Rusija
Nova svemirska trka: Šta Rusija želi da postigne svojom istorijskom misijom na Mesec
Cilj "Lune-25" je da sleti u oblast za koju se veruje da ima zalihe vode - preduslov za trajno naseljavanje ljudi
Ruska državna svemirska korporacija "Roskosmos", saopštila je da se misija "Luna-25" na Mesec – prva od 1976. godine – odvojila od gornjeg stepena "Fregate" i da nastavlja svoje putovanje do Zemljinog satelita. Za sada, sve funkcioniše prema planu, a operateri održavaju stabilnu vezu sa letelicom, dodaje se u saopštenju.
Očekuje se da će "Luna-25", koja je u petak ujutru poletela sa kosmodroma Vostočni u dalekoistočnom Amurskom regionu, sleteti na neotkriveni južni pol Meseca između 21. i 24. avgusta.
S obzirom na neravni teren ove oblasti, sletanje neće biti jednostavno - letelica će prvo kružiti oko Meseca na visini od 100 kilometara do nedelju dana. Tokom ovog perioda, "Luna-25" će vršiti merenja trajektorije, a operateri će morati da se odluče između tri lokacije za sletanje – glavne severno od kratera Boguslavskog i dve rezervne lokacije.
Ako sve bude po planu, misija će provesti godinu dana prikupljajući uzorke sa površine.
Teška 1,8 tona, stanica nosi 31 kilogram naučne opreme i opremljena je sa ukupno osam kamera i lunarnom robotskom rukom.
Razlog zašto Rusija pokušava da sleti na manje gostoljubivi južni pol Meseca, a ne na ekvatorijalni region, nije slučajnost, objašnjava "RT internešonel". Naučnici veruju da u oblasti gde se očekuje sletanje ruske misije postoje naslage vodenog leda. Štaviše, južni pol je stalno osvetljen Suncem, što znači da se solarni paneli mogu postaviti tamo da bi generisali energiju za buduće misije.
Među ključnim ciljevima "Lune-25" je izvođenje mekog sletanja na južni pol – nešto što druge zemlje do sada nisu uspele da izvedu. Ovaj aspekt je važan da bi se osigurao uspeh budućih misija.
Povrh toga, ruska stanica će bušiti u potrazi za vodom kako da bi se izbegla potreba za transportom vode sa Zemlje za buduće misije sa ljudskom posadom, tako i za sprovođenje naučnih studija. Veruje se da je voda stigla na Mesec putem kometa, pa bi naučnici analizirajući je mogli da "otkriju nešto novo o istoriji Meseca, kao i o osnovnim zakonima Univerzuma", objasnio je Aleksandar Blošenko iz "Roskosmosa".
"Luna-25" će takođe proučavati zračenje na Mesecu i lunarnu prašinu, sa ciljem da iskoristi ovo znanje kako bi osigurali bezbednost budućih misija sa posadom.
Šef Mesečevog programa Ruske akademije nauka Lev Zeleni napomenuo je da će Rusija i njeni konkurenti takođe tražiti retke hemijske elemente.
Ambiciozni planovi Moskve
"Luna-25" je deo prve faze ruskog programa Mesec. Početni deo programa predviđa stvaranje baznog modula lunarne stanice i testiranje svemirske letelice "Igl" (Orao) sa ljudskom posadom. U okviru ove etape, još tri misije "Luna" biće poslate na Mesec u narednih deset godina. Radovi na novoj super-teškoj raketi "Jenisej" takođe bi trebalo da počnu tokom ove faze.
Druga faza će uključivati sletanje ruskih kosmonauta između 2025. i 2035. Očekuje se da će posada provesti dve nedelje na Mesecu i postaviti temelje za stalnu lunarnu bazu.
Moskva se nada da će do 2040. završiti stvaranje lunarne baze i dve opservatorije.
Da li je Rusija sama u svojoj lunarnoj potrazi?
Sopstvene lunarne programe paralelno razvijaju SAD, Kina i Indija.
NASA-in program "Artemis" nastoji da uspostavi ljudsko prisustvo na Mesecu kao odskočnu dasku ka budućem istraživanju Marsa. Vašington se nada da će stvoriti sopstvenu lunarnu bazu do kraja ove decenije.
Očekuje se da će "Boingova" super-teška SLS raketa biti glavno vozilo programa. Njegovo prvo testiranje sa ljudskom posadom zakazano je za novembar 2024.
Planovi Kine su podjednako ambiciozni, a Peking očekuje da postavi robotizovanu bazu na Mesecu do 2028. i da pošalje misiju sa posadom do 2030.
Indija je ušla u lunarno takmičenje poslednjih godina, a njen lunarni uređaj "Čandraijan-3" već kruži oko Meseca i očekuje se da će sleteti otprilike u isto vreme kada i ruska "Luna-25" krajem ovog meseca. Nju Delhi takođe merka južni pol.
U 2019, prethodna iteracija misije, "Čandraijan-2", skrenula je sa predviđene putanje i srušila se.
Indija planira da pošalje svoju sledeću lunarnu misiju u saradnji sa Japanom između 2026. i 2028. godine.
Reakcije zapadnih medija na misiju Rusije
Komentarišući lansiranje "Lune-25", list "Volstrit džornal" piše da to označava početak nove svemirske trke, što je aluzija na rivalstvo između SAD i Sovjetskog Saveza 1950-ih i 60-ih godina.
Portal "Politiko" imao je sličnu procenu, citirajući eksperta koji je rekao da će, ako misija uspe, to biti "ogromno tehnološko i naučno dostignuće" za Moskvu.
Mediji su dalje sugerisali da bi Rusija, postavši prva zemlja koja je izvršila meko sletanje na južni pol Meseca, pokazala Pekingu koliko je napredna njena svemirska tehnologija. Ovo bi, prema "Politiku", pomoglo u jačanju pozicije Moskve u zajedničkim planovima dve zemlje da uspostave ispostavu na Mesecu.
Slično, "Frans 24" tvrdi da je lansiranje jasan znak da se "Rusija nada da će se ponovo pojaviti kao glavni igrač u istraživanju svemira". Ekspert kojeg citiraju mediji primetio je da misija na Mesec takođe treba da pošalje geopolitički signal.
