RT analiza: Koji su glavni aduti ruske PVO/PRO u Specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini?

Značajnu podršku ruskoj grupaciji snaga koje učestvuju u Specijalnoj vojnoj operaciji predstavljaju jedinice za borbu protiv svih vrsta ciljeva u vazdušnom prostoru. Ove snage su opremljene najsavremenijim PVO sistemima kratkog, srednjeg i velikog dometa, radarsko-osmatračkim sistemima i sredstvima za protivelektronsku borbu.

Sva ova sredstva su međusobno uvezana i funkcionišu u jedinstvenom sistemu gde se obrazuje struktura višeslojne frontovske odbrane, koja je ešalonirano postavljena. Izdvojićemo najznačajnije elemente ruske protivvazduhoplovne (PVO) i protivraketne odbrane (PRO) koja pokriva najopasnije vazdušne koridore, koji ulaze u vazdušni prostor Ruske Federacije.

Radarsko-osmatrački kapaciteti PVO/PRO

Oni se sastoje od različitih radarsko-osmatračkih stanica koje su samostalne ili se nalaze u sklopu raketnih PVO sistema (baterija/diviziona) srednjeg i velikog dometa. Ove stanice imaju zadatak da otkriju širok spektar vazdušnih ciljeva na različitim daljinama i visinama. Mogu da rade samostalno, ali su obično uparene tako da pokrivaju kompletan vazdušni prostor. Direktno su povezane sa komandnim mestima na raketnim PVO sistemima srednjeg/velikog dometa, čime se obezbeđuje pravovremena razmena informacija u realnom vremenu. 

Višenamenski leteći radar A-50U je modernizovana verzija sovjetskih aviona za radarsko osmatranje, javljanje i navođenje A-50. Najvažniji element modernizacije je integracija nove radarske stanice sa boljim tehničkim performansama. Konkretno, nova radarska stanica obezbeđuje brže otkrivanje niskoletećih ciljeva sa smanjenom radarskom refleksijom, kao što su „nevidljivi“ borbeni avioni, krstareće rakete i helikopteri, u uslovima intenzivnog elektronskog ometanja.

Procene su da modernizovana verzija letećeg radara A-50U može da detektuje ciljeve na daljini i do 800km (nosač aviona) a letelicu veličine strateškog bombardera na daljini do 650km. Kako se smanjuje reflektivna površina vazdušnog objekta tako se umanjuje i njegov efektivni domet gde se npr. lovački avion četvrte generacije može otkriti na daljinama do 300km, krstareća raketa na daljinama 150-200km, avioni pete generacije na manje od150km. Letelica je u stanju da jednovremeno prati do 300 različitih vazdušnih objekata.

Radarsko-osmatračka stanica 55Ž6M „Nebo-M“ je namenjena osmatranju vazušnog prostora na srednjim i velikim visinama. Prema svojim tehničko-taktičkim parametrima, spada u najbolje sisteme takvog tipa u svetu. Sistem se odlikuje visokim stepenom otpornosti na svaki oblik protivelektronskog dejstva neprijatelja, kao i maksimalnom automatizacijom svih procesa. Radarske antene koje se nalaze u sklopu sistema mogu da registruju gotovo 200 aerodinamičkih i do 20 balističkih objekata, koji lete brzinama i do 18.000 km/č. Efektivna zona pokrivanja vazdušnog prostora, po daljini i visini je oko 600km.

Radarska-osmatračka stanica 48JA6-K1 „Padljot-K1“  je specijalizovana za detekciju niskoletećih vazdušnih ciljeva. Radar funkcioniše u S-talasnom opsegu (2-4 GHz). „Padljot-K1“ može da skenira četiri zone koje se razlikuju po visini i uglu osmatranja. Efetkivni domet otkrivanja niskoletećih ciljeva je na daljinama do 200km,  dok kada pretražuje ciljeve na velikim visinama domet ide i do 300km.

Ovaj radar se kombinuje sa PVO baterijama kratkog/srednjeg dometa ali i sistemima velikog dometa, gde može da radi u integrisanom režimu detekcije i zahvata vazdušnih ciljeva, čime se značajno povećava efikasnost sistema PVO da se bori protiv objekata koji se kreću u „prikrivenim“ zonama leta. Veoma je otporan na sve vrste aktivnih, pasivnih i kombinovanih vidova elektronskog ometanja.

