Rusija
Prilepin se obratio posle atentata: Sve što nas ne ubije, jača nas (VIDEO)
Hvala celoj otadžbini, što ne zaboravlja i što se moli, poručio je pisac
Ruski pisac Zahar Prilepin, povodom svog rođendana, u petak se preko Telegram kanala obratio javnosti, i tom prilikom je poručio da su ga poslednji događaji učinili jačim:
"Sve što nas ne ubije, čini nas jačim, mudrijim i pakosnijim", rekao je Prilepin u video obraćanju, a snimak je propraćen rečima zahvalnosti za to što ga otadžbina nije zaboravila i što se narod moli za njega:
"Hvala celoj otadžbini, hvala što ne zaboravlja i što se moli. Radimo, braćo i sestre. Želim snagu svima onima koji su na prvoj liniji fronta i veru onima koji ih čekaju".
Podsetimo, 6. maja Prilepinov automobil dignut je u vazduh u oblasti Nižnjeg Novgoroda. Pored Prilepina, u kolima je bio i Aleksandar Šubin, pripadnik bataljona "Oplot", koji je poginuo, dok je sam pisac teško povređen.
"Rusija će jednog dana neminovno pobediti. Umirete za tamnu stranu", poručio je ubrzo iz bolnice naručiocima ubistva.
Prilepin je još 2014. godine putovao u Donbas kao ratni izveštač. On je poznat po svojoj podršci narodnim milicijama u Donbasu. Između 2016. i 2018. bio je zamenik komandanta jedinice specijalnih snaga Donbasa i savetnik pokojnog predsednika Donjecke Narodne Republike Aleksandra Zaharčenka, koji je takođe ubijen u eksploziji bombe u Donjecku 2018.
Kako je započeo rat u Ukrajini
Ime Zahara Prilepina odlično je poznato u Rusiji. On je, pre svega, pisac, autor veoma čitanih romana i zbirki priča, kao što su "Osmica", "Sanjka", "Cipele pune vruće votke", "Greh", "Patologija", "Crni majmun", "Nije tuđi rat", "Sedam života", "Jesenjin", "Opolčenska romansa", "Neki neće dospeti u pakao", "Pisma iz Donbasa"…
U svojim knjigama posvećenim ratu u Ukrajini, Prilepin je zapisao da je "nezavisna Ukrajina" proizvod "pozne sovjetske birokratije Sovjetske Socijalističke Republike Ukrajine, kojoj je postalo unosno da se ne potčinjava opštem saveznom centru u uslovima započete podele narodne imovine."
Nacionalizam i takozvana ukrajinska "nacionalna duhovnost", kao i posebna, "ukrajinska istorija", bile su i ostale samo zgodan "paravan za pokrivanje najzamašnije preraspodele vlasništva". Antikomunizam je za čas ujedinio ukrajinske nacionaliste i liberale, u jedan i jedinstven front, u zajedničkom pokušaju da se odvoje od "mračne komunističke prošlosti" i "otputuju u Evropu" - što dalje od Rusije i od stvarne istorije Ukrajine.
Vera u Evropu u takvoj Ukrajini postala je neobjašnjiva, dirljiva i skoro "mistična", ironijom istorijske sudbine, upravo u trenutku kada je Evropa kročila na prag nove civilizacijske krize. Sve se to uopšte ne dotiče onih Ukrajinaca koji i danas, ne osvrćući se na činjenice i ne pitajući za cenu, "žele u Evropu".
Takva Ukrajina (kao i još neke bivše sovjetske republike), piše Prilepin, potražila je "sopstveni identitet u onim vremenima kada je nosila fašističku uniformu, lovila mesne Jevreje i slala ih kuda joj je bilo naređeno, a posle toga mahnito ratovala protiv `boljševičkih okupatora`."
Drugačije Ukrajina nije ni mogla; ona nije imala nikakvu, a pogotovu ne vekovima dugu istorijsku tradiciju na koju bi se mogla pozivati slaveći svoju državnost. Uzgred, ti "boljševički okupatori" bili su isti oni sovjetski vojnici koji su Ukrajinu oslobodili od pošasti fašizma.
Novi raspad i novo ujedinjenje
Upravo u takvoj, "nezavisnoj" republici Ukrajini, stvorena je klica, zloćudni zametak budućeg rata: požara u kojem će se uskoro raspasti i izgoreti čitava zemlja.
Rat u Ukrajini počeo je zastrašivanjem i smišljenim, sistematskim terorom nad neistomišljenicima i nad (pro)ruskim stanovništvom. Tako je došlo do jezivih ali pomno isplaniranih zločina, poput onog koji je 2. maja 2014. počinjen u Odesi.
Ukrajina mora biti oslobođena, zaključuje Prilepin, "ne samo radi živih. Ona mora biti oslobođena u slavu svih palih." Samo u novembru 1943. godine, prilikom oslobađanja Kijeva, poginulo je na stotine hiljada sovjetskih vojnika, podseća pisac.
Sada je nastupilo vreme "novog raspada." Zemlje koje su bile deo onoga što se juče zvalo Ukrajina će se odvojiti kako bi se osvrnule oko sebe, razmislile i shvatile: ko su, zašto su, gde su?"
Biće to ponovno ujedinjenje sa maticom Rusijom: "Ponovno ujedinjenje postojećeg u ime prošlosti i u slavu budućnosti."
