Protojerej Andrej Skakalin: Rusija ratuje za istinu, Ukrajina za novac

Blizina fronta i činjenica da sa Luganskom narodnom republikom (LNR) deli granicu dužine oko 100 kilometara, učinila je da region Voronjež, smešten na jugu Rusije, bude svedok, učesnik i neodvojivi deo slike sukoba u Ukrajini.

Voronjež je u nekoliko navrata bio meta terorističkih akcija ukrajinskih diverzantskih grupa, grad koji se našao na putu nedavnog "Vagnerovog" pohoda na Moskvu, region koji je primio hiljade izbeglica i isto toliko svoje omladine poslao na prvu liniju fronta.

U svemu ovome važna uloga pripala je i Voronješkoj mitropoliji Ruske pravoslavne crkve koja je ostala verna istorijskoj misiji - da deli sudbinu svog naroda.

U razgovoru za "Novosti", protojerej Andrej Skakalin, sekretar mitropolije, kaže da je Ruska pravoslavna crkva uvek stajala uz svoj narod.

"Zaštita otadžbine oduvek je bila sveta dužnost svakog čoveka. Rusija nije započela rat. Ona ga završava", kaže protojerej Skakalin.

Kada je u pitanju humanitarni rad, u Voronješkoj oblasti danas postoji više od 90 centara privremenog boravka za ljude koji dolaze iz Donjecka, Luganska i sa drugih teritorija.

"Oni su smešteni u odmarališta, lečilišta... U svakom centru postoji sveštenik koji služi i pruža duhovnu podršku, pomaže kod izrade dokumenata i dobijanja materijalne pomoći. U hram Andreja Prvozvanog i Tihono-anufrijefsku porodicu svakodnevno sa područja celog regiona pristiže pomoć za izbeglice. Takođe, svaki hram u Voronješkoj oblasti sakuplja humanitarnu pomoć i doprema je u skladišta. Volonteri odlaze u Marijupolj ili tamo gde je to neophodno, posećuju vojne bolnice, brinu o ranjenicima, spremaju hranu", objašnjava Skakalin.

Navodi da je za pravoslavnu omladinu koja odlazi na front odgovoran otac Nikolaj Lešćenjuk, koji se i sam nedavno vratio iz Volnovahe.

"Naši sveštenici idu na teren, skupljaju neophodnu pomoć, voze je tamo, dele ljudima, i ponovo se vraćaju. Ima sveštenika koji su stalno na frontu i oni rade preko sinodalnog odeljenja. To je druga istorija", ističe protojerej i dodaje da je mitropolit stavropoljski na čelu sinodalnog odeljenja gde sveštenici služe na frontu.

Oni putuju i pastirski se staraju o ratnicima, ispovedaju, pričešćuju, prizivaju borce da ne gube ljudskost. Skakalin navodi da sveštenici idu svuda, ne samo u vojne jedinice. Pomoć je neophodna i mladićima koji se vraćaju sa fronta i njihovim porodicama.

"Ako se čovek suočava sa tim da dolazi poslednji dan, on počinje da razmišlja o smislu života, o tome šta se dešava. I zato su mnogi počeli da se obraćaju Bogu. Mi posećujemo vojnu bolnicu i tamo komuniciramo sa ranjenicima koji su se vratili sa ratišta. Oni svedoče o tome šta se tamo dešava. Oni obavljaju svoju vojnu obavezu. Oni vide smrt. Oni vide smrt prijatelja i sami se nalaze u bolnicama, jer su ranjeni. Poslednji put kad sam razgovarao sa momcima, rekli su mi da se sa druge strane sve manje čuje ukrajinska reč, veoma retko. Uglavnom su to najamnici iz 50 država koji ratuju za novac", kaže protojerej.

Na pitanje šta parohijanima kaže kada ga pitaju koji je smisao ovog sukoba kaže da ih "uputi da pogledaju kako se u Ukrajini proganja sveštenstvo, šta se dešava sa Kijevsko-pečerskom lavrom".

"Ako vidimo koje su to sile zla, onda je jasno da smo mi na strani pravde i da je Bog zaista sa nama. Pre nego što se pridruže vojsci na frontu, dobrovoljci iz Voronježa dolaze u hram da se ispovede i pričeste. U ratu nema nevernika", napominje Skakalin.

Nedavno se na vest da su uhapsili mitropolita Pavla UPC, jedan ukrajinski vojnik pred kamerama zapitao  "Zašto onda ja ratujem?", a protojerej kaže "daj Bože da mnogi od njih počnu da postavljaju sebi takva pitanja, sa kim i za čije interese ratuju".

"Pogledajte šta se tamo dešava. Starci i bake stoje i mole se u Lavri, a oko njih igraju neki nadasve neobični ljudi. Oni sebe ne smatraju pravoslavcima. Nedavno je prikazan intervju gde čovek govori da je protestant i da ga baš briga šta se tu dešava. To što se tamo dešava je bezbožništvo. Prvo su Lavru hteli da pretvore u muzej, a sada planiraju da je daju u nadležnost konstantinopoljskom patrijarhu. To je skrnavljenje. Jer Kijev je majka ruskih gradova. Lavra je prva porodica, manastir koji su osnovali naši ruski svetitelji. I podele na Ruse i Ukrajince nikad nije bilo. U našoj oblasti živi mnogo onih koji su se još za vreme SSSR deklarisali kao Ukrajinci, ali oni su isti kao i mi. Isti ruski ljudi", dodaje protojerej.

Navodi da ne postoji komunikacija sa arhijerejima UPC i monaštvom Kijevsko-pečerske lavre jer oni nisu učestvovali u radu Arhijerejskog sabora.

"Oni ne mogu da prate rad Sabora čak ni onlajn, kao što je to bilo u vreme kovida. Sve telefone im prisluškuju i mi ne možemo da ih zovemo. Ukrajinska pravoslavna crkva je deo pravoslavne crkve Moskovskog patrijarhata, njen neraskidiv deo iako uživa široku autonomiju. Mitropolit kijevski je stalni član Sinoda RPC."

Ističe da se "rat vodi na duhovnom polju" i pita se "za koje vrednosti oni tamo ratuju?".

"Za LGBT, za Parade ponosa? Kod nas u Rusiji, hvala bogu, sve to je zabranjeno. Prošle godine je naš predsednik potpisao izvanredan Ukaz o zaštiti duhovnih vrednosti. I uopšte u našem Ustavu sve piše. Brak između muškarca i žene. To su naše ljudske vrednosti. Mi znamo za koje vrednosti se borimo", jasan je Skakalin.

Ocenjuje da "nikada nije bilo lakih vremena, već da su za verujuće ljude uvek bila teška vremena".

"Hristos je govorio: 'Mene su proganjali i vas će proganjati, mene svet nije voleo i vas neće voleti', I danas svet je podeljen na dva duhovna pola, onaj koji čuva duhovne vrednosti, i onaj koji ih poništava. Uvek je bilo teško, a sada naročito", zaključuje protojerej Skakalin.