Sredstva za PVO/PRO velikog dometa

Sredstva za PVO/PRO velikog dometa predstavljaju jezgro u organizaciji PVO/PRO sistema ruske armije. Uglavnom se nalaze u operativnoj i strateškoj dubini fronta gde, zahvaljujući snažnim radarsko-osmatračkim sistemima koji se nalaze u sastavu raketnih diviziona i velikom dometu svojih raketa,  komanduju celim sektorima fronta. Po pravilu radi se o sistemima koji se mogu boriti protiv kompletne game savremenih i perspektivnih vazdušnih ciljeva na daljinama 200+ km. Savremena arhitektura ovih sistema omogućava uvezivanje sa ostalim segmentima VOJIN i sredstvima PVO na operativnom i taktičkom nivou.

S-300PM-2 je poslednja modifikacija serije "300". S-300 PM-2 se može upotrebiti ne samo protiv borbenih aviona 5 generacije ili balističkih raketa kratkog dometa, nego i protiv taktičkih balističkih raketa srednjeg dometa. Blokovi integrisane elektronike su znatno podigli tehničko-taktičke karakteristike ovog sistema.

Zahvaljujući modernizaciji, sistem sada može sa velikom verovatnoćom da presretne vazdušni cilj koji se nalazi na daljini i do 250km. Pored toga, ceo sistem se odlikuje povećanim stepenom otpornosti na elektronsko ometanje.Novi komandni punkt obezbeđuje punu integraciju S-300 PM-2 sa različitim segmentima u sklopu šireg sistema PVO.

Ruski protivvazduhoplovni sistem S-400 „Trijumf“ (S-300PM-3) namenjen za borbu protiv svih savremenih i perspektivnih sredstava vazdušno-kosmičkog oružja. Njegov maksimalni horizontalni domet je oko 400km (raketa 40N6E), dok po visini deluje i do 35km.

Formacijski, u okviru jednog diviziona se najčešće nalaze 2-3 baterije ovog sistema, sa ukupno 8-12 transportno-lansirnih jedinica. Dakle, jedan divizion u svom sastavu ima 48 raketa spremnih za dejstvo. Hipotetički, raketni puk opremljen ovim sredstvima može da napadne 96 vazdušnih ciljeva, u operativnom borbenom radijusu do 400km.

S-300V4 predstavlja duboku modernizaciju dalekometnih raketnih sistema S-300VM koji se nalaze u naoružanju Kopnene vojske ruske armije. Oni su pre svega namenjeni za presretanje operativno-taktičkih i balističkih raketa. Dakle, ovo je u osnovi protivraketni sistem. Bez obzroa na to S-300V4 se efikasno može upotrebiti i protiv ostalih vazdušnih ciljeva, kao što su avioni, helikopteri i slično.

Za razliku od prethodnih sistema, novi S-300V4 može da presreće projektile na daljinama i do 400km. Po svojim ukupnim tehničko-taktičkim karakteristikama, S-300V4 u određenim parametrima premašuje mogućnosti sistema S-400 „Trijumf“. Takođe, ceo kompleks sa radarsko-osmatračkim i nišanskim sistemima, kao i lansirnim i logističkim jedinicama je smešten na tenkovske šasije sa gusenicama.

Procene su da je zahvaljujući zaista obimnom paketu modernizacije koji je primenjen na verziji S-300V4 borbena efikasnost uvećana za čak 2-3 puta u odnosu na prethodnu verziju ovog sistema S-300V3. Ova verzija sistema trenutno predstavlja možda i najbolji raketni sistem PVO/PRO na svetu.

Sredstva PVO kratkog/srednjeg dometa

Ova sredstva pokrivaju operativnu i taktičku širini/dubinu fronta i omogućavaju efikasnu zaštitu objekata i trupa na zemlji u radijusu do 70km. Posebno su efikasna protiv krstarećih raketa, ubojnih sredstava klase vazduh-zemlja i zemlja-zemlja, gde su u stanju da obaraju artiljerijske rakete ili vazduhoplovne bombe (JDAM). Zahvaljujući otvorenoj arhitekturi/modularnosti u poslednje vreme su napravljene modifikacije za borbu protiv bespilotnih letelica različitog tipa i namene. Učestvuju u zatvaranju vazdušnih koridora ka objektima i sredstvima od strateškog značaja. Izuzetno su važan element u sistemu ešalonirane odbrane.

Osnovna namena sistema 9K317M Buk-M3 je presretanje i uništenje manevrišućih aerodinamičkih ciljeva u uslovima intenzivnog protivelektronskog dejstva neprijatelja. Predstavlja dalju evoluciju raketnih sistema srednjeg dometa porodice Buk. Povećan je broj raketa po jednoj lansirnoj jedinici, što značajno pojačava ukupnu vatrenu moć baterija i diviziona opremljenih ovim sistemima.

