Rusija
Lavrov za RT: Vašington ne želi da sputa Izrael, mirovne napore Rusije označava kao "neprijateljske"
Ministar spoljnih poslova Rusije opisao je poteze SAD kao "veoma ideologizovane"
Sve što dolazi iz Moskve SAD shvataju kao "neprijateljska dela", uključujući mirovne napore u Gazi, rekao je Ministar spoljnih poslova u intervjuu za RT.
SAD ne žele da sputavaju Izrael u akcijama protiv palestinske oružane grupe Hamasa u Gazi, dodao je.
Upitan da prokomentariše zašto su SAD stavile veto na rusku rezoluciju u UN koja je imala za cilj zaustavljanje neprijateljstva u palestinskoj enklavi, Lavrov je istakao da je Vašington "veoma ideologizovan".
"Sve što dolazi iz Rusije shvata se kao neprijateljski čin, ali suština je da Vašington ne želi da veže ruke Izraelu", rekao je on.
Lavrov je istakao da takav pristup funkcioniše sa Zapadnim Jerusalimom, dodajući da su SAD pokušale da ubede Izrael da bude "malo fleksibilniji" u isporuci humanitarne pomoći bolnicama u Gazi, kao i u puštanju stranaca.
Iran i Liban ne žele "veliki rat"
Ruski ministar je rekao i da Moskva ne misli da Iran, Liban i militantna grupa Hezbolah žele da izraelsko-palestinski sukob eskalira i preraste u regionalni konflikt.
I dalje postoji zabrinutost da bi rat Izraela i palestinske militantne grupe Hamas mogao izazvati širi sukob na Bliskom istoku.
Izraelski zvaničnici zapretili su da će bombardovati libansku prestonicu Bejrut na sličan način kao što su to učinili u Gazi, dok su neki američki jastrebovi pozivali na napad na Iran.
Moskva, međutim, veruje da u Libanu ili Iranu "nema apetita" za veliki sukob, rekao je Lavrov, dodajući da nijedna od zemalja ne želi "bilo kakvo učešće u ovoj krizi". On je rekao da je na to ukazao i lider Hezbolaha Hasan Nasrala.
To bi se moglo da se promeni ako Hezbolah bude isprovociran pokušajem da se Palestinci isteraju iz Gaze, upozorio je ruski diplomata.
Ista procena važi i za Iran, tvrdi Lavrov, bez obzira na eskalaciju napada oružanih formacija na američke baze u regionu, za koje Vašington okrivljuje Teheran.
"Da, Amerikanci kažu da neke 'proiranske' naoružane grupe u Siriji i Iraku pokušavaju da napadnu američke vojne lokacije", rekao je ruski ministar, opisujući takve incidente kao "ništa novo".
Lavrov je naglasio da je američko vojno prisustvo u Siriji očigledno nezakonito, dok je u Iraku krajnje upitno, s obzirom na to da je parlament te zemlje naredio vladi da izbaci američke snage 2020. godine.
Lokalne oružane grupe su možda "uznemirene" zbog tretmana Palestinaca i zbog toga žele da "ugrizu Amerikance i Izraelce tu i tamo", ali nema indikacija da viši rukovodioci žele da eskaliraju situaciju, rekao je ruski ministar.
On je, međutim, upozorio da se ova uzdržanost ne doživljava kao "slabost" i "zeleno svetlo" da Izrael ima odrešene ruke u Gazi.
Pokušaji mirnog rešavanja krize
Prva rezolucija o bliskoistočnoj krizi koju je Rusija predložila nakon iznenadnog napada Hamasa na Izrael 7. oktobra pozvala je na momentalni prekid vatre i osudila sve akte terorizma. Međutim dokument su blokirale SAD, Velika Britanija, Francuska – stalne članice Saveta bezbednosti UN – i Japan.
Kasnije istog meseca, Rusija je predložila još jedan nacrt rezolucije, ponovo pozivajući na održiv humanitarni prekid vatre i stvaranje humanitarnih koridora, ovoga puta dodajući i neke od zahteva iz američkog predloga rezolucije. Ipak, Vašington je, zajedno sa Londonom, stavio veto na tu inicijativu.
Nakon početka neprijateljstava, mnogi zapadni mediji su izvestili da SAD pokušavaju da Izrael ubede da odloži kopnenu operaciju u Gazi kako bi se ostavilo više vremena za pregovore o taocima.
Međutim, Izrael je svoje kopnene operacije započeo krajem oktobra, dok Hamas i dalje drži većinu od oko 240 talaca.
Prošle nedelje, "Aksios" je izvestio da je Izrael pod pritiskom Vašingtona pristao da započne "taktičke, lokalizovane humanitarne pauze", pošto su im u Vašingtonu jasno stavili do znanja da zahtev nije imao za cilj da natera Izraelce na prekid vatre.
