Nova dokumenta KGB: Hitler se plašio da će ga Rusi uhvatiti živog

"Poslednjih dana života Hitler se neprestano plašio da će ga Rusi uhvatiti živog. Njegovo psihičko stanje, sudeći po ponašanju i svedočenju očevidaca, bilo je kritično. Samoubistvo firera je bilo samo pitanje vremena", piše u otkrivenim dokumentima Federalne službe bezbednosti Ruske Federacije.

Adolf Hitler je sve do 1945. godine bio ubeđen da Nemačka ne može da izgubi rat, bez obzira na poraz kod Moskve, Kurska i Staljingrada, kontraofanzivu Sovjetskog Saveza i otvaranje Zapadnog fronta, vođa Trećeg rajha je bio siguran da Nemci mogu da pobede. Međutim, Hitlerova retorika poslednjih meseci pred kraj rata se naglo promenila, jer su saveznici svakim danom bili sve bliži Berlinu.

FSB je objavio nove arhivske dokumente o Hitlerovom samoubistvu koje se odigralo 30. aprila 1945.godine. Prema svedočenju Hitlerovog okruženja, na njegovo stanje uticali su neuspeh u probijanju obruča oko Berlina, Geringov telegram u kojem je sebe nazvao Hitlerovim naslednikom i vest o Himlerovim "neovlašćenim" pregovorima.

Vođa nacističke Nemačke osećao se napuštenim od strane stranke i saboraca.

Uoči bitke za Berlin, vojne kontraobaveštajne agencije SMERŠ-a imale su zadatak da pronađu i uhapse Hitlera i druge vođe nacističke Nemačke. Kao deo napredujućih jedinica Prvog beloruskog fronta, vojni kontraobaveštajci su upali u Rajhstag i Rajh kancelariju sa čuvenim firerovim bunkerom u dvorištu – dobro utvrđenom, betoniranom podzemnom građevinom u kojoj su se tokom poslednjih meseci rata skrivali Adolf Hitler i njegov ministar propagande Jozef Gebels.

Nakon zauzimanja firerovog bunkera 2. maja 1945. godine i hapšenja Hitlerovog okruženja od strane SMERŠ-a, počelo je prikupljanje podataka o mogućim mestima prebivališta vođa Trećeg rajha.

Među svedocima poslednjih firerovih dana bili su načelnik odbrane sektora "Citadela" (kancelarija Rajha i bunker) Vilhelm Monke, šef Hitlerove lične garde Hans Ratenhuber, sobar Hajnc Linge, ađutant Oto Gunše i lični pilot, komandant firerove eskadrile Hans Baur.

Njihova ispitivanja o okolnostima Hitlerove smrti sačuvana su u materijalima Centralnog arhiva FSB Rusije, Državnog arhiva Ruske Federacije, kao i u odvojenim istražnim predmetima u kojima se navode kao ratni zločinci.

Prema svedočenju general-potpukovnika Hansa Baura, Hitler i njegovo okruženje do samog kraja nisu verovali da mogu da izgube rat, dok je većina vojnih lica nižeg ranga sumnjala u pobedu i sve češće razmišljala o bekstvu u inostranstvo. 

"U Hitlerovom najužem okruženju postojalo je mišljenje, o čemu smo mi više puta raspravljali, da on još uvek ima mogućnost da uspešno privede rat kraju. Pretpostavljali smo da on ima neko novo tajno oružje, kao što je atomska bomba ili zraci smrti neviđene snage, koje bi trebalo da nam donesu pobedu...

Do dolaska Rusa na Odru i aktiviranja Zapadnog fronta, Vrhovni štab je počeo da sumnja u neophodnost daljeg prebivanja u Berlinu. Grad je počeo da se priprema za odbranu. Sredinom marta 1945, kako sam saznao, vojni ađutanti su se spremali da premeste štab na obali Baltičkog mora u oblast jugoistočno od grada Flenzburga", tvrdio je Baur na ispitivanju po završetku rata, 19–22. decembra 1945. godine, stoji u objavljenim dokumentima.

Za to vreme, kako se navodi, uprkos optimističkim govorima Hitlera, Gebelsa i drugih, razgovarali su o mogućnosti bekstva u inostranstvo.

Kako se rat odvijao, linija fronta se svakim danom približavala Nemačkoj. Nekoliko meseci pre kapitulacije Hitler i njegovo najbliže okruženje su se nalazili u Berlinu, a vođa Trećeg rajha se sve više distancirao od svih, shvatajući da Nemačka ne može pobediti.

