Sport
Afrika slavi Maroko, kojem niko ne može zabraniti da sanja
Pobedom nad Porugalijom od 1:0 u meču četvrtfinala Svetskog prvenstva u Kataru, selekcija Maroka postala je prva afrička reprezentacija koja se plasirala u polufinale jednog Mundijala. Marokanci su eliminisali Špance i Portugalce, naredna prepreka biće im Francuska ili Engleska, a ma koliko mnogi mislili da se tim selektora Regraguija nalazi u nemogućoj misiji i da su završili svoju priču u Kataru, tim Maroka ne deli to mišljenje i prenosi da im niko ne može zabraniti da maštaju i sanjaju
Ni Senegal, ni Kamerun, ni Nigerija, ni Obala Slonovače, ni Egipat, ni brojne afričke selekcije za koje se mislilo da mogu da prvi put u ostoriji "crnog kontinenta" da izbore polufinale Svetskog prvenstva, već borbeni i neumorni Maroko!
Maroko je odigrao za sada savršen turnir u Kataru, te se zasluženo nalazi u situaciji u kojoj jeste i zasluženo prihvata pohvale koje pljušte na njihov račun.
Malo ko je mogao na početku Mundijala u Kataru da zamisli da će upravo Marokanci biti među četiri preostale ekipe.
Retki su bili oni koji su ih uopšte videli među prve dve ekipe u grupi u kojoj su učestvovali još i Belgija, Hrvatska i Kanada.
Ipak, Maroko je mislio drugačije, pošto su grupnu fazu završili bez poraza, uz dve pobede (Belgija 2:0 i Kanada 2:1), te remijem sa Hrvatskom od 0:0, izborili prvo mesto i plasman u četvrtfinale.
Međutim, ono čime je Maroko "kupio" fudbalski svet, jesu partije u nokaut fazi i činjenica da su eliminisali redom, Španiju, a potom i Portugaliju.
Sve to, Maroko je uspeo bez primljenog gola, pošto su "crvenu furiju" eliminisali nakon boljeg izvođenja jedanaesteraca, a potom su povratnu kartu uručili Portugaliji, savladavši ih sa 1:0.
Bono gave his Man of the Match award to En-Nesyri ❤️ pic.twitter.com/LeW40YIIbh
— B/R Football (@brfootball) December 10, 2022
Često je teško izdvojiti najboljeg pojedinca u herojskim partijama Maroka, pošto je nekada to golman Bono, nekada sjajni Ziješ, lukavi En Nesiri, neumorni Amrabat, Hakimi, Unahi...
To su potvrdili i sami Marokanci, pošto je nakon partije sa Portugalijom, trofej namenjen najboljem igraču meča, Bono predao svom saigraču i strelcu jedinog gola - En Nesiriju.
Ogroman posao uradili su izabranici selektora Regraguija.
Ispisali su istoriju, plasirali se u polufinale, ali daleko od toga da su ugasili žeđ i da ovde treba da se zaustave.
Veliki, gotovo nemogući zadatak je pred njima, nebitno zvao se on Francuska ili Engleska.
Bilo kako bilo, njima niko ne može zabraniti da nastave da sanjaju i njihova bajka još uvek nije dobila kraj.
Primili su tek jedan gol, koji su, gle ironije, dali sami sebi (autogol na meču protiv Kanade).
Nemaju problema da pokažu od čega su napravljeni, ma koliko protivnik bio zvučniji ili na papiru kvalitetniji.
Dokazali su da pored neumorne fizičke spreme i neizmerne želje za dokazivanjem i borbom za nacionalni dres, poseduju i taktičku i tehničku pismenost, pošto će se o načinu na koji su "oduzeli" napadački fudbal Španije i Portugalije, pričati godinama.
Slavi cela Afrika, ceo Maroko i njihovi navijači, ne samo u domovini.
Marokanci u Briselu još jednom su proslavili pobedu svoje selekcije, doduše u odnosu na proslavu 27. novembra kada je Maroko pobedio Belgiju sa (2:0), ovo proslavljanje velike pobede za sada prolazi mirnije.
Nestvarno zvuči, ali Maroko se nalazi na dve pobede od sna, od osvajanja Svetskog prvesntva i delimičnog ispunjenja predikcije nekadašnjeg fudbalera Samjuela Etoa.
"Mi smo ovde došli da se predstavimo u najboljem svetlu, da predstavimo afrički fudbal. Nismo došli da igramo tri meča, imamo pravo da sanjamo. Da li je zabranjeno da osvojimo titulu u Kataru?", reči su selektora Regraguija, koje iz dana u dan dobijaju na težini.
Šta god uradili, Marokanci su već ispisali istoriju, postali fudbalski besmrtni i tim koji nema šta da izgubi.
U sportu, upravo takve timove ne želite na svom putu.
