Rusija
Moskva o 10. godišnjici krimskog proleća: Pitanje Krima je konačno i neopozivo rešeno
Tokom ukrajinskog perioda od 1992. do 2014, ekonomija se na poluostrvu praktično nije razvijala, dok se nakon ponovnog ujedinjenja sa Rusijom, situacija dosledno popravlja, ocenila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova
Uskoro ćemo proslaviti, značajan istorijski događaj, tačnije 18. marta 2014. godine potpisan je Sporazum o prijemu Republike Krim u sastav Ruske Federacije, što se pokazalo kao pravedno i dugo očekivano rešenje kako za građane Krima, tako i za sve građane Rusije, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
"Na referendumu 16. marta 2014. godine, stanovnici Krima su samostalno i svesno napravili izbor budućnosti za sebe i svoju decu. Setimo se da je 96,77 odsto onih koji su tada učestvovali na referendumu glasalo za ulazak Republike Krim u sastav Rusije, sa izlaznošću od 83,1 odsto od ukupnog broja birača. U Sevastopolju – 96,5 odsto, sa izlaznošću od 89,5 odsto", ukazala je Zaharova na današnjem brifingu.
U tim uslovima, nastavila je, takva odluka je zahtevala od ljudi veliku hrabrost – niko nije zaboravio obećanje Kijeva da će poslati "vozove prijateljstva" na Krim, pune nacionalističke omladine.
"Dobro se sećamo i kasnijih brojnih pokušaja ukrajinskih vlasti da na svaki mogući način zakomplikuju život na Krimu i da kazne narod zbog svoje odluke. Pitanje Krima je konačno i neopozivo rešeno. Naš stav nije predmet revizije ili diskusije", poručila je.
Kako je naglasila, pokušaji da se izražavanje volje naroda okvalifikuje kao nezakonito i da se Rusija prikaže kao "okupator" su međunarodno-pravno neodrživi, što potvrđuju i zaključci autoritativnih stranih pravnika.
Zaharova je podsetila da se tokom ukrajinskog perioda od 1992. do 2014, ekonomija praktično nije razvijala, da je infrastruktura propala, humanitarna sfera bila podvrgnuta totalnoj ukrajinizaciji, a pitanja zaštite životne sredine "varvarski ignorisana".
"Posle ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom, situacija se dosledno popravlja. Saobraćajna i inženjerska infrastruktura je rekonstruisana iz korena, a 2018. godine otvoren je Krimski most - najupečatljiviji simbol ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom. Izgrađen je novi simferopoljski aerodrom 'Ajvazovski' i moderan autoput 'Tavrida'. Puštene su u rad termoelektrane Balaklavskaja (Sevastopolj), Tavrička (Simferopoljska oblast), Saki", precizirala je Zaharova.
Ona je dodala da je u toku obimna izgradnja gasovoda, kao i da se skoro svakog meseca na mreže priključuje novo naselje.
"Aktivnim tempom se grade društveni objekti, uključujući i sportske. Poljoprivreda je oživela, a pozicija odmarališta i turizma je ozbiljno ojačala. Početkom Specijalne vojne operacije ukinuta je vodena blokada. Za ovih deset godina mnogo je prevaziđeno i rešeni su problemi koji su se nagomilali od raspada SSSR-a. Jedno je jasno – zajedničkim radom možemo postići još veće rezultate", zaključila je Zaharova.
