Moskva: SAD krive za energetsku krizu
Ruska ambasada u Sjedinjenim Američkim Državama osudila je danas komentare američke administracije o uvođenju ograničenja cena ruske nafte, rekavši da je trenutna nestabilna situacija u svetu rezultat njihovih "nepromišljenih postupaka" koji uključuju i sankcije protiv Rusije. Vašington je stvorio problem tamo gde ga nije ni bilo, poručuju iz ambasade.
"Stratezi iz Vašingtona, pretvarajući se da imaju humane ciljeve koji su usmereni na pružanje podrške zemljama u razvoju i njihovoj energetskoj bezbednosti, pažljivo zataškavaju činjenicu da je trenutni disbalans na energetskom tržištu rezultat njihovih sopstvenih nepromišljenih postupaka. Pre svega, ovde se misli na sankcije i zabrane koje se tiču resursa iz Rusije", saopštilo je rusko diplomatsko predstavništvo na Telegramu.
Zapad pokušava da preoblikuje osnovne principe po kojima funkcionišu tržišta, što je dovelo do toga da više ni jedna zemlja nije bezbedna. Države se u bilo kom trenutku mogu susresti sa sličnim ograničenjima koja su uvedena protiv Moskve.
"Rezultat ovakvih poteza biće globalno povećanje neizvesnosti, kao i veći troškovi za potrošače sirovina", upozoravaju iz ambasade Rusije, dodajući da je Moskva uverena da će njena nafta nastaviti da bude tražena, uprkos svim sankcijama i manipulacijama sa Zapada.
Američki "Blumberg" objavio je juče informaciju da je Evropska unija uspela da postigne dogovor o gornjoj granici cene ruske nafte na 60 dolara po barelu.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov pre dva dana je istakao da je ovo ograničenje potpuno nebitno, jer je limit postavljen iznad tržišne cene energenta. Dogovorena cena je viša od one po kojoj Rusija već prodaje većinu svoje sirove nafte, čime Evropa pokušava da ostavi mesta za protok ruske nafte na globalnom tržištu, piše "Blumberg".
U slučaju kada bi ograničenje nafte bilo postavljeno previše nisko, stvorio bi se rizik od obustave proizvodnje nafte, što bi dovelo do još većeg povećanja cena.
Ipak, kako otkriva medij, u planu EU je i vršenje revizije postojećeg ograničenja, tako da se gornji limit cene ruske nafte svaka dva meseca smanjuje za oko pet odsto.
Poljska i Baltičke zemlje bile su za određivanje dosta niže granice. Varšava je, kako je preneo "Politiko", predlagala sumu od 30 dolara po barelu.
Zvaničan dogovor po pitanju gornje granice cene nafte iz Rusije mora biti postignut do ponedeljka. Tada na snagu stupaju ograničenja Evropske unije, koja su prethodno bila usvojena u okviru najavljenih paketa sankcija protiv Kremlja.
U skladu sa odlukama koje je Zapad doneo nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, većina zemalja G7 prestaće da uvozi rusku naftu do kraja 2022. godine. Zabrane EU koje se tiču drugih rafinisanih naftnih derivata poreklom iz Rusije stupaju na snagu u februaru.
Cilj ograničenja je slabljenje Rusije.
Ipak, Kremlj aktivno i uspešno proširuje saradnju sa Istokom, dok Indija postaje najveći uvoznik ruske nafte. Iz Moskve poručuju da potražnja za ruskim energentima neće prestati i dodaju da će Kremlj prestati sa isporukom nafte svim zemljama koje se budu pridržavale planiranih ograničenja.
