S-500 prošao ispitivanja: "Prometej" uspešno oborio hipersonične mete
Ruski kompleks PVO dugog dometa S-500 "prometej" prošao je niz ispitivanja, uključujući i testove obaranja hipersoničnih meta, prenosi ruski list "Izvestija", pozivajući sa na izvore iz redova Oružanih snaga Rf.
Kako se navodi, u pitanju su mete koje u određenoj meri podsećaju na kompleksno rusko hipersonično naoružanje, poput "avangarda", ali i na neke "jednostavnije" rakete, a "prometej" je uspeo da uspešno otkrije, prati, zaključa i na kraju obori sve izuzetno brze mete.
Testovi su se odvijali u nekoliko faza, a S-500 potvrdio je sve deklarativne karakteristike navedene u specifikacijama i prema planovima Ministarstva odbrane Rusije očekuje se da proces uvođenja u operativnu upotrebu otpočne tokom ove godine.
Dmitrij Kornev sa portala "Militari Raša" naglašava da "prometej" može dejstvovati protiv gotovo svih vrsta raketa - od onih sa malim dometom do interkontinetalnih balističkih i njihovih vođenih bojevih glava, uključujući i hipersonične krstareće rakete koje lete na relativno malim visinama pri velikim brzinama i HGV (Hypersonic Glide Vehicle, HGV).
"Takođe, ovaj kompleks može upravljati sistemima S-400 i oni zajedno mogu neutralisati gotovo sve pretnje u vazdušnom i kosmičkom prostoru", dodaje Kornev.
Prema njegovom mišljenju, efikasnost "prometeja" u borbi protiv hipersoničnih ciljeva proizlazi iz najsavremenijih radara sinhronizovanih sa naprednim računarskim sistemima. Ovo omogućava radarima da obrađuju podatke u realnom vremenu, koji se potom prosleđuju lansirnim vozilima, čime se garantuje precizno navođenje na cilj.
"Pravi izazov je praćenje i presretanje ciljeva umanjenih dimenzija i jedinstvenog oblika, zbog čega su neophodni moćni radari", zaključuje Kornev.
Poređenja radi, klasične balističke rakete se mogu otkriti sa udaljenosti od oko 2.000 kilometara što sistemima PVO daje dovoljno vremena da izračunaju putanju i dejstvuju. Sa druge strane, hipersonične rakete se ne kreću standardnom balističkom putanjom nego krstare na znatno manjim visinama.
Stoga je otkrivanje takvih pretnji moguće tek na oko 300 do 500 kilometara, što logično smanjuje vreme za reagovanje i zahteva brže računarske proračune i lansiranje više raketa kako bi se osiguralo obaranje. Čitav proces znatno otežavaju i manevarske sposobnosti ovih raketa.
Šta se zna o S-500?
Poslednje poznato testiranje "prometeja" obavljeno je 22. februara kada je raketa kompleksa pogodila interkontinentalnu balističku raketa R-29RMU2 "sineva" lansiranu sa podmornice "Tula" iz akvatorija Laptevskog mora, u blizini poligona Čiza u Arhangelskoj oblasti.
Većina karakteristika ovog kompleksa i dalje se drži u tajnosti, ali je poznato da se radi o naoružanju sposobnom za obaranje pretnji na dometima do 600 km i visinama do 200 km, koje će prvenstveno služiti za zaštitu ključnih administrativnih, vojnih i industrijskih objekata.
U arsenalu S-500 nalazi se niz različitih raketa, a za sada je poznato da posade kompleksa mogu koristiti i rakete njegovog prethodnika S-400, konkretno 40N6 i 77N6.
"Prometej" se sastoji od nekoliko komponenti: komandne stanice za upravljanje vatrom sa osmatračkim radarom za rano upozoravanje velikog dometa, lansirnih vozila naoružanih raketama PVO i dva nišanska radara za navođenje raketa u zavisnosti od vrste pretnje.