RT Balkan na najvećem evropskom stadionu - tajna povratka Barselonine magije

Nešto što je počelo kao dečački san i daleko maštanje, godinama kasnije se ostvarilo i postalo prelepa realnost.

Mnogi kada pomisle na Barselonu, prve asocijacije budu prelepa Gaudijeva arhitektura, Dalijeva remek dela, savršena mediteranska klima i plaža, ili politički katalonsko/španski odnosi.

Ipak, svako kome je sport među bitnijim životnim faktorima, na pomen Barselone pre svega pomisli na fudbalski klub, popularnu "Blaugranu".

Tim koji važi za jedan od najvećih na svetu, već nekoliko godina nalazi se u finansijsko-rezultatskoj krizi.

Nekada ekipa od koje su drhtali svi, posrnula je i dozvolila da se njeno ime pominje gotovo isključivo u negativnom kontekstu.

Ipak, pre svega povratkom predsednika Laporte, a potom i legende kluba Ćavija na trenersko mesto, Barselona je dobila novi život i novu nadu da će jednog dana ponovo sejati strah evropskim i svetskim fudbalom.

Do uspeha nema prečica

Uprkos kompletnom remontu igračkog i upravnog kadra, kao i drastičnim promenama u načinu rada, povratak Barselone na put stare slave je trnovit.

Mnogi su očekivali da samim dolaskom Levandovskog, Kundea, Rafinje, Kesija i drugih, Barselona automatski važi za jasnog favorita za osvajanje svih takmičenja u kojima učestvuje.

Realnost je bila drugačija, pa je drugu sezonu zaredom, "Blaugrana" eliminisana već u grupnoj fazi Lige šampiona.

Da stvar bude gora po katalonce, usledili su i neuspesi u Ligi Evrope, pošto ih je prošle sezone eliminisao Ajntraht iz Frankfurta, a ove Mančester junajted u nokaut fazi.

Barselona je tako shvatila da do uspeha nema prečica i da ukoliko želi da se penje na evropskoj lestvici, prvo mora da rešava stvari u "svom dvorištu".

I sam Ćavi potvrdio je da, ukoliko želi do većeg iskoraka na internacionalnim utakmicama, Barsa mora da se dokaže u domaćim takmičenjima.

Za sada su na odličnom putu u toj zamisli.

Barselona je već nekoliko meseci lider na tabeli domaćeg prvenstva, osvojila je Superkup Španije, dok je u prvom polufinalnom "El Klasiku" u Kupu Kralja, došla do pobede i na korak je od finala.

Potencijalno, Barselona je u igri za tri domaća trofeja, nešto što je poslednji put uspelo Luisu Enrikeu, sada već davne sezone 2014/15.

Sasvim (ne)obična utakmica i nezaboravno iskustvo

Barselona je pobedom nad Valensijom u 24. kolu La Lige, uspela da stekne krupnih devet bodova prednosti u odnosu na Real Madrid.

Utakmici je prisustvovalo 90 hiljada navijača, od čega i dvojica iz sportske redakcije RT Balkan internet portala.

Ne zna se kome su teže pali kadrovski problemi koje je Barselona imala u meču sa Valensijom, da li treneru Ćaviju, da li autoru teksta (posvećenom navijaču "Blaugrane"), ili njegovom kolegi Jaukoviću - ne prevelikom ljubitelju lika i dela katalonskog kluba (navijao za Valensiju).

Ćaviju jer je strepeo za bitne bodove i jedva sastavio tim za ovaj meč, autoru jer je propustio priliku da uživo vidi neke od omiljenih igrača, ili kolegi koji se nadao da će znati barem nekolicinu fudbalera i aktera na meču Barselone i Valensije.

U prvom, a sigurno ne i poslednjem meču Barselone koji sam gledao uživo, oni su nastupali bez: Levandovskog, Pedrija, Gavija, Dembelea, a na klupi nije bilo trenera Ćavija, koji je odrađivao suspenziju.

Uz to, Frenki de Jong je na poluvremenu napustio igru, a Ronald Arauho dobio crveni karton u 59. minutu.

Ipak, Barselona je nekako uspela da odbrani rano stečenu prednost i ostvari pobedu, na oduševljenje krcatog i nestvarnog "Kamp Noua".

Odbrana i nova "dosadna" Barselona

Gol Rafinje bio je jedini na pomenutoj utakmici i pobedi Barselone.

Bio je to čak 10. meč Barse ove sezone, u kojem su slavili minimalnim rezultatom, što je najveći broj takvih pobeda u jedoj sezoni u poslednjih skoro 20 godina.

I dok je nekada bila poznata po lepršavosti i igri na gol više, Ćavijeva Barselona počela je više da mari za rezultat, nego za atraktivnost.

To je istakao nekadašnji kapiten katalonskog tima, a danas šef struke, ali u kontekstu u kojem je kritikovao svoje igrače i sebe.

Ćavi je nekoliko puta ove sezone isticao da mu je drago što njegov tim uči da kontroliše utakmicu i njen rezultat, ali da je besan što Barselona ne uspeva da "ubije" meč time što bi postigla drugi gol.

Upravo je to bio slučaj u duelu sa Valensijom.

