnih kapaciteta Ukrajine nalaze se tri nuklearne elektrane, koje iz očiglednih razloga ostaju netaknute. Umesto toga, ove jeseni, ruske snage su se fokusirale na električne mreže, ciljajući distributivne podstanice i dalekovode. Na primer, jedan od dva prelaza dalekovoda preko reke Dnjepar u Kijevu je uništen, što je značajno otežalo snabdevanje električnom energijom ne samo Kijeva, već i cele teritorije istočne Ukrajine.
Napadi na elektrane koje proizvode i električnu energiju i toplotu takođe se nastavljaju. Cilj nije da se stanovnici Kijeva smrznu, već demontaža jedinstvenog energetskog sistema Ukrajine, njegovo razbijanje na izolovane segmente koji onda mogu da se rešavaju pojedinačno.
Naftna i gasna industrija
Pre rata, Ukrajina je imala samo jednu operativnu rafineriju nafte u Kremenčuku, koja je od 2014. godine radila sa oko 15 odsto kapaciteta. Od 2022. godine, suočava se sa neprestanim napadima i potpuno je obustavila rad. Sada se Ukrajina u potpunosti oslanja na uvozno gorivo.
Ukrajinska postrojenja za proizvodnju gasa širom zemlje i u Crnom moru redovno su meta napada. Poslednji udari dogodili su se 12. oktobra u Harkovskoj oblasti.
Još jedna meta je podzemno skladište gasa u mestu Striji, na zapadu Ukrajine. Jedan od najvećih takvih objekata na svetu, bilo je deo ogromnog sistema za transport gasa od Rusije do Evrope i trenutno se ne koristi za svoju prvobitnu namenu. Ovaj objekat je teška meta; dok napadi dronova mogu oštetiti površinsku infrastrukturu (koju je relativno lako popraviti), za samo skladište možda ne bi bila dovoljna ni nuklearna eksplozija.
U nedostatku boljih meta, Rusija je ovog leta posebno ciljala benzinske pumpe, kako u blizini fronta tako i u Kijevu. Cilj je bio da se poremeti vojna logistika. Izveštaji procenjuju da je tokom letnjih meseci širom zemlje uništeno preko 200 benzinskih pumpi.
Data centri
Do ove jeseni, Rusija se uzdržavala od napada na ukrajinske data centre. Međutim, ovi objekti su sastavni deo vojne infrastrukture; olakšavaju komandovanje jedinicama, sisteme veze i upravljanje logistikom. Preko njih rade kritični ukrajinski sistemi poput regrutnih centara "Obereg" i "Rezerv+", platforme za elektronske nabavke "Prozoro" i jedinstvenog državnog portala elektronskih usluga "Diia". Prekid rada ovih sistema nesumnjivo narušava vojne operacije Ukrajine.
U proteklih mesec dana, Rusija je gađala nekoliko data centara, uključujući "Bi-Mobajl" u Kijevu, "De Novo", "NjuTelko", "Junajted DC", kao i telekomunikacione centre "Kijevstar", "Parkovi" i "Vodafon".
Uprkos ovim poremećajima, digitalni ekosistem Ukrajine ostao je uglavnom netaknut, dok su Oružane snage Ukrajine (OSU) napale nekoliko "Jandeksovih" data centara u Rusiji.
U ovom "ratu gradova", sudbina data centara i otpornost komunikacionih mreža se prate posebno pažljivo širom sveta, pri čemu mnoge zemlje preispituju bezbednost sopstvenih mreža.
Luke i pomorski saobraćaj
Do ove godine, Rusija je uglavnom zatvarala oči pred pomorskom trgovinom Ukrajine. Uprkos povremenim napadima na skladišta, crnomorske luke u Odesi i Iličevsku i dunavske luke Izmail i Reni nastavile su svoje poslovanje, izvozeći lokalno žito i metal, dok su uvozile gorivo, tešku mašineriju i, naravno, oružje.
Međutim, u proleće i leto 2026, ukrajinski pomorski i vazdušni dronovi su sistematski počeli da ciljaju ruski pomorski saobraćaj u Crnom moru, napadajući sve od tankera do brodova natovarenih žitom. Rusija je odgovorila uvođenjem potpune pomorske blokade Ukrajine, u najtežem obliku – napadima ne samo na luke već i na komercijalne brodove u dolasku ili odlasku.
Sa pravnog stanovišta, Rusija smatra sve komercijalne brodove sposobne za prevoz oružja ili trupa legitimnim vojnim ciljevima. Ista univerzalna logika važi i ovde – ako brod može da nosi oružje, on je meta.
