Rusija
Rusija: Afrički problemi - afričko rešenje, stranci da se ne upliću u situaciju u Nigeru
Rusija je još jednom prinuđena da ukaže Evropskoj uniji na potrebu da se pridržava principa nemešanja u unutrašnje stvari suverenih država, istakla je portparolka ruskog MSP
U traženju načina za rešavanje konflikta u Nigeru, Rusija polazi od principa "afrički problemi – afričko rešenje" i naglašava da pretnja upotrebom sile protiv suverene države neće pomoći u smirivanju tenzija i rešavanju situacije u zemlji, rekla je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Rusija očekuje da će preko Afričke unije i subregionalnih organizacija biti preduzeti energični posrednički napori kako bi se pomoglo nigerskom društvu da prevaziđe krizu, dodala je.
Moskva nastavlja da prati dešavanja u "prijateljskoj Republici Niger" gde je 26. jula grupa vojnika uklonila sa vlasti predsednika Mohameda Bazuma i deli zabrinutost koju su u vezi sa situacijom u Nigeru izrazili generalni sekretar UN, Afrička unija i Ekonomska zajednica zapadnoafričkih država (ECOVAS), istakla je Zaharova na brifingu za novinare.
"Smatramo da je izuzetno važno da se spreči dalja degradacija situacije u zemlji. Neophodno je da se organizuje nacionalni dijalog kako bi se obnovio građanski mir, obezbedio red i zakon. Pozitivno je što je za sada mirno i nema žrtava", ukazala je ruska zvaničnica.
Aktuelna kriza u Nigeru se odvija u jeku teške bezbednosne situacije i izuzetno teškog socio-ekonomskog položaja stanovništva ove države, dodala je.
"Nadamo se da će nigerijski narod, sa kojim imamo dugogodišnje odnose prijateljstva i saradnje, uspešno da prebrodi sadašnji težak period u svojoj istoriji. Usmereni smo na dalji razvoj čitavog niza obostrano korisnih rusko-nigerijskih veza", poručila je.
Samit Rusija-Afrika
U kontekstu doslednih napora na jačanju nacionalne i međunarodne informacione bezbednosti, nakon drugog samita Rusija-Afrika postavljena je čvrsta osnova za približavanje odnosa Rusije sa afričkim državama na suštinski novi nivo u duhu međusobnog poštovanja i u skladu sa ključnim principima Povelje UN, rekla je Zaharova.
Usvajanje završnih političkih i tematskih deklaracija svedoči o spremnosti Rusije i zemalja regiona da ojačaju politički i pragmatični dijalog u oblasti bezbednosti u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, ukazala je.
I pored neviđenog pritiska Zapada, samitu su prisustvovale zvanične delegacije iz 48 zemalja, 27 zemalja je bilo predstavljeno u prvom i drugom liku, i 5 najvećih integracionih udruženja kontinenta.
Samit se sastojao od dve plenarne sednice održane 28. jula 2023. Tokom diskusija, učesnici su se izjasnili o opredeljenju za zajedničku izgradnju nove, pravednije multipolarne arhitekture svetskog poretka zasnovanog na suverenoj ravnopravnosti država i uzajamno korisnoj saradnji. Na kraju samita je potpisano 5 ključnih dokumenata.
"Bahatost i bezobrazluk šefa britanske špijunske agencije"
Neprijateljska antiruska politika Londona je odavno očigledna, kazala je Zaharova i dodala da bahatost i bezobrazluk šefa britanske špijunske agencije prelaze sve zamislive granice.
Podsetila je na nedavni rusofobični govor (19. jula ove godine) šefa britanske spoljne obaveštajne službe MI6 Ričarda Mura u britanskoj ambasadi u Pragu.
Pokušavajući da analizira situaciju u Ukrajini, šef stranih "tajnih operacija" u Londonu je "ponovio otrcane i ustajale fraze o navodnoj ruskoj agresiji i potrebi da se nastavi pružanje pomoći ukrajinskoj vojsci", podsetila je.
Međutim, Mur tada nije negirao umešanost specijalnih službi svoje zemlje u terorističke napade počinjene protiv Rusije, posebno na Krimski most, još je istakao da Ukrajina ima pravo na samoodbranu, a Zapad je nameren da joj u tome pomogne, naglasila je.
