Rusija
BMP-2M "berežok": Modernizacija čuvenog sovjetskog BVP-a
Ključno poboljšanje i prednost BMP-2M predstavlja instaliranje novog borbenog modula B05Я01"berežok" sa bogatim arsenalom naoružanja, savremenim sistemom upravljanja vatrom i optoelektronskim blokom
Od početka Specijalne vojne operacije proizvodnja i modernizacija gotovo svih vrsta sistema naoružanja je drastično povećana kako bi se nadomestili gubici, unapredio borbeni potencijal jedinica na frontu i kod kuće, ali i otklonili određeni nedostaci pojedinih starijih platformi i vozila.
Tako je u više navrata tokom proteklih godinu dana, trupama u zoni SVO, između ostalog isporučen i veliki broj savremenih varijanti čuvenog amfibijskog oklopnjaka iz sovjetskog perioda BMP-2 ("boevaя mašina pehotы", što je u prevodu sa ruskog jezika "borbeno vozilo pešadije", odnosno BVP). Reč je o najnovijoj varijanti sa oznakom BMP-2M, proizvodu Konstruktorskog biroa "Priborostrojenija" iz Tule, poznatoj i po nadimku "berežok" koji potiče od naziva novog borbenog modula u kupoli, instaliranog na guseničara.
Razvoj pomenute varijante pokrenut je početkom dvehiljaditih, a prvi korisnik bile su Oružane snage Alžira, budući da je ova država dogovorila modernizaciju 360 komada BMP-2 na standard BMP-2M još 2006. godine. Iako je modernizovano BVP prvi put predstavljeno 2010. godine, prvi primerci isporučeni su ruskoj vojsci tek 2019. kada su obavljena sva neophodna testiranja.
Od tada, BMP-2M nalazi se u operativnoj upotrebi kopnenih snaga i prema prvobitnom planu predviđena je modernizacija oko 540 vozila, koja se kako je već pomenuto sprovodi pojačanim intenzitetom. Interesantno je da su prilikom pokretanja SVO mnogi zapadni izvori predviđali obustavu ili bar usporavanje ovog procesa zbog "nedostatka opreme sa Zapada (uglavnom nišansko-osmatračkih sprava) uzrokovanog uvođenjem sankcija Rusiji", međutim očigledno je da su konstruktori iz Tule našli drugo adekvatno rešenje.
Stari dizajn i nov pogon
Spoljašnji izgled i unutrašnji raspored ostali su gotovo nepromenjeni, a jedina razlika u odnosu na starije verzije ogleda se u gorepomenutoj kupoli opremljenoj sa više naoružanja i savremenijim optoelektronskim blokom. Stoga su i dimenzije vozila ostale iste pa je tako BMP-2M dugačak 6,74 m, širok 3,15 m, visok 2,45 m (računajući nišansko-osmatračke sprave), težak oko 16 tona i ima klirens od 0,42 m.
Pored standardne tročlane posade sastavljene od vozača, komandira i nišandžije, u vozilo se može smestiti još sedam operativaca pod punom ratnom opremom i to šest u zadnjem odeljku iza kupole i jedan iza vozača. Ukrcavanje i iskrcavanje iz vozila vrši se pomoću tri krovna otvora i dvoje vrata iza trupnog odeljka.
Jedan od noviteta u unutrašnjosti BMP-2M jeste klima uređaj KBM-2, koji članovima posade obezbeđuje prijatnije uslove za rad prilikom operacija u područjima sa viskom temperaturom (do +50 stepeni Celzijusa).
Drugo poboljšanje tiče se pogonskog sklopa, budući da je BVP-u ugrađen novi dizel motor UTD-23 jačine 360 ks (stari je imao 300 ks), pa je odnos snage i težine povećan na 22,5 ks/t. Novi motor ukombinovan je sa automatskim menjačem sa pet brzina za kretanje unapred i jednom za kretanje unazad, a obe komponente mogu biti uklonjene i zamenjene na bojnom polju. Sam vozač opremljen je kombinovanim osmatračkim uređajem TVK-1 sa kanalima za dnevnu i noćnu vožnju.
Unapređen je i sistem vešanja ugradnjom novih torzionih šipki, točkovi na gusenicama imaju veću nosivost, poboljšana je amortizacija, a gusenice mogu biti obložene posebnim kalupima za kretanje po asfaltiranim putevima. Zbog svega navedenog, BMP-2M se može pohvaliti visokim stepenom pokretljivosti i prohodnosti sa maksimalnom brzinom od 65 km/h na putu i 45 km/h van puteva i autonomijom kretanja od 550 do 600 km.
