Rusija: Izgleda da Danska i Švedska znaju ko je uništio Severni tok, zato i ćute

Odluke Danske i Švedske da obustave istragu sabotaže Severnog toka iz septembra 2022. godine ukazuje da te države nisu zainteresovane da otkriju organizatore i izvršioce terorističkog napada na gasovode, ocenila je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova na brifingu.

Kopenhagen i Stokholm su od samog početka odbijali bilo kakvu interakciju sa ruskom stranom u vezi sa istragom i nisu dozvolili pokretanje međunarodne istrage pod okriljem UN, podsetila je Zaharova.

Danska i Švedska su odbile svaki vid pomoći u istrazi koju je nudila Ruska Federacija, naglasila je ruska zvaničnica.

Pritom, pošto što su najavili prekid istrage, ni Kopenhagen, ni Stokholm ruskoj strani nisu predstavili nikakve rezultate, dodala je Zaharova, navodeći:

"Stiče se utisak da vlasti Danske i Švedske znaju ko je organizovao ovaj teroristički napad i zato su odlučile da se povuku".

Rusija će nastaviti da se zalaže za transparentnu istragu sabotaže uz učešće nadležnih ruskih agencija, uprkos veštačkim preprekama koje se stvaraju, poručila je Zaharova.

"Teroristički napad na Severni tok 1 i 2 je ozbiljan presedan i pretnja ne samo regionalnoj, već i globalnoj energetskoj bezbednosti i zahteva kolektivnu reakciju svetske zajednice", istakla je Zaharova.

Imajući u vidu obim gasa koji je izvožen preko Severnog toka 1 i sredstva uložena u izgradnju Severnog toka 2, Rusija je pretrpela ozbiljne gubitke, navela je Zaharova i dodala da se nada da će zainteresovane strane preispitati svoj stav, odustati od nepotrebne politizacije i sarađivati.

Francuski vojnici u Ukrajini postaće meta ruskih trupa

Zaharova se osvrnula i na nove ratoborne izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona koji je rekao da će Zapad, ukoliko ruske trupe probiju liniju fronta i "ukrajinska strana uputi odgovarajući zahtev", razmotriti slanje trupa u zonu sukoba.

"Francuski predsednik to pravda željom da se stvori neka vrsta 'strateške neizvesnosti' za Rusiju. Moraću da ga razočaram. Za nas situacija izgleda više nego izvesno. Ako se Francuzi pojave u zoni sukoba, neminovno će postati mete za Oružane snage Rusije", poručila je Zaharova.

Pritom, sa "neodgovornom i provokativnom retorikom" Emanuela Makrona se ne slažu mnogi saveznici iz EU i NATO, kao ni ogromna većina građana Francuske, dodala je Zaharova.

"Međutim, izgleda da ovo uopšte ne smeta Emanuelu Makronu. Biće da tako treba da izgleda prava 'liberalna demokratija', na čiju zaštitu od spoljašnjih i unutrašnjih neprijatelja Makron tako revnosno poziva", rekla je Zaharova.

Rusiju uopšte ne iznenađuje manipulisanje zvaničnog Pariza drevnim mitom o ruskoj pretnji Francuskoj i celoj Evropi, niti želja da se opravda više milijardi dolara trošenja na hibridni rat Zapada protiv Rusije u Ukrajini.

"Ono što ostaje nejasno je lakoća i nepromišljenost kojom se političke elite Francuske, da bi se dodvorile Anglosaksoncima, odriču svog vojnog, političkog, pa i intelektualnog suvereniteta, uništavajući time i evropsku i sopstvenu bezbednost", zaključila je Zaharova.