Skrenula je pažnju i na izjave Ričarda Mura koje pokazuju nameru Londona da "zabije klin u odnose Rusije sa afričkim zemljama, sa Iranom i Kinom" i naglasila da ovakve provokacije neće rezultirati uspehom.
Ričard Mur je, "potpuno zaboravljajući elementarne pojmove časti i pristojnosti", pozvao građane Rusije da izdaju Otadžbinu – da sarađuju sa britanskim obaveštajcima, istakla je.
"Sve ovo veoma liči na metode Gebelsove propagande tokom Drugog svetskog rata, kada su nacisti ponudili građanima Sovjetskog Saveza i Velike Britanije za 'saradnju' trideset srebrnika u vidu 'lagodnog života u Trećem Rajhu'. Svi znaju kako su prošli kolaboracionisti, tj izdajnici", zaključila je Zaharova.
Ukrajinski zvaničnici pune džepove i dok ruše spomenik
U Kijevu planiraju da preimenuju spomenik "Majka Otadžbina" u "Majka Ukrajina" i već su počeli da skidaju grb Sovjetskog Saveza sa statue, podsetila je Zaharova. Međutim, ovaj najnoviji vandalski akt kijevskog režima pod izgovorom "dekomunizacije" pretvorio se u još jedan korupcionaški skandal, dodala je.
"Ispostavilo se da se odgovarajući visokokvalitetni čelik ne proizvodi u Ukrajini i da se materijali moraju kupovati u inostranstvu. Pod ovim izgovorom, cena celog projekta je preterano povećana, skoro tri puta", objasnila je.
Problem je u monstruoznim razmerama korupcije koja prožima sve sfere života u Ukrajini, ukazala je Zaharova.
"Svaki sličan projekat je izgovor za fašističke ukrajinske zvaničnike da napune svoje džepove. Pritom, sistem državne uprave koji se tamo razvio podstiče gotovo neskrivenu krađu", kazala je i dodala da diktatura kijevskog režima strogo kažnjava sve one koji se ne slažu sa njim.
Terorističke metode Kijeva
U poslednje vreme ukrajinske vlasti sve češće pribegavaju terorističkim metodama, kazala je portparolka ruskog MSP i objasnila da je to zbog očiglednog neuspešne kontraofanzive Oružanih snaga Ukrajine, koju velikodušno sponzorišu SAD i druge zemlje NATO-a.
Teror kojim se koristi kijevski režim dodatno pogoršava ukrajinsku krizu i odlaže izglede za njeno mirno rešavanje, istakla je.
Osim toga, oružje i oprema koju Ukrajini isporučuju njeni zapadni saveznici se često koristi za izvođenje terorističkih napada, što Zapad čini umešanim u sve ove zločine, naglasila je.
Ova i druge činjenice koje potvrđuju terorističku prirodu kijevskog režima još jednom dokazuju da su ciljevi i zadaci Specijalne vojne operacije opravdani i aktuelni, naglasila je.
"Borimo se za demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine koju je Zapad pretvorio u najozbiljniju pretnju bezbednosti Rusije i celog sveta. Ciljevi SVO će svakako biti ostvareni", proučila je.
Otopljenje odnosa Vašingtona i MKS
Vašington otvoreno pokazuje da međunarodne pravosudne strukture smatra instrumentima sopstvene politike, ukazala je Zaharova i podsetila na odluku američkog predsednika Džozefa Bajdena da sa Međunarodnim krivičnim sudom (MKS) podeli dokaze koji su dostupni Vašingtonu o navodnim zločinima ruske vojske u Ukrajini.
"Svedočimo radikalnoj promeni odnosa Amerikanaca prema haškim pravosudnim birokratama", primetila je.
SAD su dugo ignorisale MKS, ne samo da su odbile bilo kakvu interakciju sa ovom strukturom, već su i ometale njene istrage, pa čak i uvele lične sankcije protiv njenih tužilaca, podsetila je. Međutim, Vašingtonu je sada u interesu da sa istim tim sudom podeli navodne dokaze o ratnim zločinima u Ukrajini.