Divizion raketnog sistema 9K317M Buk-M3 ima sposobnost da jednovremeno napadne do 36 vazdušnih ciljeva u radijusu 70km po daljini, i do 35km po visini. Pri tome, verovatnoća uništenja cilja sa jednom raketom je gotovo 1/1 (cilj veličine lovačkog aviona), dok je kod krstarećih raketa taj odnos oko 1/0.8.

Buk-M3 koristi rakete klase zemlja-vazduh 9M317M koje presreću ciljeve koji lete brzinama i do 3000 m/sek. Ona je opremljena parčadno-razornom bojevom glavom. Na cilj se u prvom delu putanje navodi inercijalnim putem, a potom u završnom delu se aktivira aktivna radarska glava za samonavođenje koja je izuzetno otporna na elektronsko ometanje. Bojeva glava rakete 9M317M je šipkastog tipa, čiji fragmenti mogu da probiju materijale ekstremne čvrstine kao što je titanijum i kevlar.

96K6 „Pancir S1” je protivvazduhoplovni hibridni raketno-topovski sistem kratkog dometa. On je namenjen za zaštitu civilnih i vojnih objekata od napada svim savremenim i perspektivnim sredstvima vazdušnog napada. Efikasan je u svim meteo uslovima bez obzira na doba dana (dan/noć), pri masovnoj upotrebi protivničkih sistema za protivelektronsku borbu.

Raketama može da gađa ciljeve na daljini 20 km/ visini 15 km, dok topovima pokriva daljinu do 5.000 metara. Topovi dejstvuju brzinom od oko 4,800 granata u minuti. Zahvaljujući svojoj univerzalnosti sistem se može upotrebiti i protiv kopnenih i nadvodnih ciljeva.

Protivvazduhoplovni raketni kompleks 9K332 „Tor-M2“ je efikasan protiv aviona, helikoptera, bespilotnih letelica, i posebno, visokopreciznih navođenih bombi i raketa. Predstavlja kompleks kratkog dometa (po daljini 16km/po visini 10km), i idealan je za zaštitu oklopno-mehanizovanih kolona na maršu.

Za razliku od ranijih verzija ovog kompleksa, „Tor-M2“ u svom borbenom spremniku ima 16 raketa (ranije verzije su imale kapacitet od osam raketa). Odlikuje ga pokretljivost, kratko vreme reakcije po uočenom cilju, automatizacija procesa prilikom gađanja, izuzetna efikasnost u uništenju čitavog spektra vazdušnih ciljeva, kao i visok stepen otpornosti na sredstva PeB (sredstva za protivelektronsku borbu).

Prenosna sredstva PVO kratkog dometa

Predstavljaju nezamenljivi deo borbenog kompleta koga veoma često koriste jurišne grupe. Posebno su efikasne protiv niskoletećih aviona i helikoptera, kao i krstarećih raketa. Dobrim tačkastim rasporedom po dubini fronta dobijaju na značaju kada je u pitanju obrazovanje sistema ešalonirane odbrane.

Ruski konstruktori iz naučno-opitnog centra „KB mašinostroeniя“ uspeli su da razviju novi lako prenosivi sistem (lprs) koji je po svojim ukupnim karakteristikama predstavlja definitvno najbolji sistem takvog tipa na svetu. Radi se o lprs 9K333 „Verba“, koja je opremljena i novom raketom 9M336.

Osnovni zadatak „Verbe“ je borba protiv širokog spektra vazdušnih ciljeva, koji masovno primenjuju sredstva za izbegavanje raketa, koje se navode preko infracrvenog kanala (ic). Raketa 9M336 je opremljena savremenom multispektralnom samonovađenom bojevom glavom koja radi u tri režima, ultraljibičastom i dva infracrvena. Ovakav samonavođeni upravljački blok će vrlo efikasno raspoznavati lažne mamce i usmeriti raketu ka pravom cilju, i to u svim vremenskim uslovima bez obzira na prozračnost neba. Prilikom presretanja cilja razornu moć bojeve glave pojačava i aktivacija goriva koje se nalazi u rekati. Ovakvu eksploziju će teško moći da prežive i najžilaviji vazdušni ciljevi.

