Rusija
"Koma, disbalans i veliko zamrzavanje odnosa": Diplomatija između Rusije i Vašingtona ispod nule
Do trenutnog stanja u bilateralnim odnosima dovele su odluke američkog političkog rukovodstva, ali mi ne želimo krah odnosa sa SAD, jer su ovi odnosi od najvećeg značaja za bezbednost u svetu, poručuje zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov
Rusko-američki odnosi su zapali u komatozno stanje, a za to je kriv Vašington, koji je usvojio pogrešnu i opasnu politiku usmerenu na nanošenje strateškog poraza Rusiji, rekao je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov za ruski "Interfaks".
U slučaju konfiskacije ruske Rusija bi mogla da prekine diplomatske odnose sa SAD ako Vašington bude konfiskovao rusku imovinu zamrznutu zbog rata sa Ukrajinom, izjavio je Rjabkov.
Prema njegovim rečima SAD "ne smeju da deluju u iluziji da se Rusija grčevito drži diplomatskih odnosa sa njihovom zemljom.
Rusija je opisala odnose sa SAD kao odnose "ispod nule" zbog vojne i finansijske pomoći koju SAD pružaju Ukrajini u ratu.
Rjabkov je rekao da Rusija ne bi bila ta koja bi inicirala prekid diplomatskih veza, ali da bi takav prekid mogao biti podstaknut raznim faktorima.
"Okidač bi mogao biti konfiskacija imovine, dalja vojna eskalacija, mnoge druge stvari. Ne bih ulazio u negativne prognoze", rekao je on i dodao da je Moskva spremna za bilo koji scenario.
Pojedini zapadni političari pozivaju da se zamrznuta ruska imovina vredna oko 300 milijardi dolara preda Ukrajini, kako bi joj pomogla u obnovi njene ratom uništene ekonomije.
Postojeći disbalans u rusko-američkom dijalogu mogao bi se u svakom trenutku poremetiti "nesmotrenošću Vašingtona i, konkretno, nesmotrenošću administracije koja je tamo na vlasti".
Rjabkov ističe da je NATO, sa SAD na čelu, u suštini agresivni blok, čija je politika pre i sada usmerena na slabljenje Rusije i njenu degradaciju kao jednog od postojećih centara moći. Ipak, on poručuje da, bez obzira na sve, Rusija neće raditi na urušavanju odnosa sa Vašingtonom, budući da smatra da Moskva i Vašington danas imaju "centralnu ulogu u osiguranju međunarodne bezbednosti i strateške stabilnosti".
Činjenica je da trenutni istorijski momenat karakteriše, u najmanju ruku, veliko zamrzavanje bilateralnih odnosa, a problem je u tome što je vladajućim krugovima u SAD izuzetno teško da se pomire da se svetski poredak menja, pojašnjava on i zaključuje:
"Mnogi od njih jednostavno organski nisu sposobni da napuste ideju o sopstvenoj superiornosti".
"Naša pozicija, zasnovana na odlučnosti da se postignu naši ciljevi, na kraju treba da dovede Vašington do zaključka da je preispitivanje neophodno, i da je traženje kompromisa u odnosima sa Rusijom jedini pravi put".
Rjabkov, takođe, ponavlja da je za Rusiju "kategorički neprihvatljivo da Ukrajina postane članica NATO-a", i dodaje da je ostvarivanje svih zacrtanih ciljeva u okviru SVO danas imperativ za rusko rukovodstvo.
Bez ove dve stvari ne da se ne može govoriti o našoj bezbednosti, već se ne može govoriti čak ni o obustavljanju SVO. Ukoliko ovi uslovi budu ispoštovani, ni tada se ne može reći da je Rusija u celini bezbedna, uzimajući u obzir agresivnu prirodu NATO-a, koja je poslednjih godina jače izražena. Stoga, bez "kardinalne promene antiruske politike koju sprovode SAD i njihovi štićenici", i bez saradnje zasnovane na jednakosti ne može biti reči o "ozbiljnom i kvalitetnom jačanju naše bezbednosti", poručuje Rjabkov.
"Mi smo sigurni u našu snagu i ispravnost naše politike", zaključuje.
