Godišnjica Bitke kod Kurska: Spektakularna pobeda Crvene armije

Bitka kod Kurska predstavlja jednu od najvećih sovjetskih i savezničkih pobeda tokom Drugog svetskog rata. Smatra se za "najveću tenkovsku bitku u istoriji", koja je utrla put za "velike sovjetske ofanzive od 1944. do 1945. godine."

Bitka kod Kurska započela je nemačkom ofanzivom pod šifrovanim nazivom "Citadela", koja je označavala nacističku odsudnu odbranu "evropske tvrđave", ali je završena katastrofalnim nemačkim porazom.

Kao rezultat sovjetske kontraofanzive, prema planu "Kutuzov", takozvana orelska grupacija nemačkih trupa je poražena i likvidiran je orelski strateški mostobran. Bila je to ključna prekretnica Drugog svetskog rata, koja je započela još Staljingradskom bitkom, a završena je Bitkom na Dnjepru i operacijom "Bagration".

Posle završetka bitke, strateška inicijativa konačno je prešla na stranu Crvene armije, koja je nastavila da oslobađa zemlju od nacista i do kraja rata izvodila uglavnom ofanzivne operacije. Vermaht je, tokom povlačenja sa teritorije SSSR-a, sprovodio taktiku "spaljene zemlje."

U Bici kod Kurska je, sa obe strane, učestvovalo gotovo dva miliona ljudi, šest hiljada tenkova i četiri hiljade aviona. Crvena armije imala je određenu brojčanu prednost. Bitka je trajala tačno 50 dana: od 5. jula do 23. avgusta 1943.

Ključne promene u odnosima dve sile

Tokom 1943. godine, odvijale su se velike promene u odnosima zaraćenih strana, u kojima se uvode novi modeli tenkova i aviona.

Izgubljena je i prevlast u vazduhu, koju je nemačka Luftvafe imala tokom 1941. i 1942. godine. Sovjetska armija postepeno izbacuje zastarelo i ubacuje nove tipove naoružanja.

Kurskoj bici prethodila je jedna obaveštajna epizoda. Rukovodstvo Crvene armije bilo je tačno obavešteno o početku nemačke ofanzive. U gradu Rovnu, 31. maja 1943, desio se koban događaj za nemačku vojsku: sovjetski obaveštajac Nikolaj Kuznjecov, pod lažnim imenom natporučnik Paul Zibert, uspeo je da od nemačkog rajhskomesara Eriha Koha dozna tačno mesto i cilj buduće nemačke operacije, o čemu je istog dana obavestio sovjetsku komandu.

Saznavši da se komanda Vermahta priprema za snažnu ofanzivu, Staljin je sazvao sastanak komandanata frontova 2. juna 1943. godine, na kojem su razrađeni planovi za odbranu. Ka Kursku su u tajnosti krenule dugačke kompozicije sa naoružanjem, trupama i ratnom opremom.

Odlučni momenti bitke

Glavne vojne operacije za odbijanje nemačke letnje strateške ofanzive, ili operacije "Citadela", odvijale su se na severnom i južnom delu isturenog dela odbrane Kurska.

Pre početka kopnene operacije, 5. jula u šest časova ujutru po moskovskom vremenu, Nemci su počeli bombardovanje i artiljerijske udare po sovjetskim odbrambenim linijama. Jezgro nemačkih snaga činili su samohodni topovi "ferdinand" i tenkovi "panter".

Kako bi oslabila početni udar nemačkih trupa, sovjetska komanda je prethodno, prema ideji generala Rokosovskog, izvela artiljerijsku protivpripremu. Nanošenjem snažnog vatrenog udara na nemačke artiljerijske položaje značajno je oslabljena artiljerijska priprema Nemaca i obezbeđen je opstanak prvog ešalona armije, koji je uspešno odbio napad tenkova i pešadije.

