Rusija
Četvrti trilateralni sastanak Putina, Alijeva i Pašinjana
Rusija će na sastanku u Sočiju posredovati između Azerbejdžana i Jermenije kako bi se postigao mir u Nagorno-Karabahu
Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev i jermenski premijer Nikol Pašinjan održaće trilateralni sastanak u Sočiju 31. oktobra, saopštila je pres služba Kremlja. Četvrti po redu sastanak ima za cilj regulisanje sukoba u Nagorno-Karabahu i jermensko-azerbejdžanske granice.
"Razmotriće se sprovođenje ranijih trilateralnih sporazuma koje su doneli lideri Rusije, Azerbejdžana i Jermenije - od 9. novembra 2020, 11. januara i 26. novembra 2021. godine - radi jačanja stabilnosti i bezbednosti u Zakavkazju", naveli su u Kremlju.
Tema sastanka biće i razvoj trgovinskih, ekonomskih i transportnih veza između tri države.
Usled eskalacije sukoba u septembru u Nagorno-Karbahu, vlasti Jermenije su se obratile za opomoć Organizaciji dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), čiji su član.
"Jermenija se obratila ODKB-u skladu sa članom 4. Između ostalog, Jermenija je zatražila vojnu pomoć za obnavljanje teritorijalnog integriteta zemlje", rekao je Pašinjan.
U petak je održana i vanredna sednica ODKB, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov naveo je da je sednica bila deo priprema za nastupajući sastanak.
Zakavkazje i trilateralni sporazumi
Lideri Rusije, Azerbejdžana i Jermenije potpisali su 9. novembra 2020. zajedničku izjavu o potpunom prekidu neprijateljstava u zoni sukoba oko Nagorno-Karabaha.
Drugi sastanak tri lidera usledio je u Moskvi 11. januara 2021. Na trilateralnom sastanku su predvideli deblokadu svih ekonomskih i transportnih komunikacija u zakavkaskom regionu. Postignut je i dogovor o formiranju tripartitne radne grupe na nivou potpredsednika za rešavanje sukoba.
Treći trilateralni sastanka je organizovan u Sočiju 26. novembra 2021. Putin, Alijev i Pašinjan su dogovorili dalje korake za povećanje nivoa stabilnosti i bezbednosti na azerbejdžansko-jermenskoj granici. Dogovoreno je i stvaranje bilateralne komisije za razgraničenje granice, kao i njenom kasnijim potpunom demarkacijom. Na zahtev obe strane, Ruska Federacija je izrazila spremnost da pruži savetodavnu pomoć.
Slučaj Nagorno-Karabah
Nagorno-Karabah je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana, ali ga kontrološu etnički Jermeni.
Posle raspada SSSR, region je glasao za pripajanje Jermeniji, što je dovelo do rata. Rat je obustavljen primirjem 1994. godine.
Sukob je esklirao 2020. godine i okončan je prekidom vatre uz posredovanje Ruske Federacije. Mirovne snage ODKB rasporedile su se u Nagorno-Karabahu.
U noći 12. septembra došlo je do novog zaoštravanja situacije na granici Jermenije i Azerbejdžana, kao i međusobnog optuživanja za ovaj sukob.
Jermenija se obratila za pomoć ODKB, koji je na vanrednom sastanku odlučio da se u Jermeniju pošalje misija na čelu sa generalnim sekretarom organizacije Stanislavom Zasem.
