Rusija
Lekcije iz SVO: Modifikacije ruskih tenkova na osnovu iskustava iz Ukrajine
Najsavremenije varijante tenkova, odnosno T-72B3(M), T-80BVM i T-90M se dodatno osposobljavaju, a konstruktori uveliko rade na otklanjanju pojedinih slabih tačaka
Intenzivna upotreba oklopnih vozila tokom Specijalne vojne operacije pokazala je niz izazova sa kojim se posade ovih platformi, prvenstveno osnovnih borbenih tenkova, mogu suočiti u uslovima savremenog ratovanja. Bespilotne letelice, lutajuća municija, malogabaritni dronovi naoružani artiljerijskim granatama, protivoklopni raketni sistemi sa opcijom "napada odozgo", kao i široka upotreba protivtenkovskih mina, naneli su velike gubitke tenkistima obeju strana.
Poučeni negativnim iskustvima, pripadnici tenkovskih i oklopno-mehanizovanih jedinica Oružanih snaga Ruske Federacije raspoređeni na frontu su od prvih dana SVO nastojali da raznim modifikacijama učine svoja vozila otpornijim na sve vrste neprijateljskog dejstva.
Ovaj proces rezultirao je usvajanjem pojedinih terenskih modifikacija i njihovoj primeni u samoj proizvodnji, odnosno nadogradnji tenkova u savremene varijante, koji se odvijaju u ruskim fabrikama.
Iako se u operativnoj upotrebi ruske vojske trenutno nalazi ogroman broj tenkova iz porodica T-62, T-64, T-72, T-80 i T-90, u različitim varijantama, pomenuta "fabrička" poboljšanja uglavnom su zastupljena kod onih najsavremenijih, odnosno tenkova T-72B3 (T-72B3M), T-80BVM i T-90M "proriv" ("proboj").
T-72B3(M)– reaktivni oklop i sistem aktivne zaštite
Tenkovi T-72B3 i T-72B3M (T-72B3 mod. 2022) predstavljaju duboku, ali realtivno jeftinu modernizaciju sada već 50 godina starih sovjetskih tenkova T-72, a glavna poboljšanja tokom SVO primenjena su u domenu dinamičke zaštite. Pored već postojećeg eksplozivnog reaktivnog oklopa (ERO) "kontakt 5" i "relikt" (u zavisnosti od konkretne varijante), na pomenute modifikacije ugrađene su dodatne ploče ERO kako bi se zaštitile pojedine slabe, odnosno nepokrivene tačke.
Tu spadaju oklop oko topa, bočne strane trupa i gornja polovina gusenica, zadnji i čeoni deo kupole iznad cevi, kao i donja i gornja (kosa) prednja ploča. Zbog dodatne dinamičke zaštite u vidu "kontakt 1" i 4S24 ERO, neke od najnovijih varijanti tenka T-72 oko kupole imaju čitav prsten ploča što gotovo onemogućava njeno uništavanje ili proboj jednim projektilom. Dodatno, kupola je osigurana i zaštitnom mrežom namenjenom za zaustavljanje projektila iz ručnih raketnih bacača.
Takođe, na delu novoproizvedenih primeraka primetno je prisustvo sada već široko rasprostranjenog kaveza iznad kupole za zaštitu od "napada odozgo".
Novitet kod tenkova iz porodice T-72 je ugradnja rešetkastog oklopa manjih dimenzija opremljenog reaktivnim pločama, iznad odeljka za motor i menjač. Time se vozilo dodatno obezbeđuje od napada iz vazduha i eventualnog imobilisanja, što se u uslovima SVO pokazalo kao ravno potpunom uništenju, usled intenziteta i gustine artiljerijske vatre i napada lutajućom municijom.
Krajem oktobra pojavile su se skice novog modela tenka T-72B3 ili T-72B3M, zajedno sa informacijama o mogućoj ugradnji sistema aktivne zaštite "arena-m", koji je do sada bio predviđen isključivo za oklopnjake iz porodice T-80 i T-90. Prema dostupnim dokumentima, ovaj sistem će imati 12 dispensera projektila za presretanje, koji se aktiviraju uz pomoć radara za otkrivanje raketa usmerenih ka tenku, smeštenom na krovu kupole.