Do večeri prvog dana bitke, 55 odsto nemačkih samohodnih topova bilo je uništeno. Tenkovi koji su krenuli u napad suočili su se sa čvrstim otporom tenkovskih formacija generala Rodina. Pošto na ovom pravcu nisu postigli uspeh, Nemci su 9. jula započeli napad na železničku stanicu Poniri, ali ni ovde nisu mogli da probiju rusku odbranu.

Tenkovi T-34 pružali su žestoki otpor nemačkim tenkovima, zašli duboko u pozadinu i uspeli da potisnu neprijatelja. Grupacija nemačkog generala Modela na severnom krilu uspela je da prodre u dubinu samo 10 do 12 kilometara, posle čega je, već 10. jula, izgubila dve trećine tenkova i prešla u odbranu.

Na kraju, posle dve nedelje žestokih borbi, nemački general Raus je zaključio: "Grupa armija Jug više nije imala strateške rezerve. Inicijativa je sada pripadala Rusima. Napad na Kursk je otkazan..."

Na Berlin!

Tokom same bitke uništene su neke od najboljih nemačkih jedinica. Podaci o nemačkim i sovjetskim gubicima ostaju nejasni. Prema sovjetskim podacima, likvidirano je oko 420.000 nemačkih vojnika, prema istoričaru Rudigeru Overmansu, nacisti su izgubili tri puta manje, svega 130.000 vojnika.

Međutim, nemački general Hajnc Guderijan je kasnije priznao da je poraz kod Kurska bio "odlučujući":

"Oklopne snage, popunjene teškom mukom, bile su dugo van snage zbog velikih gubitaka u ljudstvu i tehnici. Dovedena je u pitanje spremnost za izvođenje odbrambenih operacija na Istočnom frontu i za organizovanje odbrane na zapadu. Nepotrebno je reći da su Rusi brzo iskoristili svoj uspeh. Više nije bilo tihih dana na Istočnom frontu. Inicijativa je u potpunosti prešla u u ruke neprijatelja."

Završetkom Kurske bitke okončana je i poslednja velika nemačka ofanziva na Istoku. Značaj ove bitke teško je preceniti. Posle Bitke kod Kurska, nemačka vojska se nalazi u konstantnom povlačenju. Sovjetska vojska od tada, manje-više stalno, napreduje ka zapadu, sve do pada Berlina.

Tokom Kurske bitke u Crvenu armiju uvedena su nova vozila i naoružanje, kao i taktika i strateške doktrine. Promenjeni su načini dejstva, brojnost,  opremljenost i formacije jedinica.

Značaj pobede kod Kurska

Pobeda kod Kurske izbočine i kasnije pokrenuta strateška ofanziva označili su završetak temeljne promene u toku Velikog otadžbinskog rata. Kurska bitka predstavlja prekretnicu Drugog svetskog rata, a njenim završetkom stvaraju se uslovi za oslobađanje cele Ukrajine.

Takođe, Bitka kod Kurska je ubrzala savezničke pripreme i otvaranje drugog fronta u Evropi.

Nakon završetka bitke, nemačka komanda je izgubila mogućnost da vodi strateške ofanzivne operacije. Lokalne inicijative, kao što su "Straža na Rajni" (1944) ili operacija "Balaton" (1945), bile su neuspešne.

Maršal Žukov je naknadno zabeležio: "Iznerviran neuspesima i izuzetno teškim gubicima, Hitler je, kao i uvek u takvim slučajevima, svu krivicu za neuspeh prebacio na svoje feldmaršale i generale. Uklonio ih je sa pozicija, zamenivši ih, po njegovom mišljenju, sposobnijim."

Feldmaršal Erih fon Manštajn, koji je razvio i izveo operaciju "Citadela", kasnije je zapisao: "Bio je to poslednji pokušaj da zadržimo inicijativu na Istoku. Operacija Citadela bila je odlučujuća prekretnica u ratu na Istočnom frontu."

Prema sažetom opažanju nemačkog ministra za naoružanje Alberta Špera: "Preterano samopouzdanje ponovo je izneverilo Hitlera. Posle dve nedelje žestokih borbi morao je da prizna uzaludnost svojih nada."