Rusija
Zašto Moskva pregovara sa Hamasom
Za razliku od SAD koje su dale bezrezervnu podršku Izraelu i zapretile Iranu kao savezniku Hamasa, Moskva nije povlačila takve jednostrane poteze
Visoka delegacija Hamasa doputovala je u Moskvu u prvu međunarodnu posetu na visokom nivou od početka sukoba sa Izraelom 7. oktobra kada su pripadnici Hamasa napali Izraelce što je izazvalo uzvratni udar izraelske vojske.
Jedna od glavnih tema razgovora u Moskvi je oslobađanje talaca među kojima je, prema podacima izraelske obaveštajne službe, i 16 ruskih državljana, kao i evakuacija Rusa iz Gaze.
Predstavnici Hamasa saopštili su da je delegacija koju predvodi politički vođa Hamasa Musa Abu Marzuk na sastanku sa zamenikom ministra spoljnih poslova Mihailom Bogdanovim razgovarala i o načinima za zaustavljanje izraelskih "zločina koje podržava Zapad". Dodali su da visoko cene poziciju ruskog predsednika Vladimira Putina i aktivne napore ruske diplomatije.
Poseta predstavnika Hamasa Moskvi naišla je na oštre reakcije iz Izraela gde iz Ministarstva spoljnih poslova poručuju da to vide kao "neprimereni korak koji daje podršku terorizmu i opravdava zločine terorista Hamasa" uz poziv da oni odmah budu proterani iz Rusije.
"Nije vreme da se pruža podrška Hamasu", izjavio je povodom sastanka u Moskvi portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi.
Ako se čitaju zvanične izjave, poput onih ruskog predsednika Vladimira Putina, jasno je da Moskva želi da ima aktivniju ulogu u rešavanju krize na Bliskom istoku: što zbog toga što ona preti da se iz Gaze prelije i na druge regione i izazove ozbiljnu krizu u svetu, što zbog toga što druga supersila koja je aktivno uključena u ovu problematiku, SAD, nije uspela da pronađe mirno rešenje koje bi zadovoljilo sve. Putin je u jednoj od prvih izjava sukob na Bliskom istoku ocenio kao "jasan primer propale politike SAD", pozvao na momentalni prekid vatre i nastavak razgovora u okviru Ujedinjenih nacija.
Rojters ocenjuje da Rusija ima veze sa svim ključnim igračima na Bliskom istoku, Izraelom, Iranom, Palestinom i Hamasom, a prošle nedelje Putin je razgovarao sa svim liderima u regionu, uključujući i izraelskog premijera Benjamina Netanijahua. Ona, dakle, ima dobru poziciju za posrednika u pregovorima, ali i potrebu da sasluša stranu koju su Izrael i SAD unapred osudile na propast - Hamas.
Rusija ne smatra Hamas terorističkom organizacijom, a ruska rezolucija o izraelsko-palestinskom sukobu u kojoj je zatražen momentalni prekid vatre i uspostavljanje humanitarnih koridora naišla je, kako su isticali mediji, na američki veto baš zbog toga što se u njoj ne osuđuje Hamas.
Zapadni mediji ocenjuju da Moskva rizikuje pogoršanje odnosa sa Izraelom, koji nije uveo sankcije Rusiji niti isporučuje oružje Kijevu, ali ukazuju i na značajne prednosti koje Moskva svojim diplomatskim naporima dobija.
Osim što veze sa Izraelom nisu prekinute i što su iz Rusije jasno osudili svaki teroristički čin usmeren protiv civila, dok je Putin izjavio saučešće porodicama izraelskih žrtava, Moskva se u krizi u Gazi još jače postavila kao pouzdan partner i značajan igrač na Bliskom istoku. Takođe, ovaj sukob joj ide na ruku jer odvraća pažnju svetske javnosti od sukoba u Ukrajini, tumačenja su sa Zapada. I konačno pokazuje da napori da se Rusija izoluje i marginalizuje kao sila na globalnoj sceni, nisu uspeli.
Za razliku od SAD koje su dale bezrezervnu podršku Izraelu i zapretile Iranu kao savezniku Hamasa, Moskva nije povlačila takve jednostrane poteze i insistirala je na što bržem pronalaženju rešenja i gašenju vatre na Bliskom istoku. Ona se obraćala obema stranama u ovom konfliktu, a kao glavnog krivca nije označila ni Izrael, ni Hamas već: SAD.
Približavanje Hamasu u skladu je sa istorijskim pozicijama Moskve koja je tokom Hladnog rata pomagala borbu Palestinaca, piše u tekstu "Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir" i ona i danas podržava Hamas, iako mnogo militantniji od Fataha koji su podržavali Sovjeti, iz istog razloga: da ojača svoju poziciju na Globalnom jugu.
"U ruskim umovima Bliski istok nije tako dalek region. Šta god da se dogodi na Bliskom istoku, smatra se u Moskvi, najverovatnije će se preliti na Rusiju", ukazuje se u ovom tekstu.