"Vašington se plašio da bi se istraga MKS-a otkrila činjenice koje ne odgovaraju SAD. A međunarodna zajednica bi mogla da otkrije stvarne zločine koje su počinile NATO trupe u Avganistanu, Iraku i drugim delovima sveta gde je Alijansa imala vojne intervencije", objasnila je.
Najinteresantnije od svega je što se "otopljenje" u odnosima između Vašingtona i MKS-a poklopilo sa početkom mandata novog glavnog tužioca suda, britanskog državljanina Karima Ahmada Kana, čija je jedna od prvih odluka bila da se više ne bave američkim zločinima u Avganistanu, primetila je Zaharova.
Dve muve jednim udarcem, ispoštovani su principi "posebnih odnosa" Britanije i SAD, a Karim Kan je izbegao američke sankcije, dodala je.
"Vreme je da se oslobodimo neokolonijalnih navika"
Zahaorva je opomenula predstavnike EU da "Evropska unija", pa čak i "Kolektivni zapad" nipošto nisu "ostatak sveta", a Brisel nije dobio ničiju dozvolu da govori u ime celog sveta.
"Vreme je da se oslobodimo neokolonijalnih navika", istakla je.
Podsetila je na izjavu zvaničnog predstavnika Evropske komisije Petera Stanoa u vezi sa izmenama i dopunama Federalnog zakona "O nekomercijalnim organizacijama" i izmenama krivičnog postupka u Ruskoj Federaciji.
Kako je ocenio evropski zvaničnik, pomenute izmene su u suprotnosti sa Ustavom Rusije, "ozbiljno ograničavaju prava i slobode građana" i "izoluju" narod Rusije od "ostatka sveta".
"Ovo je naša država, naš Ustav. Možemo li bez spoljnog mešanja i gospodina Stana da rešavamo svoje probleme? Kad nam bude bila potreba pomoć, pitaćemo za savet. Mada se meni čini da je zapravo njima potrebna pomoć", rekla je.
To koliko se Zapad brine o pravim potrebama ruskog naroda pokazuje više od deset paketa sankcija protiv Rusije, što konkretno otežava život stanovništvu zemlje, rekla je. "Zna li ovo gospodin Stano? Nema potrebe da on brine o ruskom narodu", naglasila je.
Histerična reakcija Evropske komisije je razumljiva, kazala je Zaharova i objasnila da ruske zakonodavne inicijative dodatno otežavaju Zapadu da utiče na unutrašnje političke prilike u Rusiji.
"Upravo to, izaziva nezadovoljstvo u EU, a ne navodno ograničavanje prava građanima Rusije, oko čega je Zapad podigao toliku galamu", objasnila je.
Kako bi na zakonskim osnovama privukle ruske građane, strane nevladine organizacije moraju da registruju svoje ogranke ili predstavništva u Rusiji, kazala je.
To može da stvori neprilike samo onim organizacijama koje vode neprijateljsku politiku prema Rusiji, ne žele da rade na transparentan i civilizovan način, već nastoje da sprovode "skrivenu politiku", ovladavajući značajnim finansijskim sredstvima, između ostalog, i iz državnog budžeta, objasnila je.
Rusija je još jednom prinuđena da ukaže Evropskoj uniji na potrebu da se pridržava principa nemešanja u unutrašnje stvari suverenih država, naglasila je.
Pritom, u samoj EU pokrenut je proces donošenja zakona o takozvanom paketu "Odbrana demokratije", a predstavniku Evropske komisije nije nimalo bilo neugodno zbog toga, dodala je.
Brisel, pod izgovorom borbe protiv "mešanja u evropske demokratske procese", u okviru ovog paketa gura "Direktivu o standardima transparentnosti i odgovornosti pružalaca usluga za zastupanje interesa čije se aktivnosti koordiniraju ili finansiraju izvan EU", objasnila je.
Zadatak je, kako je kazala, da EU obezbedi najstrožu kontrolu nad obezbeđivanjem interesa i da se spreči pokušaje njihovog prikrivenog promovisanja.
"U tom kontekstu, kritika normativnih aktivnosti trećih zemalja u cilju racionalizacije rada stranih NVO, iz usana zvaničnika EU, izgleda još licemernije", zaključila je.