Sistemi za elektronsku borbu

Predstavljaju sve važniji segment u organizaciji sistema PVO/PRO. Osnovna namena ovih sistema je dezorganizacija i zbunjivanje neprijatelja koji je opremljen visokosofisticiranim sredstvima vazdušnog napada, kao i izviđačkim i komunikacijonim uređajima. U poslednje vreme, imperativ se stavlja na razvoj novih i modernizaciju postojećih sredstava,  u cilju elektronskog ometanja sve šire game borbeno-izviđačkih i kamikaza-dronova koje se pojavljuju na frontu.

Kompleks za protivelektronsku borbu „Palantin“ je automatizovani elektronski sklop, koji u sebi objedinjava više sredstava za protivelektronsku borbu, koja su u poslednje vreme ušla u naoružanje ruske armije. Njegove osnovne funkcije su vojna tajna, ali se pretpostavlja da ovaj sistem na taktičkom i operativnom nivou može ozbiljno da usložni rad neprijateljskih sredstava veze.

Osnovano se pretpostavlja da je sistem u stanju da skenira veliki prostor prilikom elektronskog izviđanja. Njegova specijalnost je opstrukcija postojećih i perspektivnih sistema veze koju koristi neprijatelj, „oslepljivanje“ ciljeva u kratkotalasnim i ultratratkotalasnim dijapazonima rada, i formiranje polja za ometanje njegove mobilne i radio-komunikacije.U slučaju potrebe sistem PeB „Palantin“ se može integrisati u jedinstvenu mrežu u kome se nalaze različiti tipovi sistema za protivelektronsku borbu i elektronsko izviđanje.

Kompleks protivelektronske borbe „Krasuha“ je u stanju da u zoni borbenih dejstava stvori „neprobojni mehur“ prečnika nekoliko stotina kilometara, koji blokira širok opseg elektromagnetnih talasa. „Krasuha“ može da „oslepi“ avione za radarsko osmatranje, javljanje i navođenje tipa „Avaks“, a takođe i kosmičke satelite koji navode rakete na cilj. Pri susretu „Avaksa“ sa poljem u kome su pristutne elektronske smetnje, on se suočava sa velikim poteškoćama oko otkrivanja i raspoznavanja ciljeva i njihove klasifikacije (svoj/tuđi), njihove lokacije, kao i sposobnosti za navođenje lovačko-bombarderske avijacije. Prema pojedinim podacima „Krasuha“ može da generiše usmeren snop koji fizički onesposobljava elektronske sisteme zahvaćenog aviona, krstareće rakete ili satelite koji kruže po niskoj zemljinoj orbiti. Istina, ovaj režim rada se upotrebljava u kritičnim situacijama, i nije uobičajen u standardnom modu.

Jedna od važnijih karakteristika ovog sistema je sposobnost da se neprijateljski radarski sistemi u potpunosti zbune, posebno kada je u pitanju identifikacija ciljeva. Naime, neprijateljski radari ne mogu da prepoznaju cilj (svoj/tuđi) što dovodi do odlaganja dejstva vođenim visokopreciznim naoružanjem, što u borbi u kojoj neretko odlučuju i sekunde, može biti od vitalne važnosti. U ovakvim uslovima, vrlo su mogući incidenti obaranja svojih aviona, usled potpune dezinformisanosti radara, što je „Krasuhi“ jedna od osnovnih specijalnosti.

Stanica za elektronsko ometanje R-330Ž „Žitelj“ može blokirati primopredaju podataka između bespilotne letelice i drugih elektronskih uređaja. Aparatura automatski pronalazi izvor signala, i u zavisnosti od njegove vrste bira optimalni način ometanja i blokira predaju podataka. Pod udarom ovih smetnji nisu samo kanali preko kojih se predaju informacije prikupaljene izviđačkim putem, nego i upravljački signali preko kojih se upravlja dronom, koji posle uspešne opstrukcije prekidaju svaki oblik veze sa operatorom i padaju na zemlju.

Kompleks je u stanju da jednovremeno emituje radioeletronske smetnje na 12 različitih kanala ma maksimalnim daljinama od 12-30km. Ovaj sistem je u stanju da generiše takvu „oluju“ smetnji usled koje dolazi do delimične ili potpune opstrukcije mrežnocentrične i satelitske veze. Pucaju navigacioni uređaji usled čega se letelice gube u vazdušnom prostoru i postaju totalno neupotrebljive. R-330Ž „Žitelj“ ima višenamensku ulogu gde pored klasičnog izvršavanja protivelektronskih zadataka, može da posluži i kao punkt za radiolektronsko izviđanje.