Rusija
Zapad na rečima, Rusija na delu: U Afriku stiže rusko žito (VIDEO)
Prva tura besplatne ruske pomoći Africi, u vidu žitarica, stigla je u Somaliju. Koliko je ovo bitna vest za afričku državu govori činjenica da je brod bio svečano dočekan uz prisustvo državnih zvaničnika. Rusija će poslati afričkim zemljama ukupno milion tona žita
U Mogadiš, glavni grad Somalije, stigao je brod sa 25 hiljada tona humanitarne pšenice iz Rusije. Ova pošiljka pomoći dopremljena je u Somaliju za rešavanje problema povezanih sa posledicama poplava u zemlji.
Vlada Somalije je izrazila zahvalnost na pomoći i podršci u rešavanju problema zemlje. To je prvi deo obećane humanitarne pomoći za Afriku, a Somalija se nada dodatnoj podršci Rusije za suzbijanje posledica poplava.
"Somalija je od Rusije dobila preko potrebnu pomoć od 25.000 tona za rešavanje problema poplava u zemlji. Pomoć, koja je u četvrtak stigla u Mogadiš, predata je Somalijskoj agenciji za vanredne situacije", navodi se u saopštenju.
Kome pomaže Rusija?
U julu 2023. Rusija odbija da produži sporazum o žitu. Jedan od glavnih razloga bio je to što su zapadne zemlje pretvorile humanitarnu akciju u dobar biznis – lavovski deo hrane odlazio je bogatim zemljama, dok su najsiromašnije afričke države nisu dobijale gotovo ništa.
"Imamo paradoksalnu situaciju. S jedne strane, zapadne zemlje ometaju snabdevanje našim žitom i đubrivima, a sa druge, iskreno ću reći, licemerno nas okrivljuju za trenutnu situaciju na svetskom tržištu hrane. Ovaj pristup se posebno jasno pokazao tokom sprovođenja takozvanog sporazuma o žitu", rekao je tada Vladimir Putin.
Ruski predsednik je već u avgustu 2023. saopštio da su u završnoj fazi pregovori o besplatnim isporukama 25-50 hiljada tona žita iz Rusije u šest afričkih zemalja. Prethodno je među ovim zemljama šef države naveo Burkinu Faso, Zimbabve, Mali, Somaliju, Centralnoafričku Republiku i Eritreju.
Moskva je mnogo puta govorila da je spremna da pomogne u rešavanju globalnog problema sa hranom. Predsednik Rusije Vladimir Putin je u septembru rekao da je Moskva saglasna da isporučuje žito siromašnijim zemljama u saradnji sa Turskom i verovatno Katarom i planira da pošalje milion tona žita u Afriku besplatno. Na taj način je Rusija sačuvala isporuku žita ugroženim državama i izbacila iz igre zapadne zemlje.
Bez obzira na kritike i jauke sa Zapada, koji okrivljuju Rusiju da zbog nje Afrika gladuje, specijalni predstavnik ruskog predsednika za Bliski istok i afričke zemlje, zamenik ministra spoljnih poslova Mihail Bogdanov, saopštio je 28. novembra da su počele isporuke žita u nekoliko afričkih zemalja, a Somalija je postala prva država koja je dobila besplatno žito. Sa druge strane, Zapad nije uradio ni jedan korak kako bi ukrajinsko žito dospelo do ugroženih zemalja.
Afrika - mesto gde se bore Zapad, Rusija i Kina
Iako se smatra da je borba za Afriku prošlost, zapravo, ona je tek počela. Za razliku od prvog osvajanja kontinenta, kada su zapadne zemlje slale horde vojnika, zauzimale teritorije i crtale granice, ubijale lokalno stanovništvo i slale ga u ropstvo, sada se vodi drugačija borba. Svetske velesile se takmiče za uticaj na kontinentu i raznorazne minerale, čija vrednost ne može ni da se proceni.
Za razliku od zapadnih zemalja, koje su u svoje vreme kolonizovale Afriku, Rusija ima veliku prednost. Prvenstveno jer je Sovjetski Savez pomogao mnogim afričkim državama da se izbore za nezavisnost. Takođe SSSR je imao ogroman broj programa i projekata u Africi i izgradio je mnogobrojne mostove, fabrike i elektrane, koje stanovnici afričkog kontinenta i dan danas koriste.
Nakon raspada SSSR-a Rusija neko vreme nije bila posebno zainteresovana za Afriku, ali je Moskva brzo prepoznala potencijal "crnog kontinenta".
Jedna od glavnih ideoloških poruka koje Rusija promoviše u afričkom pravcu je zajednička borba protiv neokolonijalizma.
"Rusija i afričke zemlje brane moralne norme i društvene temelje tradicionalne za naše narode i odupiru se neokolonijalnoj ideologiji nametnutoj spolja", rekao je Vladimir Putin 20. marta 2023. na Međunarodnoj parlamentarnoj konferenciji "Rusija-Afrika u multipolarnom svetu".
Predsednik Rusije je tada podsetio da je Moskva otpisala više od 20 milijardi dolara duga afričkim zemljama i rekao: Moskva je zainteresovana za uspostavljanje veza sa Afričkom zonom slobodne trgovine, kako preko Evroazijske ekonomske unije (EAEU), tako i bilateralno.
Takođe je rekao da velike ruske kompanije kao što su Rosnjeft, Gasprom njeft, RusHidro, ALROSA, LUKOIL ulažu u Afriku i uverio da će Moskva pomoći kontinentu da proizvodi električnu energiju – Rosatom sada gradi prvu nuklearnu elektranu El Daba u Egiptu.
Samo na julskom samitu "Rusija-Afrika" je bilo potpisano pet strateških dokumenata, 160 sporazuma, memoranduma i akcionih planova. Trgovinski promet Rusije sa zemljama afričkog kontinenta dostigao je 18 milijardi dolara na kraju 2022. godine i očekuje se da krajem 2023. bude još veći.
Rusija će nastaviti da sarađuje sa afričkim zemljama i da jača svoj autoritet na kontinentu. Besplatno žito, koje Moskva isporučuje afričkim zemljama je mnogo jeftinije od onoga, šta će Rusija na kraju dobiti. Ali dobra saradnja ne bi bila moguća da Moskva ne smatra afričke države za ravnopravne partnere, za razliku od većine drugih zemalja.
