Sport
Da li je pet medalja u Parizu uspeh za Srbiju i zašto nije
Predsednik Srbije najavio je 10 medalja u Parizu, prvi čovek Olimpijskog komiteta istakao je da bi bio zadovoljan da se naša delegacija sa Igara vrati sa 11 odličja. Nakon 16 dana takmičenja, epilog je drugačiji – srpski sportisti osvojili su pet medalja na Olimpijskim igrama i zauzeli 27. poziciju u ukupnom plasmanu. Da li je reč o uspehu ili neuspehu?
Svečanom ceremonijom na stadionu Francuska u Sen Deniju zvanično su završene 33. Igre letnje Olimpijade u Parizu.
Prethodne dve i po sedmice "grad svetlosti" nije bio prestonica samo Francuske, nego i čitavog sportskog sveta – među više od 10.000 sportista bilo je i 113 učesnika iz naše zemlje, koji su osvojili pet medalja (tri manje nego u Tokiju 2021. godine) – tri zlatne, jednu srebrnu i jednu bronzanu.
Prvo su nas obradovali Zorana Arunović i Damir Mikec, koji su bili najbolji u miksu u disciplini vazdušni pištolj 10 metara.
Potom je Novak Đoković ostvario svoj dečački san – okitivši se zlatom u 38. godini, savladavši u finalu gotovo upola mlađeg Karlosa Alkaraza.
Da utisak bude potpun potrudili su se vaterpolisti Srbije, koji su se pobedom protiv Hrvatske treći put uzastopno popeli na najviše olimpijsko postolje.
Malo je nedostajalo da Aleksandra Perišić osvoji najsjajnije odličje, ali je u svom prvom olimpijskom nastupu srpska tekvondistkinja poražena u finalu i na kraju je zaslužila srebro.
Bronzu, koja sija zlatnim sjajem, osvojili su srpski košarkaši, koji su u polufinalu "ispustili" favorizovane Amerikance, da bi u borbi za treće mesto bili bolji od svetskog šampiona Nemačke.
U srcima će svima ostati nasmejana Angelina Topić, Lazar Kovačević koji je iz senke umalo "upucao" medalju, pa i Milica Žabić čije su bravure na tatamiju, nadamo se samo ovoga puta, ostale nenagrađene.
Uprkos velikim uspesima, koje smo znali da ispratimo, ali i na pravi način proslavimo, čini se da je u prethodne dve sedmice bilo mnogo više razočaranja i bolnih poraza.
U godinama u kojima država ulaže nikad više novca u sport, kada širom zemlje niču najmoderniji objekti za trening i pripreme, utisak je da su mnogi srpski sportisti ne mogli, nego morali bolje.
Ko je razočarao?
Krajem juna predsednik Aleksandar Vučić obišao je sportiste u Košutnjaku, u novootvorenom Nacionalnom trening centru – Multifunkcionalnoj dvorani u okviru Zavoda za sport i medicinu sporta.
On je tada otkrio da je u centar u kojem su se spremali rvači, tekvondisti, bokseri i strelci država uložila 20 miliona evra, kao i da od njih očekuje dobre nastupe u Parizu.
"Očekujem najmanje 10 medalja", jasno je tada rekao Vučić.
"Da kažem samo nešto sportistima, uzdamo se mi u vas, naše borce i rvače, možda i ženski boks i tekvondo, kao i u strelce. Muka je na vašim leđima i plećima, ali pritisak je uvek na najboljima, ako niste najbolji, nema pritiska. Poslednji put smo govorili šta sve treba, kada nismo imali skoro ništa, a pogledajte sad, pa bio je malo pritisak i na mene."
Međutim, upravo su oni bili ti koji su najmanje pokazali na Olimpijskim igrama.
Kada su u pitanju individualni sportovi, velike nade polagali smo u rvanje, čiju su delegaciju činili Stevan Mićić i Hetig Cabolov u slobodnom stilu, odnosno Georgi Tibilov, Mate Nemeš, Aleksandar Komarov i Mihail Kadžaja.
Počelo je lošim vestima jer je Mićić, svetski prvak u slobodnom stilu, morao da se povuče zbog povrede. U toj disciplini Srbija je bila najbliže medalji, ali je Cabolov poražen u meču za bronzu.
A šta tek reći za predstavnike u grčko-rimskom stilu, koji se u Parizu nizu zadržali niti jedan dan. Tibilov, Nemeš, Komarov i Kadžaja su imali ukupno šest borbi na Olimpijskim igrama i zabeležili samo jedan trijumf!
"Bez obzira na evidentne propuste sudija, smatramo da je forma naših sportista pogrešno tempirana i da je, generalno, to razlog ovako slabijeg rezultata. Rvački savez Srbije će u narednom periodu analizirati celokupan rad stručnog štaba, kao i trenažni proces u pripremnom periodu i preduzeće neophodne mere", naveli su iz Rvačkog saveza Srbije.
Ni džudo nije imao mnogo više uspeha, iako se dvoje naših predstavnika borilo za bronzu u repersažu.