Ovaj guseničar osposobljen je za kretanje po nagibu od 60%, bočnom nagibu od 30%, kao i za savladavanje vertikalnih prepreka visine do 0,7 m, rovova širine do 2,5 m, dok je prelazak vodenih prepreka omogućen zahvaljujući amfibijskim karakteristikama vozila. Takođe, prevoz "berežoka" se obavlja i upotrebom železnice, transportnih aviona i helikoptera.
Nivo zaštite i improvizacije na frontu
Osnovni oklop BMP-2M ostao je isti kao kod ostalih starijih verzija i ujedno predstavlja najslabiju tačku modernizovane varijante. U pitanju je čelični oklop debljine 23 mm na prednjem delu kupole, odnosno 5-19 mm na trupu, koji pruža zaštitu od dejstva municijom u kalibru 12,7 mm što je nizak nivo zaštite za savremene standarde.
Sličan problem postoji i sa podnom zaštitom, budući da ona nije prisutna na ranijim varijantama, ali ni na novoj, zbog čega ovo BVP ostaje izuzetno ranjivo na minsko-eksplozivna sredstva. Ipak, posade "berežoka" na frontu su dobro upućene u ove nedostatke zbog čega je dobar deo njih na svoja vozila montirao dodatan oklop u vidu rešetkastih kaveza na stranama i prednjem delu trupa, prekrivače za gusenice, a postoje i informacije o ugradnji ploča za zaštitu od mina.
Dodatno, nove varijante vozila se često mogu videti sa "nakidkom", odnosno kamuflažnim prekrivačem za smanjivanje termalnog, IC i radarskog odraza. Kao i do sada svi primerci raspolažu kompletom ABHO (atomsko-biološko-hemijska odbrana) i dispenserima dimnih granata u kalibru 81 mm.
Šta sve donosi nova borbeni modul "berežok"?
Ključno poboljšanje i prednost BMP-2M predstavlja gorepomenuto instaliranje novog borbenog modula B05Я01 "berežok" sa bogatim arsenalom naoružanja, savremenim sistemom upravljanja vatrom (SUV) i optoelektronskim blokom. Glavno naoružanje ostaje automatski top 2A42 u kalibru 30 mm, sa dvostrukim hranjenjem i borbenim kompletom od 500 granata uključujući protivoklopne svetleće, visoko-eksplozivne zapaljive i fragmentirajuće.
Efektivni domet topa za oklopljene ciljeve je oko 2.000 m, za ostale kopnene oko 4.000 m, a za helikoptere oko 2.500 m, dok je probojnost do 55 mm čelika u zavisnosti od udaljenosti mete. Zadržan je i spregnuti mitraljez PKTM u kalibru 7,62h54 mm sa 2.000 metaka u kompletu, namenjenom za dejstvo po živoj sili neprijatelja.
Glavni novitet koji "berežok" donosi jesu četiri lansera (po dva sa svake strane) za dejstvo protivoklopnim vođenim raketama 9M133-1 i 9M133F-1 sistema "kornet", dometa do 5,5 km, čime je zamenjen stariji sistem „konkurs“ prisutan kod ranijih verzija BMP-2. Sve četiri lansirne cevi prekrivene su oklopom sa gornje i spoljašnje bočne strane, radi zaštite od fragmenata i dejstva lakim pešadijskim naoružanjem.
BMP-2M raspolaže i automatskim bacačem granata AGS-30 u kalibru 30 mm dometa 1.750 m, sa borbenim kompletom od 300 granata. Veliku vatrenu moć upotpunjuje i šest puškarnica duž obe strane trupnog odeljka i jedna na levim zadnjim vratima za dejstvo ličnim naoružanjem operativaca unutar vozila.
Visok nivo preciznosti opisanog naoružanja, prikazan tokom SVO, omogućen je zahvaljujući savremenom SUV i optoelektronskim blokom koji se sastoji od: višekanalne nišandžije BPK-3-42 sa uređajem za stabilizaciju automatskog topa i balističkim računarom; komandirove panoramske nišansko-osmatračke sprave 1PZ-13 koja poboljšava situacionu svest i omogućava komandiru potragu za ciljevima po kojima nišandžija kasnije dejstvuje; i laserskog obeleživača, odnosno daljinomera.
Važna karakteristika obe pomenute sprave jeste postojanje termovizije i sistema za automatsko praćenje cilja, što omogućava dejstvo u noćnim i uslovima smanjene vidljivosti. Otkrivanje neprijateljskih ciljeva moguće je na udaljenosti od 5.000 m u dnevnim i 3.000 m u noćnim uslovima. Pored toga, BMP-2M je opremljen i novom radio stanicom.
