Partizan i Jovanovićeve bebe: Kako su crno-beli za sedam dana dobili "šestorke"
Sve u Partizanu se ovih dana dešava iznenada. Od promene uprave, preko tumbanja u stručnom štabu, pa do promena na samom terenu.
Ovu prvu, navijači Partizana su godinama čekali ne bi li prekinuli svoj bojkot.
Drugu, kada je Savo Milošević postao drugi trener koji je napustio kormilo tima od početka sezone, još više je iznenadila navijače.
Zbog razmirica na relaciji sa liderima sportskog sektora, pre svih Predragom Mijatovićem, Milošević je otišao, a na njegovo mesto privremeno stigao Marko Jovanović.
Nekadašnji štoper Partizana i sam je bio u šoku da će na dve utakmice predvoditi ekipu. Za tek 180 minuta fudbala koje je dobio kao trener crno-belih, ne samo da je doneo važnih šest bodova već i šest momaka koji bi mogli da postanu budućnost Partizana.
Dok se godinama pričalo o Partizanovoj školi i talentima koji iz nje izlaze, u praksi su golobradi momci iz Zemunela u poslednje vreme dobijali sve manje prilika.
Tako se prostor nalazio za strance koji su dolazili iz Cvajte, druge holandske ili treće francuske lige. Kada su se panično jurili "bonusi" i mladi igrači iz drugih klubova Superlige, više se gledalo tek da se neko dovede, nego postoji li rešenje u mlađim selekcijama.
Partizan je od leta 2022. u Humsku dovukao buljuk igrača, njih preko 35, od kojih se velika većina pokazala prelaznim i prolaznim rešenjima koja nisu unapredila ništa.
Uz to, kasa kluba iz Humske bila je značajno unazađena - što protok igrača kroz klub više liči na železničku stanicu, to je finansijsko stanje kluba u gorem stanju.
A onda je Jovanović rešio da protiv Radničkog iz Niša i Železničara iz Pančeva "u vatru" baci šestoricu momaka rođenih između 2004. i 2006. godine. Bez mnogo polemisanja, već sa jasnim delima.
Zato su se u Pančevu na terenu našli Dimitrije Janković u veznom redu od prvog minuta, a potom sa klupe i još dvojica vezista Mateja Stjepanović i Ognjen Ugrešić, kao i desni bek Milan Roganović i napadač Dušan Jovanović.
Prethodno, protiv Nišlija, Jovanović je na teren osim Jankovića i Stjepanovića, slao i Zorana Alilovića, ofanzivnog vezistu koji je ove jeseni nastupao za Teleoptik u Srpskoj ligi Beograd.
I nisu to bile samo kasne promene, da se tinejdžerima "piše" da su zaigrali. Janković je u Pančevu igrao 90 i kusur minuta, dok su Roganović i Stjepanovići na poluvremenu zamenili iskusne Šćekića i Filipovića, pri rezultatu 0:0.
Sa dve pobede - iako ova druga nije baš bila očaravajuća - Partizan se učvrstio na drugom mestu i sebi kupio rezultatsku stabilnost do dolaska novog trenera. Ko će to biti znaće se tokom sedmice, jer Partizan sledećeg ponedeljka (16. decembra) dočekuje IMT i tada će novog stratega morati da ima uz aut liniju.
Ali Jovanovićevih sedam dana na mestu privremenog trenera kupili su i dovoljno prostora za njegovog naslednika da nastavi sa davanjem prilika Partizanovim talentima da se pokažu.
Ako je već Mijatović po dolasku u klub govorio da u svojoj školi "možda i Partizan ima svog (Lamina) Jamala a da ne znamo", onda neka i te reči budu opravdane u praksi.
Kada je već legenda Real Madrida mogla da povuče paralelu s Barselonom, onda evo još jedne - i Partizan je u "finansijskom kanalu" kao što su bili Katalonci kada su morali da se oslone na svoju decu.
Neka u tom davanju prilika talentima poneki rezultat i ne bude onakav kakvom se navijači nadaju. Ali mladost vredi istrpeti. Uz nju će Humska prestati da liči na železničku stanicu prolaznika, a daleko više na fabriku - talentovanih fudbalera.
Istina, pred Partizanom i njegovom decom je još mnogo posla da tako nešto postane realnost. Jovanovićev kratak angažman dao je šlagvort za promenu kursa.
Sve to za 180 minuta. Malo li je?