Beloruski "stršljen": Protivoklopni raketni sistem velike razorne moći

"Šeršenj" je višenamenski sistem za lansiranje protivoklopnih vođenih raketa, nastao zajedničkim radom Belorusije i Ukrajine 2010. godine, zbog čega ga mnogi označavaju kao belorusku verziju ukrajinskog kompleksa "skif", poznatog i kao "stugna-p".

Ipak zahvaljujući većem dometu i raznovrsnijim ciljevima po kojima može dejstvovati, "šeršenj" ("stršljen" u prevodu sa ruskog jezika) je prilagođen za obavljanje šireg spektra zadataka, što ga čini naprednijim sredstvom i skoro ekvivalentom ruskog sistema "kornet-m".

U operativnu upotrebu kopnenih snaga Belorusije uveden je 2012. godine, a pored vojske ove istočnoevropske države, koriste ga i oružane snage Turkmenistana i Nigerije.

Pored uništavanja i onesposobljavanja oklopnih vozila sa reaktivnim oklopom, za šta su ovakve platforme primarno dizajnirane, "šeršenj" je pokazao odlične rezultate i pri udarima na utvrđene objekte poput bunkera i manjih fortifikacija izrađenih od betona ili mešavine drveta i zemlje, na isturenim položajima, niskoletećih vazduhoplova pri malim brzinama, poput helikoptera i bespilotnih letelica, priobalnih i rečnih plovila poput desantnih čamaca i manjih patrolnih brodova.

Tehničko-taktičke karakteristike "šeršenja"

Protivoklopni kompleks "šeršenj" sastoji se od više komponenti: rasklopljivog stativa sa tri noge (tripod), prenosivog lansera, rakete u kalibru 130 ili 152 mm, jedinice za napajanje električnom energijom, optoelektronske sprave za osmatranje, odnosno navođenje i kontrolnog uređaja za daljinsko upravljanje raketom.

Sistem opslužuju dva čoveka, koji pre lansiranja moraju povezati navedene podsisteme i naoružati lanser, za šta je potrebno manje od dva minuta. Lansirna cev sa spravom za navođenje može se rotirati od -85 do +85 stepeni po azimuti i od -1,5 do +25 stepeni po elevaciji. Lansiranje rakete obavlja se ručno, a operater je navodi i kontroliše njeno kretanje ka cilju sa položaja odakle je ispaljena.

Zahvaljujući pomenutom uređaju za daljinsko upravljanje, smeštenom u specijalizovanom koferu, operater može projektil usmeravati i korigovati putem džojstika, iz zaklona udaljenog 100 m od lansirne jedinice ukoliko je uređaj povezan žičanim kablom, odnosno 300 m ako je povezan putem radio veze, čime se garantuje sigurnost članova posade.

Optoelektronski uređaj za osmatranje i navođenje sa laserskim daljinomerom PN-S, može se koristiti za izviđanje i otkrivanje ciljeva, te omogućava precizno merenje njihove udaljenosti na dometima do devet kilometara, dok odstupanje od cilja ne prelazi pet metara.

Ovaj sistem koristi dva kanala, televizijsku kameru i termovizijsku nišansku spravu, a maksimalni domet za otkrivanje i prepoznavanje ciljeva je 6,5 km u dnevnim i 4,5 km u noćnim uslovima. Zahvaljujući naprednoj termoviziji, rakete sistema „šeršenj“ mogu pogoditi i mete sa izrazito malim termalnim odrazom, poput fortifikacija i utvrđenih položaja. Dodatno, PN-S poseduje i specijalnu kameru namenjenu za praćenje ciljeva u nepovoljnim meteorološkim ulsovima, pa je čitav kompleks upotrebljiv u rasponu temperatura od -30 do +65 stepeni celzijusa i pri vlažnosti vazduha od čak 98 odsto.

Navođenje se vrši na dva načina: poluautomatski putem laserskog snopa otpornog na ometanje i vremenske nepogode, kojim operater obeležava željeni cilj sve do udara projektila, čime se osigurava precizan pogodak; i automatskim vođenjem, koje se praktikuje prilikom lansiranja uz pomoć uređaja za daljinsko upravljanje, a u tom slučaju operater odabere cilj, prati putanju rakete i vrši neophodne korekcije ukoliko za to postoji potreba.

Jedinica za napajanje električnom energijom funkcioniše u režimu uštede energije, čime je obezbeđen autonomni rad ove komponente u trajanju od pet sati. Veliki akcenat prilikom razvoja "šeršenja" stavljen je na smanjenje finansijskih troškova, zbog čega su održavanje i upotreba znatno jeftiniji nego što je to slučaj kod njegovih konkurenata. Dodatna prednost leži u jednostavnosti upotrebe i mogućnosti da se budući operateri ove protivoklopne platforme obučavaju na računarskim simulatorima.