Povratak posle više od 20 godina – T-80
Sredinom septembra 2023. godine, glavni izvršni direktor preduzeća "Uralvagonzavod" Aleksandar Potapov je najavio ponovno pokretanje proizvodnje tenkova T-80. Poslednji primerak iz te porodice proizveden je 2001. godine, a interesantno je da su se ruski konstruktori opredelili za proizvodnju potpuno novih, umesto nadogradnje već postojećih na BVM standard.
Ostaje nepoznato da li će se proizvoditi T-80BVM varijanta ili neki potpuno novi model. Ono što se zna jeste da se već radi na uklanjanju pojedinih slabosti, kao što je brzina kretanja unazad. Naime, iako su tenkovi T-80 sa brzinom od 10-11 km/h, u ovom aspektu bolji od savremenika iz porodica T-72 i T-90 (4 km/h), nakon iskustava iz SVO tenkisti i konstruktori zaključili su da ni to nije dovoljno.
Stoga je pogon pojedinih modela unapređen, pa je tenk T-80BVM uspeo da razvije brzinu od oko 20-25 km/h prilikom kretanja u rikverc. Na osnovu toga se može zaključiti da je pokrenuta i proizvodnja novih motora, ali i da su primenjene modifikacije u transmisiji iako o tome nije bilo reči.
Pored boljeg pogona, T-80BVM je dobio i sistem za ometanje dronova "volnorez" koji na dometima između 600 i 1.000 km onemogućava upravljanje malogabaritnim bespilotnim letelicama u radijusu od 360 stepeni.
"Volnorez" se može montirati na bilo koji deo vozila, imajući u vidu činjenicu da se u osnovi ometača nalazi magnetna podloga. Zaštita prikazanog tenka povećana je i ugradnjom kaveza iznad kupole i ERO na bokovima trupa, odnosno gornjem delu gusenica i prednjoj donjoj ploči.
Pojedini izvori navode i opciju proizvodnje tenka T-80 "burlak", koji se znatno razlikuje od ostalih varijanti iz ove porodice, a do sada je konstruisan samo jedan prototip. Zbog dela naprednih tehničko-taktičkih karakteristika "burlak" se može porediti ne samo sa najsavremenijim tenkom u operativnoj upotrebi ruske vojske T-90M, već i sa tenkom T-14 "armata".
Neprobojni „proboj“ – T-90M
T-90M "proriv" se do sada pokazao kao najsposobniji tenk ruske vojske, a tokom SVO zabeleženo je više slučajeva da su uspeli da prežive nekoliko uzastopnih pogodaka protivoklopnim vođenim raketama, ručnim raketnim i bacačima granata, kao i dejstvo "dronova kamikaza" i protivtenkovskih mina.
Uprkos rekordno malim gubicima, konstruktori iz "Uralvagonzavoda" već rade na najnovijoj varijanti čija se proizvodnja očekuje u 2024. godini. Modifikacije započete na terenu i kasnije prenete u fabričke pogone, uglavnom se baziraju na povećanju nivoa sveukupne zaštite. Stoga je ugrađen kavez na kupoli i rešetkasti oklop oko vitalnih delova tenka, poput motora i sistema transmisije.
Dinamička zaštita je takođe poboljšana na osnovu iskustava iz SVO, pa je tako unapređen oklop na gornjoj (kosoj) i donjoj prednjoj ploči, dok su na gusenicama i zadnjem delu trupa tenka montirane dodatne ploče ERO.
Pored spoljašnje, povećan je i nivo unutrašnje zaštite kako bi se sprečilo ranjavanje posade ili oštećenje opreme fragmentima i šrapnelima. Prva tura unapređenih "proriva" isporučena je ruskim jedinicama u prvoj polivini oktobra zajedno sa tenkovima T-72B3(M), a u narednom periodu očekuje se pojačana proizvodnja s obzirom na ostvarene rezultate u zoni SVO.