Nisu to uspeli Strahinja Bunčić i Milica Žabić, ali su najviše podbacili oni od kojih se najviše očekivalo – Nemanja Majdov i Aleksandar Kukolj.
Momci koji su prethodnih godina osvajali svetska i evropska zlata, uzimali medalje na svakom važnom takmičenju, poklekli su na najvećoj pozornici – Olimpijskim igrama. Poraženi su već na startu u svojim kategorijama, a uzrok neuspeha našli su u sudijskim odlukama.
Poraz je najteže pao Majdovu koji je na društvenim mrežama izneo niz optužbi na račun organizatora, sudija i "satanističkih smećara".
Milica Nikolić i Marica Perišić nisu zabeležile značajnije rezultate, a jedina koja je mogla uzdignute glave da se vrati u Beograd jeste Milica Žabić, devojka koja se takmičila u disciplini preko 78 kilograma. Pružila je Milica sjajne partije, pobedila dva meča, da bi je u četvrtfinalu zaustavila Izraelka Raz Herško, koja je potom došla do finala.
Malo je nedostajalo da se okiti bronzom, ali je najbolja džudistkinja sveta u toj kategoriji Roman Diko ipak bila jača.
Žabićevoj za utehu ostaje sjajna partija u ekipnom takmičenju, u kojem je za nekoliko sekundi deklasirala osvajačicu zlatne medalje, Beatris Souzu iz Brazila.
Pre osam godina otvorena je i atletska dvorana, ali nam "kraljica sportova" nije podarila niti jedno finale u Sen Deniju. Obraz Srbije osvetlala je Angelina Topić, koja je uprkos teškoj povredi izborila kvalifikacionu normu za finale, ali nije mogla da se takmiči dan kasnije zbog preloma u skočnom zglobu.
Topićeva se povredila na zagrevanju, zaradila je takozvanu avulziju u skočnom zglobu desne noge, kada se odvojio pripoj ligamenta sa malim delom kosti.
Ona je maltene na jednoj nozi skočila do finala, pre nego što je odustala, dok su njene kolege potpuno podbacile.
Ivana Španović je imala veliku želju da se pojavi u Parizu, uprkos hroničnoj povredi ahilove tetive. Nije se plasirala u finale discipline skok udalj, baš kao i Milica Gardašević.
Adriana Vilagoš podlegla je pritisku u bacanju koplja, Armin Sinančević nije dobacio kuglu do potrebnog rezultata za finale, a nije se proslavio ni Elzan Bibić u trci na 5.000 metara.
Kajakaši Marko Dragosavljević, Marko Novaković, Anđelo Džombeta i Vladimir Torubarov osvojili su šesto mesto na Igrama, ali u ostalim disciplinama nisu mogli do finala. Milica Novaković je nagovestila dobar plasman, nije ga ostvarila u polufinalu i morala je da se zadovolji pobedom u B finalu, odnosno devetom pozicijom.
Osim Milice Perišić, tekvondo nam nije doneo radosti kao prethodnih godina (Lev Kornejev i Stefan Takov bili su ispod konkurencije), veslačka reprezentacija našla se u središtu sukoba između Veslačkog saveza Srbije i Olimpijskog komiteta Srbije, te se nije moglo očekivati i neko finale od Jovane Arsić, Martina Mačkovića i Nikolaja Pimenova.
Nažalost, u Parizu je stigla potvrda i da je srpsko plivanje daleko od svetskog nivoa, zbog čega su Anja Crevar, Andrej Barna, Velimir Stjepanović, Nikola Aćin i Justin Cvetkov stizali najdalje do polufinala.
"Što se tiče cele ekspedicije Srbije, očekivali smo više medalja, ali na neki način smo se izvadili sa brojem zlatnih odličja i tako smo napredovali na rang-listi. Bukvalno su svi sportovi ispunili dvorane, ali moramo da budemo iskreni da je Pariz centar sveta. Svi koji dođu ovde imaju dvostruku dobit, obilazak grada i gratis Olimpijske igre", rekao je za RTS ministar sporta Zoran Gajić.
On je dodao da nacionalni savezi moraju da rade i unapređuju se kako bi ispratili trendove u modernom sportu i bili konkurentni.
"Mi kao ministarstvo i Vlada i država, maksimalno ćemo podržati sve saveze, a njihovi stručni štabovi i treneri moraju da opredele selekciju igrača, razvoj dotične vrste sporta i da naprave te čuvene četvorogodišnje cikluse onako kako treba, da bi bili šampioni. U Srbiji, zemlji sporta, u čemu smo priznati decenijama, niko ne bi smeo da se bavi sportom, a da mu cilj nije zlatna medalja. Borimo se za pobedu, za prva mesta i zlatne medalje i tako treba živeti i raditi.