Rani gol Rafinje u velikoj meri skinuo je pritisak i teret sa leđa fudbalerima Barselone, od kojih se očekivalo da barem još jednim golom, privedu meč kraju.

Do toga nije došlo, uprkos izglednim šansama za pogodak.

Meč je obeležio trenutak u kojem su se Feran Tores i Ansu Fati raspravljali ko će izvesti jedanaesterac.

Tores je pogodio stativu iz tog penala, a Fati iz situacije jedan na jedan sa golmanom nedugo kasnije.

Obojica se nalaze sa razlogom na velikom udaru kritika, jer se mnogo više očekivalo od igrača koji je došao iz Mančester sitija za 55 miliona evra, kao i za supertalentovanog fudbalera kojem je dat dres sa brojem 10 i koji se ne toliko davno poredio sa Lionelom Mesijem.

Tores i Fati ne uspevaju da golovima pomognu timu u situaciji kada su tri najbolja strelca (Levandovski, Dembele, Pedri) odstutna sa terena na duže vreme.

Neverovatno je da uprkos svemu tome, Barselona uspeva da dođe do povoljnih rezultata, pobeda i povećanja bodovne prednosti na tabeli.

Teško da je neko mogao da zamisli da će Barselonin glavni adut biti odbrana, ali to je slučaj ove sezone.

Uz dužno poštovanje prema golgeterskim sposobnostima Levandovskog, ili kreatorskim genijalnostima Pedrija i Gavija, sa tek osam primljenih golova na 24 utakmice, Barselona ima daleko najbolju odbranu od svih timova "liga petice".

Golman Ter Štegen igra verovatno najbolju sezonu u karijeri, te zajedno sa defanzivnim triom Kristensen-Arauho-Kunde, drži konce i čini pravi zid odbrane katalonske ekipe.

Tako Barselona može da preživi utakmice u kojima su joj povređeni ili suspendovani najbolji igrači u napadu, uz minimalni doprinos nekoga ko će u datom trenutku "iskočiti" (Rafinja, De Jong, Alonso, Balde...)

"La Masija" i navijači odradili svoj deo posla

U trenucima kada je Barselona dotakla dno, tačnije kada je bivala poražena sa 8:2 od Bajerna i kada je zauzimala deveto mesto na tabeli domaćeg prvenstva, neophodna je bila podrška onih kojima je ovaj klub u srcu.

Navijači su prepoznali te trenutke, te ispunjavali tribine stadiona "Kamp Nou" u ogromnim brojevima.

Barselona u aktuelnoj, kao i prošloj sezoni, ima najviše ljudi na stadionu u proseku u "ligama petice" (ukupna gledanost, a ne procentualna).

Sada, kada se najteži period pregurao i kada ambicije i apetiti rastu, navijači bivaju nagrađeni pobedama, a uskoro (nadaju se) i trofejima.

Kada je otišao Mesi, a potom za njim Suarez, Grizman, Pjanić, Kutinjo, Barselona se u ogromnoj meri oslonila na svoj DNK.

Čuvena "La Masija", koja ne predstavlja samo omladinski pogon jednog kluba, već mesto u kojem talentovani klinci rastu, uče i fudbalski napreduju u duhu Barselone, uspeli su da se izbore za mesta u timu "Blaugrane".

Alehandro Balde uspeo je da nasledi Đordija Albu na mestu levog beka i bar na trenutak potpuno istisne, do skoro, nezamenjivog fudbalera na levoj strani terena. Balde je u "La Masiju" stigao sa tek osam godina.

Potom je tu Gavi, momak koji je zasenio fudbalski svet i u prvi tim Barselone ušao sa 15 godina.

Pablo Paez Gavira, osvogodišnji osvajač nagrade "zlatni dečko", u omladinski pogon Barse stigao je sa 11 godina.

Ansu Fati je tu od 10. godine, Pedri i Arauho su stigli nešto kasnije, sa 17, ali su brzo uspeli da dokažu da Barsin DNK teče njihovim venama i postali ljubimci navijača.

Šta to Barselonu čini magičnom

Kada neko pita šta to tačno odvaja i ističe Barselonu od ostalih velikana evropskog fudbala, teško je pronaći egzaktan odgovor.

Da li je to slavna istorija, u kojoj su stasavali neki od najvećih mozgova u svetu fudbala poput Johana Krojfa i Pepa Gvardiole?

Ili je pak latino šmek koji su sa sobom donosili Rivaldo, Romario, Ronaldo, Ronaldinjo, Nejmar?

Da li je to njen stil fudbala kada su predvođeni Mesijem, Inijestom i Ćavijem, na specifičan način surovo dominirali i podigli fudbalske lestvice na neke nove nivoe?

Možda je i to što gotovo pred svaku utakmicu, reka ljudi pesmom dolazi i odlazi sa stadiona, što hiljade i hiljade stranaca i turista dođe u ovaj grad i ima želju da poseti muzej i klupske prostorije i ispuni dečački san.

Biće da je od svega po malo, da slogan "više od kluba" zaista može da se veže za Barselonu, koja, kao što možemo primetiti, ma u kakvom stanju bila, predstavlja jednu veličinu i ima obavezu da bude jedinstvena i magična, baš onakva kakvu je volim(o).