Rusko carstvo u krvi Rominog "kapitana" - neobičan put od Petra Velikog do fudbalske legende

Fudbalska reprezentacija Rusije tokom svoje istorije imala je šestoricu igrača koji su je predstavljali nakon naturalizacije. Među njima su Brazilci Giljerme i Fernandez, kao i Nemac Nojštater.

Ipak, među onima koji su imali ruskih korena, a da nikada nisu poneli dres te nacionalne selekcije je i jedno neočekivano ime. Danijele de Rosi je kao reprezentativac Italije postao prvak sveta, a malo je onih koji znaju na kakav način je povezan sa Rusijom i njenom bogatom istorijom.

Suspenzije ostaju na snazi: FS Rusije zakasnio sa žalbom

De Rosi, koji je nedavno započeo trenersku karijeru, bio je otpušten iz italijanskog drugoligaša SPAL-a. On je tamo radio od sredine oktobra, ali nikako nije uspevao da ih pomeri sa dna Serije B.

Sada će bivši vezista imati dovoljno vremena da traži novi posao. On bi čak slobodno vreme mogao da potroši i na proučavanje svog porodičnog rodoslova, pošto je su ruske "RIA Novosti" otkrile iznenađujuće podatke o poreklu Danijelea de Rosija.

Kada je na internetu objavljeno porodično stablo italijanskog fudbalera, postalo je jasno da je Danijele potomak milanske plemićke porodice De Rosi. Ta porodica bila je blisko povezana sa nekadašnjim Ruskim carstvom.

Preci Danijelea de Rosija došli su u Rusiju za vreme Petra Velikog, tadašnjeg ruskog cara punog imena Petar Prvi Aleksejevič Romanov. Car je tada dovodio strane zanatlije, a jedan od njih bio je arhitekta milanske plemićke porodice De Rosi. Učio je lokalne arhitekte i projektovao katedralu.

Italijanu se toliko dopalo novo okruženje da je prihvatio rusko državljanstvo i postao Ivanov Jakovlevič de Rosi. Ostavio je zapažen trag u istoriji Sankt Peterburga, učestvujući u projektovanju crkava Fjodora Jaroslaviča i Uspenja Presvete Bogorodice.

Ali nije on bio jedini predak fudbalera koji je ostavio kulturni trag u istoriji Rusije. Petar Osipovič de Rosi je bio dvorski slikar Petra velikog. Mnoge njegove slike su preživele do danas, a najpoznatiji je portret grofa Orlova, koji je na aukciji 2004. godine bio prodat za 80.000 dolara.

Među Danijeleovim precima je bilo i onih koji su se borili na strani Rusije. Ignjatije Petrović de Rosi je izgradio lepu vojnu karijeru, proslavivši se 1812. godine. Učestvovao je u Borodinskoj bici i odbrani Orla, dospevši do čina general-majora. U jednoj od bitaka, Ignjatije Petrovič je bio ozbiljno ranjen, ali je uprkos tome odlučio da ne napusti front i ostane u službi.

Kao rezultat toga, dočekao je kraj rata u Parizu, ali je nekoliko meseci kasnije ipak preminuo od posledica ranjavanja. Da sve bude interesantnije, i sam Danijele de Rosi je jednom prilikom bio blizu dolaska u Rusiju, i to baš Sankt Peterburg.

Kada je legendarni fudbaler Rome rešio da napusti "vučicu" 2019. godine, italijanska štampa pisala je o velikom interesovanju Zenita. Tamo ga je zvao i nekadašnji saigrač iz reprezentacije, Klaudio Markizio, savetovavši ga da se preseli u Sankt Peterburg.

Ipak, De Rosi se odlučio za Boku Juniors. Tamo je odigrao tek sedam mečeva, pre nego što je i konačno završio karijeru. Ko zna, možda Danijelea put u Rusiju navede u njegovoj trenerskoj karijeri...