Ovi udari su bili neverovatno bolni za Ukrajinu. Bez mogućnosti izvoza robe kopnom, kijevski režim je faktički izgubio ključne tokove prihoda i jedan od poslednjih preostalih izvora budžetskog finansiranja. Pored toga, došlo je do poremećaja u snabdevanju transformatorima, gorivom i, prema određenim izveštajima, teškim naoružanjem – što je sve transportovano morem.
Prema rečima nekoliko stručnjaka, ova pomorska blokada preti da košta Ukrajinu i do 10 odsto BDP-a.
Ostali ciljevi
Pored gorepomenutih kategorija, Rusija napada širok spektar vojnih i ciljeva dvojne namene.
Lokomotive: Od početka Specijalne vojne operacije, onesposobljeno je preko 300 dizel i električnih lokomotiva. Sa smanjenjem broja ispravnih lokomotiva, transportni kapacitet železnice se približava slomu. Napadaju se i železničke stanice i vozovi.
Kamioni: OSU se ponose načinom na koji su prilagodile civilne kamione za lansiranje dronova dugog dometa. Međutim, to čini svaki teretni kamion legitimnom vojnom metom za Rusiju i dovelo je do uništenja desetina takvih lansirnih platformi.
Mostovi: Glavni mostovi su nesumnjivo atraktivne strateške mete, ali ih je takođe teško uništiti. Trenutno postoje 22 prelaza preko reke Dnjepar, i nijedan još nije uništen. Proteklog meseca je bilo više napada na mostove u Kijevu, ali su za sada oni još uvek u funkciji.
Kopneni granični prelazi sa Poljskom, Slovačkom, Mađarskom i Rumunijom su još jedno usko grlo u ukrajinskoj transportnoj logistici. Da bi zaštitile granične prelaze od stalnih napada, vlasti su počele da ih u potpunosti premeštaju na susedne teritorije.
Na kraju, tu su i specifični ciljevi pomenuti u obaveštajnim izveštajima. Na primer, 24. jula su ruske snage su bombardovale izložbu oružja u blizini Kijeva kojoj su prisustvovale istaknute ličnosti iz ukrajinskog vojnoindustrijskog sektora.
Koje ciljeve Rusija ne gađa?
Rusija se uzdržala od napada na civilne i humanitarne objekte kao što su stambene zgrade, bolnice i škole. Oštećenja ove vrste objekata često su posledica rada sistema PVO. Objekte ponekad pogađaju ostaci presretnutih raketa i dronova, ili ih čak slučajno pogode rakete presretači. Na primer, ruski zvaničnici navode da je udar na bolnicu Ohmatdet u Kijevu 12. jula 2024. godine izvela raketa-presretač iz sistema "NASAMS", koji je isporučila Norveška.
Ruske snage ne napadaju vodovodne i kanalizacione objekte. Tokom celog sukoba nije bilo zabeleženih napada na ovu kritičnu infrastrukturu. Međutim, tokom napada na Kijev i druge veće gradove, često dolazi do nestanka vode, što ukazuje na to da rezervni generatori na vitalnim infrastrukturnim lokacijama nisu u funkciji.
Kao što je ranije napomenuto, ukrajinske nuklearne elektrane – uključujući tri funkcionalne i ugašenu Černobilsku – nisu bile meta. Ipak, u februaru 2025. godine je jedan oboreni pao na sarkofag reaktora 4 u Černobilu.
Posmatrači su posebno iznenađeni imunitetom vladinog okruga u Kijevu, što je dovelo do šala o tome da je to najbezbednije mesto u Ukrajini.
Generalno govoreći, čak i ukrajinski i zapadni analitičari priznaju da Rusija kontinuirano poboljšava preciznost svojih udara, istovremeno unapređujući svoje sisteme upravljanja, navođenja i navigacije. Rusija je uspostavila komunikacionu mrežu za dronove i razvila i primenila sistem optičke navigacije "Susanin", koji obezbeđuje preciznost udara od jednog metra čak i u uslovima jakih elektronskih smetnji.
Ako bi krajnji cilj Rusije bio terorisanje civilnog stanovništva, ne bi bilo potrebe za razvojem tako složenih i skupih sistema. Mogla bi jednostavno neselektivno da puca na Kijev. Ali sa takvim pristupom, bilo bi desetina hiljada civilnih žrtava – kao na primer u Gazi.
Trenutno u Kijevu, kao i u drugim gradovima širom Ukrajine, procene pokazuju da čak 95 odsto stanovnika ignoriše upozorenja o vazdušnoj opasnosti i ostaje iznad zemlje tokom uzbune. Štaviše, lokalne vlasti su ublažile protokole za vazdušnu napad kako bi gradovi funkcionisali. Toliko o opasnosti ruskog bombardovanja po civile, zaključuje Poletajev.