Rusija
Moskva: Trudo se zbog naciste izvinio čak i psima poginulim u ratu, ali nije Rusima
Prema rečima ruskog diplomate, kanadski premijer se za odavanje počasti ukrajinskom esesovcu u kanadskom parlamentu nije izvinio narodu koji je podneo najveću žrtvu u borbi protiv fašizma
Kanadski premijer Džastin Trudo izvinio se što je pozvao ukrajinskog esesovca u parlament svima, ali ne i Rusima, navodi šef ruske delegacije na pregovorima u Beču o vojnoj bezbednosti i kontroli naoružanja Konstantin Gavrilov za kanal "Rusija 24".
Trudo se ranije zaista izvini za "strašnu grešku" i odavanje počasti ukrajinskom esesovcu u kanadskom parlamentu prilikom posete ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.
"Trudo se izvinio svima, i psima ubijenim tokom rata, ali ne i Rusima. Sve je to cinizam najvišeg stepena, sve se to objašnjava iskrenom i očiglednom rusofobijom. Svi oni žele da revidiraju rezultate Drugog svetskog rata", ističe Gavrilov.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je više puta istakao da Moskva mora aktivno da se odupre pokušajima da se prekroji istorija Drugog svetskog rata i umanji uloga Rusije u velikoj pobedi nad fašizmom.
Prošlog petka, u čast posete ukrajinskog predsednika, na sednicu parlamenta u Otavi bio je pozvan i 98-godišnji Jaroslav Hunka. Predsednik Donjeg doma ga je, uz aplauze publike, predstavio kao "borca za nezavisnost Ukrajine protiv Rusa tokom Drugog svetskog rata".
Bivši vojnik je bio član zloglasne SS 1. Galicijske divizije, ozloglašene ukrajinske vojne formacije iz Drugog svetskog rata, koja je odgovorna za ubistvo hiljada Poljaka i Jevreja, podseća poljski diplomata.
Prvu galicijsku diviziju formirali su nacisti 1943, kada je Sovjetski Savez preuzeo primat na Istočnom frontu. Činilo ju je oko 80.000 dobrovoljaca, mahom Ukrajinaca, iz regiona Galicije koji je zahvatao područje današnje jugozapadne Poljske i zapadne Ukrajine.
Zloglasna jedinica je učestvovala u brutalnim operacijama širom Poljske i sovjetske Ukrajine, a optužena je za masakre i druge zločine nad poljskim, jevrejskim i ruskim stanovništvom. Crvena armija je stala na put njenim nedelima u julu 1944. Ubrzo je preimenovana u Ukrajinsku nacionalnu armiju da bi se posle pada Berlina, u maju 1945, predala zapadnim saveznicima. Nakon rata mnogi pripadnici 1. galicijske divizije su prebegli u Kanadu, gde sada postoji velika ukrajinska zajednica.
