MSP Rusije o Generalnoj skupštini UN: Međunarodna zajednica je čula i razumela Lavrova

Saradnja na ovogodišnjoj Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija bila je "plodna", ruska delegacija je "aktivno" učestvovala u dijalogu, a cela nedelja sastanaka na visokom nivou protekla je u atmosferi stvaranja jednog novog svetskog poretka, ocenio je danas zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Veršinjin.

"Naš rad je bio težak, ali i uspešan", kaže on, dodajući da je izlaganje šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova bilo "otvoreno i iskreno". Međunarodna zajednica je, kako kaže, "razumela i čula Lavrova" kada je govorio o tome da raste rizik od izbijanja globalnog konflikta, što je postalo jasno prilikom bilateralnih razgovora Lavrova sa drugim delegacijama. 

Došlo je do "promene raspoloženja međunarodne javnosti kada je reč o realnim interesima globalne većine, onoga što nazivamo Globalnim Jugom" i kada je reč o tome da se treba pridržavati osnovnih principa UN, koje neki ne poštuju u celini već selektivno i to po principu - poštujemo ono što nam se sviđa, dodaje Veršinjin. 

Lavrov je jasno istakao da je potrebno poštovati principe UN svuda i uvek, a ne samo u nekim konkretnim slučajevima, svet je to čuo i mi smo time zadovoljni, ističe on.

Govoreći o tome o čemu se sve govorilo ove godine, Veršinjin kaže da tema Ukrajine nije bila glavna, iako je to Zapad želeo da tako bude, što je ocenio kao pravi fenomen i "povratak u realnost".

Umesto Ukrajine, međunarodna zajednica posvetila se ostalim bitnim problemima kao što su, na primer, stabilan rast i razvoj, rad Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, prehrambena kriza, klimatske promene i tako dalje. 

Za rusku delegaciju tako su najbitnija pitanja bila ona koja se tiču zaustavljanja trke u naoružanju, tema razoružavanja i stabilan razvoj. Raspored Lavrova je bio intenzivan i težak, bilo je više od 30 susreta, uključujući i multilateralne sastanke, kao, na primer, one u okviru ŠOS-a, ODKB-a, itd, dodaje Veršinjin.

Reforma Saveta bezbednosti nije novo pitanje, to je neophodnost

Veršinjin je, takođe, poručio da je neophodno da dođe do reforme Saveta bezbednosti, jer je to "zrela i iskusna" organizacija, koja postoji više decenija, te ju je potrebno prilagoditi novonastalim izmenama. 

Oko toga, kako kaže, niko nema dileme, o tome se govori od 2009., ali, dodaje, reforma ne znači samo razgovore na temu da bi neke zemlje trebalo dodati ili izbaciti iz SB UN, već to, pre svega, znači izmenu mehanizama koji se koriste pri radu. 

Ipak, ističe da zemlje Globalnog Juga nisu dovoljno predstavljene u okviru Saveta bezbednosti i prilikom donošenja odluka, dok su neke zemlje s druge strane prezastupljene u SB. Prema njegovim rečima, to su one države koje se nalaze u nekakvim alijansama, na primer, u NATO-u.

"Treba tražiti rešenje, koje će podržati većina". Reforma SB UN je jako važna i ka tome "treba ići svesno", uz istovremeno očuvanje prava veta, koje je ocenio  kao jedan jako "pozitivan element međunarodne stabilnosti". 

O Sporazumu o žitu

Upitan da prokomentariše Sporazum o žitu, Veršinjin poručuje: "Mi od razgovora ne bežimo", zahtevamo da se realizuje prvo ono što je Moskvi obećano pre godinu dana, pa ćemo onda nastaviti dijalog.

Takođe, on ističe da, ako je ranije neko đubrivo i dospevalo do Afrike, to je onda bilo rusko, a ne ukrajinsko đubrivo. 

Isto tako, zamenik Lavrova danas je potvrdio da će, baš kao što je to prethodno naredio predsednik Rusije Vladimir Putin, Rusija do kraja godine isporučiti potpuno besplatno ruske žitarice određenim zemljama Afrike. U pitanju je 200.000 tona prehrambenih namirnica, koje će otići u šest afričkih država. 

Ova inicijativa, kako pojašnjava Veršinjin, nije deo Sporazuma o žitu, ali Rusija na ovaj način potvrđuje želju da pomaže zemljama u razvoju, pre svega Africi, ali i drugim zemljama kada je reč o prehrambenoj bezbednosti. Ruske žitarice će biti prvo prebačene u Tursku, tamo će se obrađivati, a zatim o ruskom trošku prebaciti u Afriku. Projekat slanja ruskih žitarica u Tursku za sada je, kako kaže, u procesu razrade. 

"Žitarice će otići u zemlje kojima su one zaista potrebne, a ne u 'site zemlje', u koje je išlo ukrajinsko žito", zaključuje Veršinjin.

On je, takođe, skrenuo pažnju da se danas ne govori toliko kao pre o čitavoj problematici Sporazuma o žitu, jer, iako je on prestao da bude na snazi, cene žitarice ne rastu. Drugim rečima, Zapad nije bio u pravu kada je pričao da će odluka Moskve o izlasku iz Sporazuma dovesti do nove prehrambene krize. 

Veršinjin je, takođe, otkrio da bi zamenici generalnog sekretara UN uskoro trebalo da doputuju u Moskvu, gde će sa ruskom stranom govoriti o prehrambenoj bezbednosti. 

Zapad želi da njihovi mediji bruje o Ukrajini, pokušavaju da skrenu pažnju s drugih tema

Zapadne države masovno isporučuju oružje u istočnu Evropu, dok Rusija upozorava i ističe važnost razoružavanja, zaustavljanja trke u naoružanju, kao i neširenja nuklearnog oružja, kaže još Veršinjin.

Ipak, on ocenjuje da najveći deo Saveta bezbednosti shvata opasnost gomilanja zapadnog oružja na istoku Evrope, te da pažnja na ovo pitanje u tom smislu nije opala makar kada je reč o visokom nivou.

S druge strane, kako kaže, skretanje pažnje s bitnih tema se dešava u medijima i to pre svega onima na Zapadu. Tamo žele da tema Ukrajine dominira medijima, primećuje Veršinjin, a zatim i dodaje da to ne znači da su zbog toga sva druga bitna pitanja i nestala.