Koje sve rakete "šeršenj" može koristiti?

Arsenal ovog sistema uključuje nekoliko raketa, u zavisnosti od toga o kojoj varijanti se radi, i to: RK-2S, RK-2OF, R-2V u kalibru 130 mm i B-2M u kalibru 152 mm. RK-2S je raketa sa tandem kumulativnom bojevom glavom, dometa pet km za stacionirane, odnosno 5,5 km za ciljeve u pokretu, sa probojnosšću od 800 mm za mete sa oklopom od valjanog homogenog čelika iza eksplozivno-reaktivnih ploča (dinamička zaštita) pri udaru pod uglom od 60 stepeni.

Ključnu prednost ove rakete predstavlja mogućnost elevacije u toku leta, tj. podizanje projektila 10 metara iznad laserskog snopa za navođenje, što je veoma koristno pri dejstvu po osnovnim borbenim tenkovima. Prilikom približavanja cilju, raketa se spušta i u poslednjem trenutku ulazi u vidokrug operatera, koji nastoji da pogodi slabu tačku između kupole i trupa tenka, time koristeći pun razorni potencijal. Takođe, na ovaj način se umanjuje verovatnoća eventualnog uočavanja i ometanja, izbegavaju prepreke poput niskog rastinja i povećava faktor iznenađenja neprijatelja.

Sa druge strane, RK-2OF nosi visoko-eksplozivnu fragmentirajuću bojevu glavu i prvenstveno je namenjena za uništavanje lakše oklopljenih vozila, poput transportera i borbenih vozila pešadije. Uz to, može se koristiti za neutralisanje žive sile neprijatelja smeštene u utvrđenim objektima.

R-2V je raketa sa povećanim dometom od 7,5 km, nosi tandem kumulativnu bojevu glavu i prema pojedinim izvorima poseduje veću probojnost nego RK-2S. Poslednja raketa, odnosno B-2M u kalibru 152 mm, takođe nosi tandem kumulativnu bojevu glavu i poseduje znatno veću probojnost od 1.100 mm za mete sa oklopom od valjanog homogenog čelika iza eksplozivno-reaktivnih ploča (dinamička zaštita) pri udaru pod uglom od 60 stepeni.

Mogućnost upotrebe projektila sa bojevim glavama različite vrste, čak i termobaričnim, bez potebe za modifikacijom sistema, čine "šeršenj" ne samo protivoklopnom, već i mobilnom platformom za pružanje vatrene podrške jedinicama pešadije.

Varijante "šeršenja"

Pored standardne verzije sistema, postoji još četiri posebne varijante i to: "šeršenj-d", "šeršenj-ku", "šeršenj-m" i "šeršenj-l". Uz navedeno, postoji opcija integrisanja ovog kompleksa sa različitim borbenim vozilima, čime se dodatno povećava mogućnost njegove upotrebe u najrazličitijim scenarijima.

"Šeršenj-d" je varijanta sa dva lansera naoružanih raketama u kalibru 130 mm, raspoređeni jedan pored drugog, na jednom kružnom postolju ugrađenom na krovu točkaša ili guseničara, pri čemu svaka raketa može biti zasebno navođena. Težina celokupnog sistema je 59 kg i primarno je namenjen za dejstvo po oklopnim transporterima, lakim oklopnim vozilima, priobalnim i rečnim plovilima. Glavna prednost su upravo veća mobilnost, kao rezultat montiranja kompleksa na borbeno vozilo i udvostručena vatrena moć.

"Šeršenj-ku" je verzija takođe namenjena za ugradnju na borbena vozila, ali poseduje čak četiri lansirne cevi. Ova varijanta koja po svom spoljašnjem izgledu podseća na sistem "kornet-d", pruža veću vatrenu moć i unapređuje sposobnosti u domenu protivoklopne borbe, vozila na kojima je montirana.

Kao i prethodne dve varijante, "šeršenj-m" je namenjen za dejstvo sa borbenih vozila i poseduje četiri lansirne cevi, a posebnu prednost predstavlja fleksibilnost po pitanju korišćene municije. Stoga je ova verzija osposobljena za upotrebu i raketa RK-2, odnosno R-2V u kalibru 130 mm, kao i B-2M u kalibru 152 mm, u zavisnosti od vrste cilja. Postoje i nepotvrđene informacije da "šeršenj-m" može lansirati i rakete RK-3 "korsar" u kalibru 107 mm.

Poslednja verzija sistema je "šeršenj-l", odosno lakša varijanta namenjena za borbene zadatke u kojima su brzina i pokretljivost prioritentne. Zbog smanjenja ukupne težine nastalih izmenom komponenti kompleksa, došlo je do redukcije borbenih sposobnosti pa tako maksimalni domet ove platforme je 2,5 kilometara.