Medvedev: Uključivanje Rusije u sukob u Južnoj Osetiji sprečilo dalje krvoproliće

Odluka Rusije da se 2008. godine uključi u sukob na teritoriji Južne Osetije je doprinela sprečavanju daljeg krvoprolića, rekao je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev u intervjuu za RT.

"Da to nismo uradili, da nije bilo vojnog odgovora, tamo bi se nastavili masakri i ubistva", kazao je i objasnio da je do tog momenta veliki broj ljudi već stradao, "ruski mirovnjaci su ranjavani i ubijani".

"Rusija nije mogla da ode bez obračuna", istakao je.

Medvedev je naglasio da od tada postoji trajni mir na teritoriji Južne Osetije i Abhazije, koji Rusija obezbeđuje.

Kako je ranije rekao, odgovornost za događaje u Gruziji, Južnoj Osetiji i Abhaziji 2008. godine nosi tadašnje gruzijsko rukovodstvo, ali je za sukob posebno odgovoran bivši predsednik Mihail Sakašvili.

SAD su provocirale gruzijski konflikt te 2008. godine kako bi sprečile razvoj Rusije, kazao je on.

Podsetio je na telefonski razgovor koji se u jeku sukoba desio između njega i tadašnjeg američkog predsednika Džordža Buša.

"Buš mi se žalio da američki vojnici koji se nalaze na teritoriji Gruzije mogu da stradaju. Rekao sam mu: 'To je vaša lična neprilika. Nemate razloga da se ljutite, ako ste ih tamo ostavili'", podsetio je Medvedev.

Datum početka sukoba 2008. godine, kao i datum priznavanja nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije (od strane Rusije), su od posebnog značaja za stanovništvo tih republika, kazao je.

"Tog 8. avgusta počeo je sukob izazvan politikom i agresijom koju je gruzijska strana preduzela u to vreme i mi smo morali da odgovorimo na te akcije. Ali 26. avgust je dan kada su ove teritorije priznate kao subjekti međunarodnog prava", rekao je on.

Između ovih datuma je prošlo malo vremena, ali u do tada se desilo mnogo - Petodnevni rat, pritisak na Gruziju da prihvati mir, razgovori o tome šta dalje i odluka predsednika Rusije da prizna nezavisnost tih dve republike, kazao je.

Odluka o priznavanju nezavisnosti republika izdržala test vremena, dodao je. Iako je odluka bila neočekivana, međunarodnoj zajednici je bilo jasno da je Rusija prinuđena da brani te dve teritorije, da sklopi sporazum sa njima, da tamo postavi baze i da se zalaže za njihove interese, obezbeđujući mir i spokoj ljudi koji žive u ovim zemljama, zaključio je.

Medvedev veruje da će, tokom vremena, države koje sene plaše mišljenja Zapada priznati nezavisnost Abhazije i Južne Osetije.

"Ovo pitanje je veoma delikatno i povezano je sa opštom geopolitičkom situacijom. Jasno je da naša odluka da priznamo njihovu nezavisnost nije dočekana na Zapadu s entuzijazmom", rekao je Medvedev.

On je dodao da ne zna šta će biti dalje, ali da je siguran da će "istorija, pre ili kasnije, sve staviti na svoje mesto".

"U sličnoj situaciji sa priznanjem se pored Abhazije i Južne Osetije nalaze i mnoge druge teritorije, na primer, Republika Severni Kipar, takođe nije priznata, ali to ne sprečava da se smatraju nezavisnim. Da ne govorim o beskrajnim pričama o Kosovu", kazao je.

Taj konflikt je, prema rečima Medvedeva, pobudio ruske vlasti da promene čitavu vojnu strategiju Ruske Federacije.

Južna Osetija je proglasila nezavisnost od Gruzije nakon raspada SSSR i kratkog sukoba početkom devedesetih godina, a nju je do danas priznalo pet država članica UN: Rusija, Nikaragva, Nauru, Venecuela, Sirija.