"Pobeda nije najvažnija u sportu, ali je jedino što vredi. Mi ćemo ispoštovati sve na tom putu, ali ne možemo mi u rukovodstvu države i komiteta, da se bavimo trenažnim procesom, taktikom, skautingom, oporavkom. Svi savezi moraju da se osnaže, da prate sve nove tehnologije i metodologije treninga, sve pomoćne stvari koje učestvuju da bi se došlo do zlatnih medalja i prvih mesta", zaključio je Gajić.
Odbojkašice i basketaši ni blizu očekivanog
Srpski navijači preživeli su bolne i nepravedne poraze košarkaša, radovali se nestvarnom podvigu u vaterpolu, ali su doživeli i nekoliko neočekivanih udaraca od ekipa od kojih su to najmanje očekivali.
Odbojkašice naše zemlje pre početka Igara važile su za glavnog favorita za osvajanje zlata.
Dvostruke uzastopne svetske šampionke i evropske viceprvakinje, međutim, potpuno su pogrešno vođene od selektora Đovana Gvidetija, pa ni Tijana Bošković i Maja Ognjenović nisu mogle da pomognu.
Provukle su se naše devojke kroz grupu sa jednom pobedom i dva poraza, ali ih je u četvrtfinalu dočekala mnogo kvalitetnija, motivisanija i raspoloženija selekcija Italije, koja je slavila sa maksimalnih 3:0.
Jednako neuspešni, ako ne i više, bili su basketaši, koji su u Pariz otputovali sa neskrivenom željom da budu najbolji. Nisu bili najbolji, nisu bili čak ni dobri, iako iza sebe imaju sijaset najsjajnijih medalja sa svetskih i evropskih prvenstava.
Porazi od Kine, Letonije i Litvanije značili su da će Marko Branković, Strahinja Stojačić, Dejan Majstorović i Mihailo Vasić morati preko četvrtfinala do završnice. A onda, potpuni šok – poraz od domaćina Francuske i snovi basketaša o olimpijskom zlatu su (ponovo) srušeni.
Ima i onih koji nisu bili previše nezadovoljni. Simptomatično, jedan od njih je predsednik OKS-a Božidar Maljković.
"Povreda Topićeve nas je sputala, Vilagoš je odradila prvo veliko takmičenje, potom imamo neke čudne odluke u boksu, gde su bokseri oštećeni. Džudo i rvači dobro rade, imaju dobre ljude i u pravim su rukama. Moraju samo malo biti hrabriji", istakao je Maljković.
Sudije ukrale Srbiji još najmanje dve medalje
Prvi čovek srpskog olimpijzma spomenuo je neke "čudne" odluke koje se ne mogu baš okarakterisati čudnim. Sara Ćirković zaustavljena je već na početku svog pohoda na zlato i bila je veoma nezadovoljna suđenjem u tom meču.
Srbiji je uskraćeno verovatno još jedno odličje, a šta tek onda reći za nastup Natalije Šadrine.
Ruskinja, koja se bori pod zastavom Srbije, u kategoriji do 60 kilograma lako je prošla prvu prepreku i obezbedila duel sa prvom nositeljkom Jang Venlu iz Kine.
Natalija je poražena podeljenom odlukom 3-2, iako je imala bolje ocene kod sudije, plus je Kineskinja zaradila i kaznu zbog koje joj je oduzet bod. Ona je dobila prvu (3-2) i treću rundu (4-1), a jedino što bi moglo da bude opravdanje jeste da je troje od petoro sudija glasalo u korist Jang Venlu.
U krajnjem bodovanju Šadrina je pobedila kod dvojice sudije (30-26, 29-27), a kod trojice je skor bio nerešen (28-28). Sva trojica su što je zanimljivo odlučila da na kraju blagu prednost daju Kineskinji.
Vahid Abasov izgubio je već na startu od Britanca Luisa Ričardsona, koji se kasnije okitio bronzom.
Gde je Srbija u odnosu na region...
U poređenju sa državama iz regiona, od Srbije su u Parizu bili uspešnije samo Mađarska (šest zlatnih, sedam srebrnih i šest bronzanih medalja), Rumunija (tri zlata, četiri srebra i dve bronze), ali i Bugarska, koja je sa tri zlatne, jednom srebrnom i tri bronzane medalje tik iznad naše zemlje na listi osvajača odličja.
Poređenja radi, Hrvatska je uzela sedam medalja (po dve zlatne i srebrne, kao i tri bronzane), Slovenija samo tri – dva zlata i jedno srebro, dok su sportisti iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije ostali kratkih rukava.
Najuspešnije su bile Sjedinjene Američke Države, Kina, Japan, Australija i Francuska, ali je sigurno da bi u normalnim okolnostima taj poredak bio drugačiji.
Rusija, jedna od najvećih sportskih sila, zabranjena je političkim odlukama i njeni sportisti mogli su da se takmiče pod neutralnom zastavom i bez isticanja nacionalnih simbola.
Olimpijske igre 2028. godine biće prilika da se popravi utisak iz Pariza i tada će ljudi koji vode srpski sport morati više da se potrude kako bi u Los Anđelesu ispunili svoja, ali i očekivanja čitave zemlje.