"Hitler se sve više odvajao od nas, sve više se povlačio, držao se podalje od svih i sve vreme provodio u svom skrovištu. Preko dana je izlazio u baštu na pola sata da prošeta psa.  Ujutru u 9 sati su mu donosili novine i tada je počinjao radni dan. Rasprava o stanju na frontu se održavala popodne, u 16 časova, a zatim u jedan čas posle ponoći. Noću su pili čaj u tri sata, nakon čega je radio od četiri do šest ujutru, a zatim spavao do devet", naveo je Baur.

Iako su svi primetili da se firer loše oseća i razume da Berlin ne može da pobedi, kako je navedeno u dokumentima, on trudio se da bude pozitivan i zamišljao kako će posle rata izgledati najveći nemački gradovi.

"Tokom boravka u Berlinu, Hitler pokušavao da podržava optimizam i veru u pobedu Nemačke. Najviše je voleo kada su mu ministar Šper ili generalni arhitekta Gizeler pokazivali modele novih zgrada u Berlinu, Minhenu, Hamburgu", tvrdio je Baur na saslušanju.

Gebels, koji je bio zadužen za propagandu u Trećem rajhu, pokušavao je da primeni svoje metode i na Hitlera, tvrdeći da nikada niko neće pokoriti Berlin.

"Gebels se trudio da pozitivno utiče na Hitlera zato što mu je bilo očigledno, da on neće moći da pobegne iz Berlina. Čuo sam, kako mu je govorio:`Ako Rusima padne na pamet da napadnu Berlin, daćemo im takav otpor, pa će im biti jako vruće`. U aprilu 1945. Gebels je počeo svake nedelje da izveštava Hitlera o pripremama za odbranu Berlina. Prvih dana aprila Hitler je tokom razgovorima sa nama jasno stavio do znanja da ostaje u Berlinu da vodi odlučujuću bitku. To nam se nije dopalo. Hans Fegelejn mi je u vezi toga rekao: `Ovaj tvrdoglavi čovek (Hitler) ne može se ubediti. Sve je uzalud, sva ta ubeđivanja, muka mi je od takve tvrdoglavosti`", svedočio je Baur.

Iako je na početku Berlinske operacije Hitler još uvek verovao u pobedu, ili bolje reći nadao se činjenica je da se njegovo psihološko stanje pogoršavalo. Prema svedočenju bivšeg komandanta minobacačkog puka Artura Švarca, koji je bio u istoj ćeliji sa firerovim ađutantom Otom Gunšeom, koji je uhapšen u maju 1945. godine, "ponašanje Hitlera u poslednje vreme je izgledalo kao da mu je mentalna ravnoteža potpuno urušena".

"Hitler je izjavio da ni u kom slučaju ne želi da bude uhvaćen, ni živ ni mrtav, pa je zato nameravao da izvrši samoubistvo. Samo nekoliko ljudi oko njega je bilo upoznato sa ovim", govorio je Baur.

Prema svedočenju očevidaca, Adolf Hitler i Eva Braun, koja se udala za njega, izvršili su samoubistvo 30. aprila 1945. godine, a 1. maja su to učinili Jozef i Magda Gebels, koji su prethodno ubili šestoro njihove dece, čije su leševe sovjetski vojnici takođe pronašli u bunkeru.

"Hitler je izvršio samoubistvo 30. aprila. U poslednjem trenutku pred pogibiju, stalno je bio u strahu od mogućnosti da neočekivano padne u ruke Rusa. U noći između 28. i 29. aprila Hitler je oženio gospođicu staru oko 35 godina, koju je poznavao oko 15 godina i sa kojom se povremeno viđao u Berlinu ili Salcburgu. Samo 15 minuta pre smrti ta žena se oprostila od Ota Gunšea, a potom se i otrovala, dok se Hitler upucao. Leševi su iz skloništa kancelarije prebačeni u dvorište, poliveni benzinom i spaljeni", pisao je Švarc.

Sledećeg dana su se ubili Jozef i Magda Gebels, koji su prethodno ubili šestoro njihove dece, čije su leševe sovjetski vojnici pronašli u bunkeru.

Već 13. maja 1945. godine, službenici kontraobaveštajnog odeljenja 79. streljačkog korpusa SMERŠ-a našli su u bašti Rajh kancelarije ugljenisane leševe Adolfa Hitlera i Eve Braun, što su kasnije potvrdili brojni forenzičari.

Iako postoji mnogo verzija da je Hitler preživeo Drugi svetski rat, pobegao u Južnu Ameriku ili sarađivao sa SAD, FSB ovim dokazima stavlja tačku na biografiju vođe Trećeg rajha, koji očigledno nije imao hrabrosti da se lično suprotstavi Crvenoj Armiji niti da prihvati činjenicu da je nacistička Nemačka poražena.